Page 38 - Platon - Država
P. 38

Sve  što  se  govori  potvrđuje  da  mi  ništa  ne  koristi  ako               još  hoće  da  ceni  pravičnost  kad  svako  ko  je  bogat  bilo
                       sam  pravičan,  ukoliko  nisam  na  glasu  kao  takav,  jer  ću                duhom  ili  imetkom,  bilo  svojim  zdravim  telom  ili  poro­
                       u  tom  slučaju  doživeti  samo  muku  i  štetu.  Naprotiv,  ako               dicom,  mora  da  se  smeje  čim  čuje  da  se  veliča  pravič­
                  c     sam  nepravičan  i  ujedno  vest  da  ο  sebi  raširim  glasine               nost?  Čak  i  kad  bi  neko  mogao  dokazati  da  je  pogrešno
                       kao  ο  pravičnom  čoveku,  u  izgledu  mi  stoji  bogovski  ži­               ovo  što  smo  rekli  i  kad  bi  sasvim  jasno  video  da  je  pra­
                       vot.  Jer,  pošto  je  privid,  kako  to  kažu  mudraci, 16  „jači            vičnost  ipak  najbolja  stvar,  jamačno  bi  mnogo  opraštao
                       od  istine"  i  pošto  „on  srećom  gospodari",  na  njega  treba              i  ne  bi  se  ljutio  na  nepravične;  on  bi  znao  da  samo  poje­
                       sve  usmeriti;  pred  svoja  vrata  i  svuda  oko  sebe  treba                 dinci  osećaju  odvratnost  prema  nepravičnosti  i  da  su  to
                       postaviti  sliku  vrline,  ali  premudrog  Arhiloha' ,  varalicu               oni  kojima  su  taj  dar  dali  bogovi,  i  da  se  samo  mali  broj
                                                                     7
                       i  liju  lukavu,  treba  vući  za  sobom.  Ali,  reći  će  se,  neva-          onih  koji  su  naukom  postali  mudri  uzdržava  da  čini  ne-
                       ljalcu  nije  lako  da  se  večito  skriva.  Odgovorićemo:  u            d     pravična  dela.  Od  ostalih  ljudi,  međutim,  nijedan  nije
                  d     velikim  poduhvatima  ništa  nije  lako,  ali  nema  druge,                   pravičan  po  svojoj  volji,  nego  kudi  postupke  nepravič­
                       ako  hoćemo  da  idemo  stazama  na  koje  ukazuju  oni  go­                   nog  čoveka  iz  kukavičluka,  ili  starosti,  ili  kakve  druge
                       vori.  Da  bismo  izbegli  da  budemo  otkriveni,  osnovaćemo                  slabosti,  pošto  sam  nije  u  stanju  da  nepravično  radi.
                       družine  sebi  sličnih,  imaćemo  i  učitelje  koji  će  nas  nau­             I  sasvim  je  jasno  da  će  prvi  među  njima  koji  dođe  do
                       čiti  da  mudro  govorimo  i  varamo  na  skupštini  i  u  sudu.' 8            mogućnosti  počiniti  nepravdu,  ukoliko  bude  u  stanju  da
                       Upotrebi  javaćemo  onda  čas  rečitost  čas  silu  da  bismo                  je  počini.  A  razlog  svemu  tome  leži  jedino  u  onome  iz
                       sebe  zaštitili  od  osvetničkog  dejstva  zakona.  Ali  bogove                čega  je  potekao  ceo  ovaj  razgovor  i  moj  i  moga  brata
                       nije  mogućno  varati  i  suprotstavljati  im  se  silom.  Ako                 Glaukona,  ο  Sokrate.  Niko,  ο  čudnovati  čoveče,  od  svih
                       bogova  uopšte  i  nema,  ili  ako  se  oni  uopšte  ne  brinu  za       e     vas,  koji  se  zovete  hvalioci  pravičnosti,  počev  od  starih
                  e    ljudske  stvari,  nije  ni  potrebno  da  se  mučimo  oko  skri­               junaka  čije  su  se  izreke  sačuvale,  pa  sve  do  ovih  ljudi
                       vanja.  Ako  bogovi  postoje  i  ako  se  za  ljude  staraju,  sve             danas,  nije  još  kudio  nepravičnost  kao  takvu  i  nije  hvalio
                       što  ο  njima  znamo  naučili  smo  iz  raznih  pripovedanja  i                pravičnost  kao  takvu  nego  samo  slavu,  počast  i  nagradu,
                       od  pesnika  koji  su  načinili  njihove  genealogije; 19  a  baš              sve  ono  što  se  javlja  kao  njena  posledica.  A  još  niko  nije
                       ovi  kažu  da  se  bogovi  ne  mogu  zadobiti  i  privoleti  žrt­              ni  u  pesmama  ni  u  običnom  razgovoru  u  potpunosti  opi­
                       vama  i  prijatnim  zavetima  i  darovima.  Pesnicima  mo-                     sao  kako  obe  ove  osobine  same  po  sebi,  skrivene  pred
                  366  ramo  verovati  ili  jedno  i  drugo  ili  ništa.  A  ako  im  mo­             bogovima  i  ljudima,  utiču  jedna  kao  najveće  zlo  koje
                       ramo  verovati  onda  nepravdu  treba  činiti,  pa  od  koristi                duša  skriva  u  sebi,  a  pravičnost  kao  najveće  dobro.  Da
                       koju  ona  donese treba prineti žrtvu.  Ako  smo, naime, pra­             367  ste  svi  vi  od  samog  početka  tako  govorili  i  da  ste  nas  kao
                       vični,  bogovi  nas  neće  kažnjavati,  ali  ćemo  ostati  bez  ko­            mladiće  uverili  u  to,  ne  bismo  se  morali  čuvati  od  ne­
                       risti  koju  donosi  nepravičnost.  Ako  smo  nepravični,  onda                pravde  drugih,  nego  bi  svako  bio  čuvar  samoga  sebe  i
                       ćemo   imati  koristi,  a  svojim  molitvama  uticaćemo  na                    čuvao  se  da  ne  bi,  čineći  zlo,  bio  saučesnik  najvećeg  zla.
                       bogove  da  nas  ne  kazne  za  naše  zločine  i  nepravde.  A  da             To  i  još  više,  ο  Sokrate,  mogli  bi  ο  pravičnosti  i  nepra­
                       li  ćemo  u  Hadu,  na  onom  svetu,  biti  kažnjeni  za  sve  što             vičnosti  govoriti  i  Trasimah  i  drugi,  i  tako  na  bezobrazan
                       smo  ovde  uradili  mi  sami  ili  naši  potomci?  Ne,  teletai  i             način  —  kako  se  bar  meni  čini  —  izokrenuli  njihovo  pra­
                       bogovi  će  nas  očistiti  od  grehova  i  uzeti  nas  u  zaštitu,             vo  značenje.  Ja  govorim  što  opširnije  mogu,  jer  želim  da
                  b     kako  tvrde  najveće  države,  deca  bogova:  pesnici,  i  pro­          b    od  tebe  čujem  suprotno  i  ne  nameravam  da  bilo  šta  kri­
                       roci  božji.                                                                   jem  pred  tobom.  Nemoj  nam,  dakle,  samo  recima  doka­
                             IX.  Koji  bismo,  prema  tome,  još  razlog  mogli  na­                 zivati  da  je  pravičnost bolja  nego  nepravičnost,  već  pokaži
                       vesti  da  pravičnost  treba  pretpostaviti  najstrašnijoj  ne­                kakav  uticaj  imaju  i  jedna  -i  druga  na  čoveka  koji  te
                       pravičnosti?  Ako  spoljašnjost  nepravičnosti  prevučemo                      osobine  ima  i  zašto  je,  prema  tome,  jedna  od  njih  vrlina
                       lažnom  bojom,  onda  će  nam,  kako  tvrde  mnogi  i  najveći                 a  druga  porok.  Pri  tom,  kao  što  je  Glaukon  već  rekao,
                       ljudi  i  bogovi  dati  dobro  i  u  životu  i  u  smrti.  Kako  je            ne  vodi  računa  ο  ugledu  pred  svetom.  Ako  ni  jednoj  ni
                  c    onda  moguće,  ο  Sokrate,  da  neko,  posle  svih  ovih  reci                 drugoj  ne  budeš  mogao  oduzeti  glas  koji  odgovara  istini
                  44                                                                                                                                        45
   33   34   35   36   37   38   39   40   41   42   43