Page 27 - Platon - Država
P. 27

—  Kako  sad  to?  —  rekoh.                                              svu  odjednom.  Ako  neko  na  nepošten  način i pojedinačno
                  b          —  Tako  što  misliš  da  ovčari  i  govedari  imaju  u                   prisvoji  tuđe  pa  ga  uhvate,  kazne  ga  i  prati  ga  velika  sra­
                        vidu  dobro  svoga  stada  ili  dobro  svojih  volova;  da  ih  oni            mota.  Za  takva  čoveka  kažu  da  je  opljačkao  hram,
                        hrane  i  brinu  ο  njima,  smerajući  na  nešto  drugo,  a  ne  na            da  je  trgovac  robljem,  nevaljalac,  provalnik,  lopov.
                        dobro  svojih  gospodara  ili  na  sopstveno  dobro;  te  da  i                Onaj,  pak,  ko  ukrade  državne  pare  i  porobi  sve  gra­
                       oni  koji  u  državama upravljaju,  na  način  kako  se  stvarno                đane,  dobije  mesto  ovih  sramnih  nadimaka  naziv  sreć-
                        upravlja,  imaju  nekakve  drukčije  namere  prema  onima                 c    nika,  čoveka  poštovanog  ne  samo  od  građana  već  i  od
                        nad  kojima  upravljaju,  a  ne  one  iste  koje  pastiri  imaju
                        prema  svom  stadu,  i  da,  prema  tome,  oni  brinu  i  danju  i             drugih  koji  znaju  da  je  u  velikoj  meri  zločinac.  Oni  koji
                                                                                                                                               boje
                        noću  ο  nečem  drugom,  a  ne  ο  tome  kako  da  sebi  samima                grde  nepoštenje,  ne  čine  to se zato  što da se zbog  da  ne  rade
                                                                                                                                                    nepoštenog
                                                                                                                                     plaše
                                                                                                                   nego
                                                                                                       nepošteno,
                                                                                                                         zato
                                                                                                                              što
                   c    pribave  korist.  I  tako  si  daleko  od pravičnog čoveka  i  pra­            rada  ne  stradaju.  Tako  je  dovoljno  jasno,  ο  Sokrate,  da
                        vičnosti,  od  nepravičnog  čoveka  i  nepravičnosti,  da  ne                  je  nepravičnost  jača,  slobodnija  i  silnija  nego  pravičnost,
                        znaš  da  su  pravda  i  pravednik  u  stvari  tuđe  dobro,  da  su            i  kao  što  rekoh  na  početku:  pravično  je  ono  što  koristi
                        oni  korist  onome  ko  je  jači  i  ko  vlada,  a  šteta  onome  ko           jačemu,  a  nepravično  što  samom  sebi  donosi  koristi  i
                        je  potčinjen  i  pokorava  se.  I  ne  znaš  da  je  nepravda  ono            dobitak.
                        što  je  tome  suprotno,  i  da,  uistinu,  gospodari  nad  onima
                        koji  su  naivni  i  pravični,  i  da  ovi,  potčinj  avaj  ući  se,  služe  d      XVII.  Posle  ovih  reci  htede  Trasimah  otići,  pošto
                                                                                                                                   amamdžija
                                                                                                                                              bez
                                                                                                                                                  predaha
                                                                                                              ćelu
                   d    na  korist  onome  ko  je  jači,  te  ovoga  čine  blaženim  a  ni­            nam  je ušiju.  svoju  priču  kao ne  pustiše,  već  ga  prisiliše izlio
                                                                                                                       ga
                                                                                                       preko
                                                                                                                                                            da
                                                                                                                          prisutni
                                                                                                                   Ali
                        kako  sami  sebe.  Eto,  Sokrate,  najnaivniji  čoveče,  kako                  ostane  i  da  odgovara  na  svoje  reci.  I  ja  sam  ga  sam  mno­
                        treba  na  to  gledati,  ako  hoćeš  da  uvidiš  da  je  pravičan              go  molio  i  rekao  mu:
                        čovek,  naspram  nepravičnog,  svuda  na  gubitku.  Prvo  već
                        u  međusobnim  poslovnim  odnosima:  kad  se  dva  ortaka,                          —  Ο  strašni  Trasimaše,  kakav  si  samo  govor  odr­
                        jedan  pošten  a  drugi  nepošten,  poslovno  razortače,  nikad                žao,  a  nameravaš  da  odeš  još  pre  nego  što  si  nas  dovoljno
                        nećeš  naći  da  onaj  pošteni  ima  više  od  nepoštenog,  nego               poučio,  i  pre  nego  što  sam  uvideo  da  li  je  tvoje  tvrđenje
                       uvek  ima  manje.  Zatim  i  u  državnim  stvarima:  gde  god                   tačno  ili  ne.  Zar  misliš  da  je  to  mala  stvar  raspraviti  ova-
                        je  reč  ο  nekim  porezima,  uvek  će  pravičan  čovek,  makar           e    kvo  jedno  pitanje?  Zar  ne  vidiš  da  je  to  način  vođenja
                        i  podjednako  imao,  platiti  više,  a  onaj  drugi  manje;  ako              života  i  da  bi  svaki  od  nas  koji  bi  se  upravljao  po  tome,
                  e    je,  međutm,  reč  ο  primanju,  onda  on  neće  uzeti  ništa,                  živeo  najsrećnijim  životom?
                       dok  će  ovaj  primiti  mnogo.  A  ako  i  jedan  i  drugi  imaju                    —  Zar  ja  drukčije  mislim?  —  odgovori  Trasimah.
                        neku  državnu  službu,  onda  će  pravični  imati  štete,  ako                      —  Čini  mi  se  —  rekoh  —  da  uopšte  ne  brineš  ο
                        ni  zbog  čega  drugog  a  ono  zato  što  svoje  sopstvene  po­               nama  i  da  ne  mariš  da  li  ćemo,  kad  ne  razumemo  to  što
                        slove  zanemaruje,  a  od  državnih  prihoda  zato  što  je  po­          345  ti  govoriš,  živeti  gore  ili  bolje.  Zato  se  potrudi  i  objasni
                        šten neće imati ništa. Pored toga će ga omrznuti  i ukućani                    nam,  dragi  prijatelju!  Mi  ti  nećemo  zaboraviti  ako  nama
                        i  poznanici  ako  ne  bude  hteo  da  im  dodeli  nešto  što  se              svima  učiniš  tu  dobrotu.  Jer  kažem  ti,  nisam  ubeđen  i  ne
                        kosi  sa  poštenjem.  Kod  nepoštenog  će  sve  to  biti  upravo               mogu  verovati  da  je  nepravičnost  korisnija  od  pravič­
                        suprotno.  Mislim  i  mislio  sam  samo  na  čoveka  koji  bi                  nosti,  čak  i  onda  kad  bismo  nepravičnosti  ostavili  punu
                  344   bio  u  stanju  da  mnogo  postigne.  Ako  želiš  poređenje,  za­              slobodu  i  dopustili  joj  da  čini  što  hoće.  Pa  dobro,  dragi
                        misli  takvog  čoveka,  i  koliko  je  u  životu  bolje  biti  nepo­           prijatelju,  pretpostavimo  da  postoji  nepravičan  čovek  i
                        šten  nego  pošten.  A  najlakše  ćeš  shvatiti,  ako  uzmeš  kraj­            da  mu  je  omogućeno  da  čini  nepravdu,  potajno  ili  upo­
                        nje  nepoštenje  koje  od  najnepoštenijeg  čoveka  načini  naj-               trebom  nasilja,  to  me  ipak  ne  uverava  da  će  takvom  ne-
                        srećnijeg,  a  najnesrećnijima  opet,  one  koji  su  od  te  ne­         b    pravičnost  biti  korisnija  od  pravičnosti.  Tako  se  možda
                        pravde  trpeli  i  koji  je  neće  činiti.  A  takva  je  i  tiranska          čini i  nekome  drugome  a  ne  samo  meni.  Ubedi  nas,  dragi
                        vlast.  Ona  ne  grabi  tuđu  svojinu,  pa  da  je  ona  sveta  ili            druže,  u  potpunosti  da  nemamo  pravo  kad  više  cenimo
                  b     neposvećena,  privatna  ili  državna,  pomalo  i  krišom,  nego                pravičnost  nego  nepravičnost!
                  22                                                                                                                                         23
   22   23   24   25   26   27   28   29   30   31   32