Page 23 - Platon - Država
P. 23
— Ja sam — odgovori Polemarh — spreman da to stinu. Ti je možda i poznaješ, prijatelju, ali mi je, čini
zajedno s tobom poreknem. mi se, ne možemo pronaći. Vi, pametni, pre nego što se
336 — A znaš li, možda — upitah ga — kome pripisu 337 na nas naljutite, morate imati sažaljenja prema nama.
jem reci da je pravično koristiti prijateljima i škoditi XI. Tada se on podrugljivo nasmeja i reče:
neprijateljima? — Tako mi boga, ovo je ona uobičajena ironija 14
— Kome? — zapita on. Sokratova. Znao sam ja to i ovima ovde unapred rekao
— Mislim da je to izreka Perijandrova, ili Perdi- da ti nećeš hteti odgovoriti, da ćeš se praviti nevešt i da
kova, ili Kserksova, ili Ismenije Tebanca, 12 ili drugog ne ćeš pre učiniti sve drugo nego što ćeš odgovoriti ako te
kog bogatog čoveka, koji je mislio da mnogo može. neko zapita.
— Pravu istinu govoriš — reče on. — Mudar si, zaista, ο Trasimaše — rekoh ja. — Ali
— Dobro — odgovorih. — Došli smo do zaključka kad bi ti nekoga upitao koliko je dvanaest, pa mu odmah
da pravičnost nije to. Da li bi neko mogao reći da je ona b unapred rekao: „samo mi nemoj kazati, čoveče, da je
nešto drugo? dvanaest dvaput šest, ili triput četiri, ili šest puta dva,
b X. Za vreme našeg razgovora Trasimah je često ili četiri puta tri, jer takvo brbljanje neću primiti", ti
pokušavao da uzme reč. Njegovi susedi, međutim, spre bi, mislim, dobro znao da ti niko neće ni odgovoriti na
čavali su ga, jer su hteli do kraja da čuju naš razgovor. tvoje pitanje. A kad bi ti on rekao: „Šta želiš ο Trasi
Kad smo mi završili i kad sam ovo rekao, nije mogao maše? Da ne smem dati odgovor kako si ga ti kazao?
više da se uzdrži, nego se povio kao divlja zver i skočio Pa zar ni onda ne, ο čudnovati čoveče, ako je on pravilan?
prema nama kao da hoće da nas rastrgne. I ja i Pole Zar treba da kažem nešto drugo što nije istinito? Ili šta
marh se u strahu razbegosmo, a on uzviknu stojeći u c hoćeš?" Šta bi ti njemu na to odgovorio?
sredini između nas dvoje: — Dobro! Zar se ovo može uporediti sa onim?
c — Kakve se tu gluposti brbljaju, ο Sokrate? I što — Zašto da ne? — rekoh ja. — Iako to nije isto,
se udvarate jedan drugome glupim razgovorima? Ako ipak se onome koga pitaš čini otprilike tako i misliš li
hoćeš zaista da saznaš šta je to pravičnost, nemoj samo ti da on neće reći svoje mišljenje, ako ga ima, pa bilo
da zapitkuješ i da hvalisavo protivrečiš kad neko odgo da mu to zabranimo ili ne?
vara. Ti znaš da je lakše pitati nego odgovarati, zato i sam — A zar ćeš i ti tako učiniti? — reče Trasimah. —
odgovaraj i reci šta je, po tvom mišljenju, pravičnost. Hoćeš li odgovoriti uprkos mojoj zabrani?
Ali mi nemoj tvrditi da je pravičnost dužnost, ili korist, — Ne bih se čudio — rekoh mu — kad bih to uči
ili ono što je od koristi, ili što donosi dobit, ili što po- nio pošto razmislim.
d maže. Što kažeš kaži jasno i tačno, jer ja neću primiti d — A šta će biti ako ja znam neko drugo i bolje
ovakva brbljanja. tumačenje pravičnosti nego što su sva ova? Šta će
Iznenadili se kad čuh ovo i u strahu pogledah u onda biti?
njega. Da nisam ja prvi pogledao njega nego on mene, — Šta drugo nego ono što dolikuje onome ko ne
mislim da bih zanemeo od njegovog pogleda. 13 Ali ja zna — odgovorih ja — a meni se pristoji da naučim od
pogledah u njega čim je počela da ga obuzima ljutnja. onog ko zna. I ja ću tako učiniti.
e Tako sam mogao da mu odgovorim, i drhteći rekoh: — Veoma 5 si ljubazan — reče on. — Ali za učenje
— Nemoj se ljutiti na nas, ο Trasimaše! Ako ja moraš platiti!'
i ovaj ovde pogreširno raspravljajući, znaj da grešimo — Da, samo kad steknem novaca.
protiv svoje volje. Kad bismo tražili zlato, nemoj misliti — Pa imaš ga — umeša se Glaukon. — Što se
da bismo jedan drugome pravili komplimente, a pri tom novca tiče, Trasimaše, samo kaži! Mi ćemo svi platiti
propustili priliku da ga i pronađemo. A kad tražimo pra za Sokrata.
vičnost, stvar mnogo dragoceniju nego što je zlato, mi e — Dabogme — reče on — da bi Sokrat radio kao
sliš li da ćemo biti tako nerazumni da iz učtivosti pro što je naučio; neće odgovarati, a odgovore će prihvatiti
pustimo i najmanju stvar, a da je ne izvedemo na či- od drugih i obarati.
^ B A O
