Page 18 - Platon - Država
P. 18
— Onda primite stvar tako kao da mi nećemo da 329 III. — Reći ću ti, ο Sokrate, Zevsa mi, kako se meni
vas slušamo. čini. Mi starci, vršnjaci otprilike, sastajemo se često,
7
I Adeimant započe: pridržavajući se stare poslovice . Mnogi od njih onda
— Zar vi ne znate da će se večeras u čast boginje na tome sastanku tuguju, jer žude za radostima mla
nositi buktinje na konjima? dosti, jer se sećaju svojih ljubavi, pijanki, gozbi i svega
— Na konjima? — upitah ja. — To je nešto sa što ima s tim veze. Žale za gubitkom nečeg velikog i
svim novo. Oni, dakle, priređuju utakmicu i predaju tvrde da je ono bio život, a sada kao da nikako i ne žive.
buktinje jedan drugome jašući? Da li tako misliš? b Mnogo se žale na uvrede koje stari ljudi trpe od svojih
— Baš tako — reče Polemarh. — A zatim će pri ukućana. Tako pevaju tužbalicu ο starosti, koja je kriva
meni
ο
Sokrate,
da
A
rediti neku noćnu svečanost, koju takođe vredi videti. za sve nevolje. pravo. Jer se čini, krivica do starosti, oni ne
optužuju
onda
ono
da
je
Večeraćemo i opet poći da posmatramo noćnu svetko bih i ja radi nje morao patiti tako isto, a i svi drugi
vinu; naći ćemo tamo mnogo mladića i razgovaraćemo koji su zašli u to doba života. Ja sam, međutim, nailazio
sa njima. Ostanite, dakle, i nemojte činiti drukčije! na ljude koji ne osećaju tako. A bio sam jednom i kod
A Glaukon reče: c pesnika Sofokla kad ga je neko pitao: „O Sofokle, kako
— Izgleda da ćemo morati ostati. se ti odnosiš prema ljubavi? Jesi li još sposoban da
— Ako tako izgleda — rekoh ja — onda tako treba opštiš sa ženom?" On mu je odgovorio: „Ćuti, čoveče,
učiniti: ostanimo, dakle! radostan sam što sam umakao besnom i svirepom des
II. I tako pođosmo kući Polemarhovoj. Tamo za- potu." I tada mi se činilo, a ni sada mi ne izgleda manje
tekosmo Lisiju i Eutidema, Polemarhovu braću, Trasi- lepo ono što je kazao. Jer u starosti nastupa potpuni
maha iz Halkedona, Harmantida iz Pajanije i Aristoni- mir i oslobođenje od takvih stvari. Kad strasti prestanu
5
movog sina Kleitofonta . U sobi je bio i Polemarhov da nas gone i muče, onda Sofoklova reč postaje potpuno
otac Kefal. Učini mi se veoma star, jer ga odavna nisam d istinita; znači: oslobodili smo se mnogih i besnih gospo
video. Sedeo je u naslonjači i imao venac na glavi, jer dara. Ali krivica za sve to i za uvrede od strane ukućana
je tek bio prineo žrtvu u dvorištu. Bilo je tu nekoliko i rođaka nije do starosti, ο Sokrate, već samo u naravi
stolica, pa posedasmo oko njega. Čim me Kefal ugleda, čovekovoj. Ako su ljudi umereni i blagorodni, onda ni
pozdravi me i reče: starost nije veliki teret; ko te vrline nema, ο Sokrate,
— Ne dolaziš često u Pirej i k nama, Sokrate, a njemu je i mladost teška.
trebalo bi. Kad bih imao još dovoljno snage da bez te IV. Obradovao sam se njegovim recima, i želeo
goba dolazim u grad, ne bi ti morao da navraćaš ovamo, e sam da ga još slušam, pa sam ga podstakao i rekao:
već bismo mi dolazili tebi. Ali ovako moraćeš češće da — Ο Kefale, mislim da se mnogi neće složiti sa
dođeš. Znaj da, ukoliko više nestaju telesne slasti, uto ovakvim tvojim recima i da će kazati kako starost pod
liko jača postaje moja želja i žudnja za razgovorom. Ne nosiš lako ne zbog svoje naravi, već radi velikog imanja
moj, dakle, činiti drukčije, nego se nalazi sa ovim mla koje si stekao: kažu da je bogatima lako naći utehu u
dićima i dolazi kod nas kao kod svojih prijatelja i tebi mnogim stvarima.
odanih ljudi. — Istina je — odgovori on — da se mnogi ne
— Pa i ja veoma rado razgovaram sa starcima, slažu s tim, i oni govore nešto što je i istina, a opet
ο Kefale — odgovorili mu — jer su oni već prošli putem nije istina toliko koliko oni misle da jeste. Ali je ona
kojim ćemo i mi morati proći, pa mi se čini da od njih 330 Temistoklova izreka dobra. Jednom ga je neki Seriflja-
moram saznati kakav je taj put, je li tegoban i mučan, nin 8 grdio i govorio da je njegova slava potekla od nje
ili lak i prijatan. Veoma bih voleo da saznam i tvoje gove države, a ne od njega. A Temistokle mu je odgo
mišljenje ο tome jer si i ti već zašao u ono doba koje vorio: „Istina je, ako bih bio Serifljanin, ja ne bih bio
pesnici nazivaju „pragom starosti"6. Da li je to doba slavan; ali ti bi to bio još manje, ako bi bio Atinjanin".
životna tegoba, ili ti imaš drugo ime za njega? Slično bi se moglo odgovoriti onima koji zbog ~
