Page 34 - Platon - Država
P. 34
358 — U najlepšu, mislim — odgovorih ja — u onu
koju, ako želimo da budemo srećni, moramo voleti i radi
nje same, i radi onoga što nam ona pruža.
— Ali mnogi ne misle tako, nego pravičnost koju,
doduše, moramo tražiti radi onoga što nam daje i radi
dobroga glasa, ubrajaju u dobra tegobne vrste, a nju kao
takvu izbegavaju, jer je po sebi teška i nepoželjna.
II. — Znam da ljudi tako misle — odgovorih ja
— pa je i sam Trasimah baš zbog toga kudi. Ali ja, iz
Β gleda, teško mogu nešto naučiti.
b — Hajde, čuj i mene, da vidim hoćeš li se složiti.
KNJIGA DRUGA Čini mi se da je Trasimah pre no što je trebalo dopustio
St. da ga opčiniš kao zmiju, a samo dokazivanje nije mi se
357a I. Posle ovih reči mislio sam da je naše ispitivanje dopalo. Hteo bih, naime, da čujem šta su zapravo te dve
završeno. Ali izgleda da je sve ovo bilo samo uvod.' Jer stvari, pravičnost i nepravičnost, i kakav uticaj i jedna i
Glaukon, koji se uvek i u svakoj prilici pokazivao naj druga imaju na čovekovu dušu: nagradu koju one donose
hrabriji, nije se zadovoljio Trasimahovim porazima, nego i njihove posledice ostavićemo zasad na miru. Ako nemaš
je rekao: ništa protiv, ovaj put ću dokazivati: prvo ću opet početi
— 0, Sokrate, hoćeš li da samo misliš kako si nas c sa Trasimahovim tvrđenjem i odrediću najpre šta je pra
ubedio, ili želiš da nas stvarno ubediš kako je u svakom vičnost i otkuda ona dolazi; zatim ću dokazati da svi
b slučaju bolje biti pravičan nego nepravičan? ljudi koji teže za njom, čine to protiv svoje volje, kao da
— Kad bih samo mogao, ja bih to zaista i hteo — teže za nečim što je nužno a nije dobro; kao treće, doka-
odgovorih mu ja. zaću da s pravom to čine, jer je život nepravičnog čoveka,
— Znači, onda, da ne radiš ono što hoćeš. Reci mi: kako vele, mnogo bolji i prijatniji nego život pravičnog.
postoji li neko dobro tako veliko da bismo za njim težili A ja lično ne usvajam to mišljenje, Sokrate! Ali u nepri
bez obzira na njegove posledice i koje bismo voleli samo lici sam jer su mi uši pune Trasimahovih i mnogih drugih
i jedino radi njega samoga? Radost, na primer, i nevina d govora. A nikada još nisam čuo onako kako bih ja želeo
zadovoljstva, koja za budućnost nemaju ničeg drugog da se govori u prilog tome da je pravičnost bolja od ne
osim što pričinjavaju radost onome ko ih ima. pravičnosti. Hteo bih da neko hvali pravičnost radi nje
— Izgleda da postoji — odgovorih ja na to. same, i mislim da ću to najbolje dokučiti od 2 tebe. Zato
c — A onda, ima li dobara koja volimo i radi njih ću ja sada veličati život nepravičnog čoveka i tako ću
samih i radi onoga što pružaju? Na primer: razum, vid, ti pokazati na koji način želim da te čujem kako kudiš
zdravlje. Ova dobra volimo baš iz oba razloga. nepravičnost a hvališ pravičnost. Da li se to tebi sviđa?
— Tako je — odgovorih ja. — Potpuno mi se sviđa — odgovorih mu ja — jer
— Znaš li da postoji još i treća vrsta dobara među ο čemu bi pametan i uviđavan čovek više voleo da govori
koja spadaju, recimo, telesno vežbanje, lečenje bolesnika, i sluša?
lečenje uopšte i ostali poslovi? Mi bismo rekli da su ta e — To je vrlo lepo rečeno — odvrati Glaukon, pa
dobra tegobna, ali da su nam od koristi. Njih mi, doduše, nastavi: slušaj sada ono što sam ti obećao da ću najpre
ne volimo, ali ih ipak volimo radi koristi koju od njih govoriti ο prirodi i poreklu pravičnosti. Kažu da je po
d imamo i radi drugih stvari koje ona pružaju. prirodi dobro činiti nepravdu, a zlo trpeti nepravdu; ali,
dobro
— Dobro, to je treća vrsta. Pa šta dalje? kažu u dalje, veće je zlo se trpeti je nego što je drugo, činiti je.
jedno
i
i
došlo
se
svemu,
Sve
iskusilo
pošto
— A u koju vrstu ubrajaš pravičnost? na kraju do toga da oni ljudi koji nisu mogli nepravdu
36 37
