Page 31 - Platon - Država
P. 31
— Mora biti tako — odgovori Trasimah. — AU ne protiv svoga pravog mišljenja — rekoh ja.
— A kako nestručnjak? Neće li on hteti da nadmaši — Sasvim po želji, kad mi ne dopuštaš da govorim.
b i stručnjaka isto onako kao i nestručnjaka? Šta hoćeš još?
— Hoće. — Ništa, bogami! Ali ako hoćeš tako, onda tako i
— A stručnjak je mudar? radi. Ja ću pitati.
— Mislim. — Pitaj!
— Mudar je, opet, i dobar? — Kao što sam malopre pitao, tako pitam i sada,
— Mislim da jeste. 351 kako bismo bez smetnje mogli da razmotrimo kakav je
— Dobar i mudar čovek neće, dakle, nadmašivati odnos između pravičnosti i nepravičnosti. Tvrdi se da je
sebi ravne, nego druge i drukčije. nepravičnost i silnija i jača od pravičnosti. Pa ako je
— Tako izgleda. pravičnost mudrost i vrlina, onda će svakako biti jača
— Rđav, međutim, i neznalica činiće to i sa slič nego što je nepravičnost, ako je nepravičnost ujedno i
nima i sa nejednakima? neznanje. To je bar svakome jasno. Ali ja ipak neću da
— Izgleda. primim to tako jednostavno, ο Trasimaše, već ću poku-
— Pa dobro, Trasimaše, nepravičan je onaj koji b sati da ga na ovaj način dokažem. Priznaj eš li da ima
hoće da nadmaši i sebi ravne i one koji to nisu? Jesi li nepravičnih država koje teže za tim da nepravično pot-
tako rekao? čine sebi druge države, ili koje su to već učinile i drže ove
— Jesam. pod svojom vlašću?
c — A pravičan neće nadmašivati sebi ravnog već — Priznajem, i to će učiniti baš ona država koja je
samo nejednakog? najsavršenija i najnepravičnija.
— Da. — Razumem, tako si ti rekao. Ali ja ο tome mislim
— Pravičan je onda sličan mudrom i dobrom, ne ovako: može li država koja je pobedila da održi svoju
pravičan rđavom i neznalici? vlast bez pravičnosti, ili je za to potrebna pravičnost?
— Tako izgleda. c — Ako je istina ono što si ti malopre rekao, da je
— Složili smo se u tome da je svako onakav kao pravičnost mudrost, onda je za to potrebna pravičnost;
što je onaj kome je ravan? ali ako je onako kako sam ja tvrdio, onda se traži nepra
— Jeste, složili smo se. vičnost.
— Pokazalo se, prema tome, da je pravičan dobar — Veoma se radujem, ο Trasimaše, što u znak odo
i mudar, a nepravičan neznalica i rđav. bravanja ili neodobravanja ne klimaš samo glavom nego
XXII. Trasimah je na sve to pristao, ali ne ovako tako lepo odgovaraš.
d lako kao što ja to pripovedam, nego s mukom, protiveći — To je zato što hoću da ti učinim po volji.
se i znojeći se silno — a bilo je leto. Tada sam prvi put XXIII. — Onda dobro. Ali učini mi i ovo po volji
video Trasimaha da crveni. Kad smo se složili da je pra i reci: veruješ li da jedna država, vojska, razbojnioi ili
vičnost isto što i vrlina i mudrost, a nepravičnost isto lopovi, ili drugi ljudi koji idu zajedno da učine nešto ne
što i rđavost i neznanje, nastavio sam: pravično, mogu što učiniti ako ujedno i prema sebi sa
— Dobro. Ovo je sad u redu. Rekli smo još da je mima postupaju nepravično?
nepravičnost i sila. Sećaš li se, Trasimaše? d — Ne — odgovori Trasimah.
— Sećam se, ali meni se nimalo ne sviđa to što sada — A ako ne rade tako? Da li će to postići pre?
govoriš i imao bih mnogo šta da kažem. Kad bih, među- — Da.
e tim, progovorio, znam da bi ti rekao kako držim besedu. — Iz nepravičnosti se, ο Trasimaše, razvijaju svađe
Ili mi dozvoli da govorim koliko hoću, ili pitaj ako želiš i mržnja i dolazi do međusobne borbe. Ako, pak, jedan
da pitaš. A ja ću ti dovikivati: „dobro", kao starim že prema drugome pravično postupaju — onda vladaju
nama koje pripovedaju priče i davaću glavom znak da li sloga i prijateljstvo. Zar nije tako?
odobravam ili ne. — Može biti, neću da ti protivrečim.
30 31
