Page 19 - Platon - Država
P. 19
štva teško podnose starost: istina je da siromaštvo čini gove reci, ο Sokrate, da onoga ko je pravedno i pošteno
starost teško podnošljivom čak i odličniku, ali samo bo proveo život
gatstvo, bez mudrosti, nikada ne bi moglo starost uči
upravlja
nada koja
slatka
niti lakšom. kao prijateljica prati misli i ona mu blaži srce. 9
nestalnom
ljudskom
— A da li si ti, Kefale, veći deo svoga imanja ste
kao nasledstvom, ili svojim radom? — upitah ga ja. Neobično lepo kaže on to. Zato i smatram da je sti-
b — Kako sam stekao, Sokrate? Kad je reč ο mojoj b canje bogatstva vrlo dragoceno, ali ne za svakog čoveka,
imovini, ona je negde na sredini između onog što je već samo za čestitog. Imati novaca znači vrlo mnogo;
stekao moj deda i onoga što je učinio moj otac: moj čovek može otići odavde, ne plašeći se da je koga makar
deda, čije ime i ja nosim, nasledio je imovinu približno i nehotice prevario, ili slagao ili da je, opet, ostao dužan
jednaku ovoj koju ja sada posedujem, ali on je nasle- bilo bogu žrtvu ili čoveku novac. Novac se, pored toga,
đeno mnogo uvećao. Moj otac, Lisanija, ostavio mi je može upotrebiti i za mnoge druge stvari. Ali ako ο sve
pak manju imovinu od ove koju sada posedujem. Bio mu dobro razmislim, rekao bih da je za mudrog čoveka
bih zadovoljan ako mojoj deci ne bih ostavio mnogo ipak najveća vrednost bogatstva baš u ovome što sam
manje, nego malo više od onoga što sam ja nasledio. rekao, ο Sokrate!
— Pitao sam te to — rekoh mu — jer mi se čini c — Sasvim si u pravu, ο Kefale — rekoh ja. — Ali
c da ne voliš mnogo bogatstvo. Λ to je slučaj sa onima šta je sa pravičnošću? Da li se ona jednostavno sastoji
koji ga nisu sami stekli. Onaj, pak, koji ga je sam stekao, u tome da se kaže istina, i u tome da svakome vratimo
voli ga dvaput više nego ostali. Kao što pesnici vole ono što smo od njega dobili. Ili bi to bilo ponekad pra
svoje pesme i očevi svoju decu, tako i oni koji su sami vično, a ponekad nepravično, već prema okolnostima?
zaradili svoj novac vole ga ne samo zato što je od ko Na primer, ako bi neko uzeo od svog prijatelja oružje,
s
risti, nego što je to njihovo delo. Oni su, pored toga, a ovaj bi potom poludeo i tražio ga natrag, svako bi
bio
bi
smelo
vratiti
oružje
ne
ne
teško pristupačni i ne vole da hvale ništa sem bogatstva. kazao da mu se ko bi to učinio. Svako bi i da isto bi tako
se
pravičan
onaj
— Istinu govoriš — reče on. složio da se tom čoveku, s obzirom na stanje u kojem
d V. — Naravno — odgovorih. — A sad mi reci još se nalazi, ne sme reći ćela istina,
ovo: šta smatraš kao najveće dobro od onoga što si bla- d — Tako je — odgovori cm.
godareći svome bogatstvu uživao? — Prema tome, pravičnost ne smemo definisati
— Kad bih to kazao — reče on — ne bih mogao kao kazivanje istine i vraćanje duga.
mnoge uveriti. Znaš, Sokrate, kad nekom pomisao na Tada me prekide Polemarh:
smrt postane bliska, onda ga obuzme strah i počinje da — Pa ipak Simonidu treba verovati, ο Sokrate!
razmišlja ο onome ο čemu ranije nije mislio. Jer ako — I ja mislim — reče Kefal — ali sad ostavljam
se dotle i smejao pričama ο podzemlju i ο tome da razgovor vama. Moram da vidim šta je sa žrtvom.
e čovek koji je na ovome svetu zgrešio mora na onome — Znači da će Polemarh biti tvoj naslednik —
da ispašta, sada one uznemiravaju njegovu dušu da li, rekoh ja.
možda, nisu istinite. Sam čovek, opet, bolje vidi ono- — Dabogme — odgovori on smešeći se, i ode
zemaljske stvari bilo zato što je od starosti oslabio ili žrtveniku.
što se više približio onome svetu. Javljaju se sumnja i VI. — Kaži nam ti kome je ostavljeno da vodi naš
strah, i on počinje da razmišlja i da se pita nije li kome razgovor — rekoh — šta veliš, je li Simonid dobro go
učinio nepravdu. Ako u svome životu pronađe mnoga vorio ο pravičnosti?
zla, onda se često trza iza sna, kao deca, i živi u strahu — Pravično je vratiti svakome ono što mu dugu
331 i teškom očekivanju. Ako je, pak, svestan da nema ni ješ, kaže on. To su njegove reci, i ja mislim da su lepe.
čeg rđavog, onda ga, kao što Pindar kaže, ispunjava — Zaista je teško ne poverovati Simonidu — od
slatka nada, draga prijateljica starosti. Prijatne su nje govorih ja — on je mudar i božji čovek. Ti ga možda
6 7
