Page 29 - Platon - Država
P. 29
nad kojima upravlja. Eto zbog čega, kako se čini, treba — Čuo sam, ali ne verujem u to — odgovori
onima koji preuzimaju javne službe obezbediti određenu Glaukon.
nadoknadu u novcu ili u počastima, a onima koji ne pri- — Hoćeš li da mu, ako nekako možemo da prona
hvataju takve dužnosti treba odrediti odgovarajuću đemo njegovu grešku, dokažemo da nije u pravu?
kaznu. — Kako da neću — odvrati on.
XIX. — Kako to misliš, Sokrate? — zapita Glaukon. — Ako, nasuprot njegovim recima, održimo drugi
— Obe vrste nagrada su mi poznate, ali mi nije jasno šta govor — rekoh ja — i nabrojimo sva dobra koja pošten
podrazumevaš pod kaznom koju si pomenuo naporedo čovek ima, pa onda opet on kaže preimućstva nepoštenog
sa nagradom, života, pa opet mi, moraćemo naposletku sabrati dobra
b — A zar ne znaš koja je nagrada najbolja, za ko b koja obojica nabrojimo i odmeriti ih, a onda će nam biti
jom teže i najplemenitiji ljudi kad zažele da se prime potrebne sudije koje će doneti presudu; ako pak, poku
dužnosti? Zar ne znaš da se slavoljublje i gramzljivost šamo da se složimo u raspravi onda ćemo sami biti
smatraju za sramotu i da su to sramne stvari? ujedno i sudije i stranka.
— Znam to. — Tako je — odgovori Glaukon.
— Oni koji su dobri ne žele da vladaju radi novca — Kako bi ti učinio? — upitah ga ja.
i počasti — rekoh ja. — Oni ne vole da ih nazivaju nadni — Bio bih za ovaj poslednji način — odgovori
čarima zato što otvoreno primaju nagradu za svoje vr Glaukon.
šenje dužnosti, a ne vole ni da ih zovu lopovima zato što XX. — Hodi, Trasimašc — počeh ja — i odgovori
su se na vlasti krišom obogatili. Isto tako ne čine to radi nam od početka! Ti tvrdiš ovo: krajnja nepravičnost je
c počasti, jer nisu slavoljubivi. Zato ih moramo naterati i unosnija nego krajnja pravičnost?
zapretiti im kaznom, da bi se primili upravljanja. Zbog c — Jeste, to tvrdim, a rekao sam i razloge.
toga se i smatra da je sramota ako se neko primi vlasti — Kako to onda misliš? Jednu, sigurno, zoveš vrli
a ne sačeka da bude prinuđen da se primi. A od svih kazni nom, a drugu porokom?
je najveća ona da budeš pod vlašću goreg, kad već sam — Da.
nećeš da vladaš. Toga se i boje plemeniti ljudi, mislim, — I to, svakako, pravičnost vrlinom, a nepravičnost
kad se primaju vlasti i tada prihvataju vlast ne kao da porokom?
su time dobili nešto izvanredno ili zato što će na vlasti — Vrlo dobro, dragi! Zato baš i tvrdim da nepra
d dobro živeti, nego je primaju prinuđeni i zato što ne vičnost donosi dobit, a pravičnost ne.
znaju nikog boljega kome bi je mogli poveriti. Jasno je, — Pa kako to?
dakle, da kad bi postojala država plemenitih ljudi, onda
bi se ljudi borili za to da nemaju nikakve vlasti, kao što — Obratno.
se sada bore za vlast. Tada bi bilo sasvim jasno da pravi — Onda, znači, pravičnost smatraš porokom?
vladalac nije tu zato da se brine ο svojoj ličnoj koristi, — Ne, već sasvim običnom glupošću.
već da se stara ο koristi potčinjenih. Ja nikako ne prizna- d — A nepravičnost vidiš ipak kao nešto prezrenja
e jem Trasimahu da je pravično ono što je korisno jačem. dostojno?
Ali na to ćemo se vratiti docnije. Mnogo važnije je, po — Ne, već kao promišljenost — odgovori Trasimah.
mome mišljenju, ono što je Trasimah rekao na kraju: da
je, naime, život nepravična čoveka bolji nego život pra — Nepošteni ti onda izgledaju i pametni i dobri,
vična. Šta misliš ο tome, Glaukone — zapitah ja — za šta zar ne?
se ti odlučuješ i kako misliš da je pravilnije reći? — Samo oni koji su u potpunosti nepravični i koji
— Ja mislim —odgovori on — da se život pravična su u stanju da ćele države i narode podvrgnu sebi. Ti
čoveka mnogo više isplati. misliš da ja govorim ο nevaljalcima? I nevaljalstvo ima
348 — A jesi li čuo — zapitah ga — koliko je dobrog svojih prednosti, samo ako je skriveno i ako ga ne uhvate.
naredao malopre Trasimah ο životu nepoštena čoveka. Ali ο tome ne vredi govoriti, već ο onome što sam rekao.
26 27
