Page 27 - Platon - Država
P. 27
— Kako sad to? — rekoh. svu odjednom. Ako neko na nepošten način i pojedinačno
b — Tako što misliš da ovčari i govedari imaju u prisvoji tuđe pa ga uhvate, kazne ga i prati ga velika sra
vidu dobro svoga stada ili dobro svojih volova; da ih oni mota. Za takva čoveka kažu da je opljačkao hram,
hrane i brinu ο njima, smerajući na nešto drugo, a ne na da je trgovac robljem, nevaljalac, provalnik, lopov.
dobro svojih gospodara ili na sopstveno dobro; te da i Onaj, pak, ko ukrade državne pare i porobi sve gra
oni koji u državama upravljaju, na način kako se stvarno đane, dobije mesto ovih sramnih nadimaka naziv sreć-
upravlja, imaju nekakve drukčije namere prema onima c nika, čoveka poštovanog ne samo od građana već i od
nad kojima upravljaju, a ne one iste koje pastiri imaju
prema svom stadu, i da, prema tome, oni brinu i danju i drugih koji znaju da je u velikoj meri zločinac. Oni koji
boje
noću ο nečem drugom, a ne ο tome kako da sebi samima grde nepoštenje, ne čine to se zato što da se zbog da ne rade
nepoštenog
plaše
nego
nepošteno,
zato
što
c pribave korist. I tako si daleko od pravičnog čoveka i pra rada ne stradaju. Tako je dovoljno jasno, ο Sokrate, da
vičnosti, od nepravičnog čoveka i nepravičnosti, da ne je nepravičnost jača, slobodnija i silnija nego pravičnost,
znaš da su pravda i pravednik u stvari tuđe dobro, da su i kao što rekoh na početku: pravično je ono što koristi
oni korist onome ko je jači i ko vlada, a šteta onome ko jačemu, a nepravično što samom sebi donosi koristi i
je potčinjen i pokorava se. I ne znaš da je nepravda ono dobitak.
što je tome suprotno, i da, uistinu, gospodari nad onima
koji su naivni i pravični, i da ovi, potčinj avaj ući se, služe d XVII. Posle ovih reci htede Trasimah otići, pošto
amamdžija
bez
predaha
ćelu
d na korist onome ko je jači, te ovoga čine blaženim a ni nam je ušiju. svoju priču kao ne pustiše, već ga prisiliše izlio
ga
preko
da
prisutni
Ali
kako sami sebe. Eto, Sokrate, najnaivniji čoveče, kako ostane i da odgovara na svoje reci. I ja sam ga sam mno
treba na to gledati, ako hoćeš da uvidiš da je pravičan go molio i rekao mu:
čovek, naspram nepravičnog, svuda na gubitku. Prvo već
u međusobnim poslovnim odnosima: kad se dva ortaka, — Ο strašni Trasimaše, kakav si samo govor odr
jedan pošten a drugi nepošten, poslovno razortače, nikad žao, a nameravaš da odeš još pre nego što si nas dovoljno
nećeš naći da onaj pošteni ima više od nepoštenog, nego poučio, i pre nego što sam uvideo da li je tvoje tvrđenje
uvek ima manje. Zatim i u državnim stvarima: gde god tačno ili ne. Zar misliš da je to mala stvar raspraviti ova-
je reč ο nekim porezima, uvek će pravičan čovek, makar e kvo jedno pitanje? Zar ne vidiš da je to način vođenja
i podjednako imao, platiti više, a onaj drugi manje; ako života i da bi svaki od nas koji bi se upravljao po tome,
e je, međutm, reč ο primanju, onda on neće uzeti ništa, živeo najsrećnijim životom?
dok će ovaj primiti mnogo. A ako i jedan i drugi imaju — Zar ja drukčije mislim? — odgovori Trasimah.
neku državnu službu, onda će pravični imati štete, ako — Čini mi se — rekoh — da uopšte ne brineš ο
ni zbog čega drugog a ono zato što svoje sopstvene po nama i da ne mariš da li ćemo, kad ne razumemo to što
slove zanemaruje, a od državnih prihoda zato što je po 345 ti govoriš, živeti gore ili bolje. Zato se potrudi i objasni
šten neće imati ništa. Pored toga će ga omrznuti i ukućani nam, dragi prijatelju! Mi ti nećemo zaboraviti ako nama
i poznanici ako ne bude hteo da im dodeli nešto što se svima učiniš tu dobrotu. Jer kažem ti, nisam ubeđen i ne
kosi sa poštenjem. Kod nepoštenog će sve to biti upravo mogu verovati da je nepravičnost korisnija od pravič
suprotno. Mislim i mislio sam samo na čoveka koji bi nosti, čak i onda kad bismo nepravičnosti ostavili punu
344 bio u stanju da mnogo postigne. Ako želiš poređenje, za slobodu i dopustili joj da čini što hoće. Pa dobro, dragi
misli takvog čoveka, i koliko je u životu bolje biti nepo prijatelju, pretpostavimo da postoji nepravičan čovek i
šten nego pošten. A najlakše ćeš shvatiti, ako uzmeš kraj da mu je omogućeno da čini nepravdu, potajno ili upo
nje nepoštenje koje od najnepoštenijeg čoveka načini naj- trebom nasilja, to me ipak ne uverava da će takvom ne-
srećnijeg, a najnesrećnijima opet, one koji su od te ne b pravičnost biti korisnija od pravičnosti. Tako se možda
pravde trpeli i koji je neće činiti. A takva je i tiranska čini i nekome drugome a ne samo meni. Ubedi nas, dragi
vlast. Ona ne grabi tuđu svojinu, pa da je ona sveta ili druže, u potpunosti da nemamo pravo kad više cenimo
b neposvećena, privatna ili državna, pomalo i krišom, nego pravičnost nego nepravičnost!
22 23
