Page 37 - Platon - Država
P. 37

da ih  bogovi  dele  pravednim  ljudima.  Tako  kažu  i  pleme­                bogataša  i  uveravaju  ih  da  su  prinošenjem  žrtava  i  baja­
                        niti  Hesiod  i  Homer.  Prvi  veli  kako  bogovi  daju  pravič-               njem  dobili  od  bogova  moć  da  im,  pomoću  ritualnih  iga­
                  b     nima  da  im  hrastovi                                                         ra,  pribave  oproštaj  za  nepravde  koje  su  počinili  oni
                                                                                                 c    sami,  ili  njihovi  preci.  Tome  dodaju  da  će,  uz  malu  na­
                              sasvim  pri  vrhu  rađaju  žir  a  u stablu  su  pčele.                  gradu,  uvaliti  nekog  njihovog  neprijatelja  u  nesreću,  bez
                              Ali  su  vunate  ovce otežane runima teškim?                             obzira  da li je  taj  pravičan dli nepravičan, jer,  vele,  raspo­
                                                                                                       lažu
                        i  imenuje  mnogo  drugih  sličnih  stvari.  Tako  i  ovaj  drugi:            kojih  magijskom  veštinom  i  veštinom  bajanja  pomoću
                                                                                                                                        učine
                                                                                                                                     da
                                                                                                                          na
                                                                                                                                                   što
                                                                                                                                              ono
                                                                                                                                                       oni
                                                                                                                   uticati
                                                                                                            mogu
                                                                                                                                                           tim
                                                                                                                             bogove
                                                                                                                                         što
                                                                                                                                                        navode
                                                                                                                od
                                                                                                                                      to
                        kao  slava vladara  neporočna,  koji  nad  ljudima  bogobojaž-                načinom  kao  njih  zahtevaju. bi Za pokazali  obećavaju, zlo  lako
                                                                                                                                              kako
                                                                                                                             Da
                                                                                                                    svedoke.
                                                                                                       pesnike
                                                                                                                                                   je
                        Ijivo  vlada,  nad  ljudima jakim  i  mnogim,  budno  štiteći
                                                                                                                           ove
                        pravdu,  te  zemlja nosi  mu  crna  pšenice,  rada  mu  ječma,                 pristupačno,  navode lako  Hesiodove  reci:
                                                                                                                                postići;
                                                                                                            Zla
                                                                                                                       je
                                                                                                                mnoga
                  c      a  voćnjaci  puni  su  roda,  stoka mu  svagda  se  množi, a            d          Put  do  njih  je  glatak,  a kraj  gde  stanuju  blizu.
                        more  daje  mu ribe. 6                                                                                                   u
                        Musej  i  njegov  sin 7  obećavaju  još  lepša  dobra  nego  bo­                    Ali  pred vrlinu  bogovi 2  znoj  postaviše
                        govi.  Oni  pravedne  ljude  recima  dovode  u  Had,  posađuju                 i  nekakav  strm  i  dug  put.'  Da  bi  opet  pokazali  kako
                        ih  za  sto,  spremaju  im  gozbu  i  ostavljaju  ih  tu  da  ukra­           ljudi  mogu  bogove  umilostiviti,  za  svedoka navode  Home­
                        šeni  vencima  zauvek  piju  i  misle kako  je  najlepša nagrada               rove  reći:
                  d     za  vrlinu  večito  pijanstvo.  Drugi,  opet,  govore  ο  još  ve­                                                 i  sami  se  bogovi
                        ćim  nagradama  bogova:  kažu  da  potomstvo  i  rod  pra­                        mogu  ganut',  u  kojih  su  veće  čast,  vrlina i  snaga.
                        vednoga  i  čestitoga  čoveka  ostaju  i  ne  izumiru. 8  Ovako                   I  njih gledaju  ljudi  da  mirisnim  okrenu  kadom,
                        i  slično  uznose pravičnost.  Nepravedne  i  nepoštene  ljude,          e        molbama  tihim,  žrtvom levanicom  i dimom  od  žrtvi
                        međutim,  zakopavaju  u  nekakvo  blato  dole  u  podzemlju                       molec  se  kad  ko  prestupi  što  i  sagreši štogod? 2
                        i  primoravaju  ih  da  nose  vodu  u  situ,  a,  još  dok  su  živi,         A  spominju  i mnoštvo knjiga Museja i  Orfeja, decu meseca
                        govore  ο  njima ružno  i  izmišljaju 9  sve  rđave  stvari  koje je          i devet  Muza.  Pozivajući  se  na  te  autoritete, oni  uveravaju
                  e     Glaukon  pomenuo   kad  je  bilo  reci  ο  čoveku  pravičnom                  ne samo pojedince  nego  i ćele  države da živi  i mrtvi  mogu
                        koga  ljudi  smatraju  nepravičnim.  Drugo  nemaju  šta  da                   dobiti  oproštaj  i  očišćenje  za  nepravedna  dela  pomoću
                        kažu.  Tako,  dakle,  stoji  sa  hvalom  i  kuđenjem.                         žrtvovanja  i  ritualnih  igara.' 4  Oni  još  govore  da  izabra­
                             VII.  Pored  ovih  shvatanja  ο  pravičnosti  i  nepravič­               nici,  tj.  oni  koji  učestvuju  u  misterijama  i  posvećeni  su
                        nosti  treba  da  ispitaš,  ο  Sokrate,  i  druga,  ona  koja  ljudi     365   u  njih  (tzv.  (teletai),  bivaju  pošteđeni  od  zla  na  onom
                  364   imaju  svaki  za  sebe,  a  mogu  se  čitati  i  kod  pesnika.  Svi           svetu,  dok  one  koji  to  ne  čine  očekuju  tamo  strašne
                        jednoglasno pevaju  da su umerenost  i  pravičnost,  doduše,                  kazne.
                        vrlo lepe stvari, ali mučne  i pune tegoba,  dok su neumere-                       VIII.  —  Šta  misliš,  ο  Sokrate,  kako  utiče  na  duše
                        nost  i  nepravičnost  slatke  i  prijatne,  samo  ih  javno  miš­            mladića  kad  slušaju  takve  i  tolike  priče  ο  vrlini  i  poroku
                        ljenje  i  zakon  zabranjuju.  Pa  ipak  vele  da  je  nepravič­              i  kakvu  počast odaju ovima bogovi  i ljudi? Mislim, mladići
                        nost  uglavnom  korisnija  od  pravičnosti,  kažu  da  su  bo­                koji  su  daroviti  i  sposobni  da  na  prvi  pogled  iz  svih  tih
                        gati  lopovi  i  oni  koji  inače  imaju moć  srećni  i  spremni  su          priča  izvedu zaključak  ο  tome  kakav mora da bude  čovek
                        uvek  da  im  ukazu  počasti  i u  ime  države  i  privatno.  Na-             i  kako  mora  da  se  upravlja  u  životu  da  bi  postigao  da
                  b     suprot  tome,  slabe  i  siromašne  preziru  i  gledaju  ih  sa          b    najlepše  živi?  Verovatno  bi  takav  mlad  čovek  samom
                        visine,  iako  se  slažu  u  tome  da  su oni  bolji  nego  oni  prvi.        sebi  govorio  kao  Pindar:
                        A  najčudnije  su  predstave  koje  ljudi  imaju  ο  bogovima                      Da  li  pravo  da se penjem  dvoru  uzvišenom  koji
                        i  ο  vrlini:  tako,  na primer,  mnogim  vrlim  ljudima  bogovi                   nastanjuje  Pravda,  ili  da  krenem niza  stranu sta­
                        šalju  tobož  nevolje  i  težak  život,  a  rđavim,  naprotiv,  do­                zama  krivudavim, ne  bih  li tako  proživeo  do
                        bar.  Sa  svoje  strane,  varalice  i  vrači 10  obijaju  pragove                  kraja? 15
                   42                                                                                                                                       43
   32   33   34   35   36   37   38   39   40   41   42