Page 32 - Platon - Država
P. 32
— Pravo imaš, prijatelju. Reci mi još ovo: ako u ne čine zlo jedni drugima u vreme kada se udruženi brane
samoj osnovi nepravičnosti leži to da svuda, gde god se od spoljašnjih napada. Pravičnost je upravo ono što im
pojavi, stvara mržnju, neće li ona učiniti da se među omogućuje da nešto zajednički preduzmu. S druge strane,
sobno omrznu svi nepravični ljudi, i robovi i slobodni? nepravičnost je ono što ih nagoni da čine zla dela, ali ona
Zar neće oni postati nesložni i zar im neće biti nemoguće ih čine samo upola zlim, jer oni koji su u svemu zli i
e da zajedno žive? nepravični, ujedno su i potpuno nemoćni da bilo šta
— Biće tako. d učine. Tako ja stvar razumem, a ne onako kako si ti go
— A ako se nepravičnost pojavi među dvojicom zar vorio u početku. No, sada treba da ispitamo da li je sud
se oni neće razdvojiti, zar neće mrzeti jedan drugoga i po bina pravičnih bolja i srećnija od sudbine nepravičnih.
stati neprijatelji jedan drugome i ostalim pravičnim lju To smo pitanje ostavili za kraj. Verujem da jeste, ako se
dima? usvoji ono što smo do sada utvrdili. Ipak, tu stvar treba
— Postaće. dublje istražiti, jer tu nije reč ο nečem nevažnom, nego ο
— A ako je u pitanju jedan jedini čovek, neobični tome kako treba živeti.
moj prijatelju, da li će nepravičnost onda zatajiti i iz — Ispituj — reče on.
gubiti svoju moć? — I hoću — odgovorih ja. — Reoi mi: ima li konj
— I tu će biti onako kao i inače — odgovori on. neku određenu namenu?
— Znači da je njena moć svuda gde se pojavi ista: e — Ima.
u državi, porodici, vojsci ili ma gde, da ona, naime, one — Da li pod namenom konja ili kog drugog pred
mogućava rad prvo zato što stvara svađu i nesuglasice, meta podrazumevaš ono što jedino ili najbolje pomoću
352 a onda i time što stvara neprijateljstvo među pojedinim njega možemo da izvršimo?
članovima protivnika i pravičnih. Ili nije tako? — Ne razumem te.
— Tako je. — Pa dobro. Da li bi mogao videti nečim drugim,
— Mislim da će i kod pojedinca činiti sve ono što osim očima?
leži u njenoj suštini. Najpre će ga onesposobiti za rad, — Ne bih.
jer će u njemu samom stvoriti nesuglasicu i neslaganje, — A bi li mogao čuti nečim drugim, osim ušima?
zatim će od njega učiniti neprijatelja i sebi i pravičnima. — Ne bih.
Zar ne? — Onda s pravom možemo reći da su ti organi tome
— Da. namenjeni?
— Ali i bogovi su pravični, prijatelju, je li? — Razume se.
— Neka budu — odgovori Trasimah. 353 — Dalje. Lozu bi mogao obrezati i mačem, i nožem,
b — Onda će nepravičan čovek biti i neprijatelj bo i mnogim drugim oruđem?
gova, ο Trasimaše, a pravičan čovek njihov prijatelj. — Kako da ne!
— Uživaj samo u svojoj pobedi! Neću ti se proti — Ali mislim da ničim ne bi to učinio tako lepo
viti da me ovdašnji ljudi 20 ne omrznu. kao naročitim nožićem koji se baš za to pravi.
— Hajde, onda, odgovaraj kao i do sada i produži — To je istina.
mi radost pobede. Videli smo da su pravični bolji, mud — Zar nećemo onda reći da je on tome namenjen?
riji i sposobniji od nepravičnih; da nepravični nisu u — Hoćemo.
stanju ništa preduzeti ni sami, ni sa drugima; uza sve to XXIV. — Sada ćeš, mislim, bolje shvatiti pitanje
proizvoljno smo pretpostavili da nepravični ljudi uopšte koje sam ti malopre postavio. Da li pod namenom jednog
mogu zajednički nešto određeno i trajno uraditi, jer se predmeta podrazumevamo to da se samo pomoću njega
c oni ne bi mogli uzdržati da jedni druge ne napadnu, ako ili najbolje njime može nešto izvršiti?
bi bili sasvim nepravični. Očigledno je da čak i oni mo b — Razumem — reče — i mislim da svaki pojedini
raju u sebi imati nešto pravičnosti, koja ih sprečava da predmet ima svoju namenu.
32 33
