Page 216 - Platon - Država

može ni uvećavati ni smanjivati. S druge strane, i ukupan broj načina Karakteristično je da Er, u svome nabrajanju formi života, nigde
života, životnih uzora ili formi, takođe je konstantan. No svaka indi­ ne pominje one koji su se proslavili mudrošću, ili život koji se živi
vidualna duša ima slobodu da među postojećim formama života oda­ „teorijski", u traganju za znanjem.
bere onu koju želi, ukoliko tu formu života nije već uzela neka druga 9 4 Ovde se privremeno prekida izlaganje Erove priče. Naredni
duša, koja je po odluci kocke dobila pravo prednosti u biranju. Forme, pasus je Platonov komentar te priče. Komentar počinje konstatacijom
ili uzori života, predstavljeni su kao neka vrsta telesne odeće. ο važnosti saznanja koje vodi spasenju duše. Nadalje, to se saznanje
87 Kora Lahesa, suđaja i božanstvo podzemnog Hadovog car­ nalazi u domenu morala, tj. u sposobnosti ili osposobljenosti da se raz­
stva umrlih, obraća se ljudskim dušama, nazivajući ih „efemernim" likuje dobro od zla.
(jednodnevnim), pri čemu se upotrebljava uobičajena pesnička vizija 95 Nastavljajući komentar Erove priče, Platon u nešto većoj meri
života kao dana, i smrti kao noći. Ceo individualni život, prema tome, zanemaruje sudbinske komponente te priče, te ostavlja šire mogućnosti
predstavljen je kao jedan dan, proveden na Zemlji, u carstvu svetlosti. za preobražaj duše putem moralnog usavršavanja zasnovanog na pro­
Celokupna posthumna egzistenicija predstavljena je kao jedna noć, mišljanju i saznavanju. Osnovne poluge predestinacije ο kojima govori
koju duša provodi u Hadovom carstvu mraka. mit kao i da ne postoje, i Platon spominje samo „prirodu duše".
Ova vizija života i smrti odstupa, u pojedinim detaljima, od Pla­ 96 Izbor se, u Platonovom komentaru, vrši u empirijskom, ovo-
tonove, ali je on ipak prenosi u okviru Erove priče. stranom življenju, a ne u vantelesnoj preegzistenciji, kako to saopštava
88 Demon, kojeg će svaka duša za sebe izabrati, ovde označava priča ο Eru.
„sudbinu" u smislu forme života, ili telesne odeće u kojoj će se duša 97 Verovatno aluzija na priču ο Atrejevom bratu Tijestu, koji se
roditi i proživeti svoj smrtni vek. Dalje, u Platonovom tekstu, na strani prevarom bio dokopao mikenskog prestola i kojem je Atrej, u osveti,
620de reč „demon" označava čuvara forme života koju je duša oda­ krišom pogubio sva tri sina, skuvao delove njihovih tela, pozvao Tijesta
brala, dakle onu silu koja će delovati u pravcu potpunog ostvarenja na gozbu i pogostio ga mesom njegove dece. Upor. R. Grevs, Grčki
izvršenog izbora. mitovi, 111.
89 Bacanje kocke ovde ima dvojako značenje: s jedne strane, ono 9 8 Platon time nagoveštava da je jedino trajna ona vrlina koja
označava nepristrasnost Lahese, koja kao suđaja nijednu dušu posebno se stiče upornim istraživanjem i koja je isto što i znanje: jedino znanje
ne favorizuje; s druge strane, biranje pomoću bacanja kocke označava može da preobrazi dušu i da ovu sačuva od pogrešnog izbora životnog
slepo i bezlično dejstvo nužnosti, te se ono što ima izgled slučajnosti puta. Vrlina stečena navikom, ο kojoj se u tekstu govori, posledica je
u poslednjoj instanci svodi na skriveno dejstvo nužnosti. života u dobro uređenoj državi; ona je, dakle, plod dejstva okolnosti,
90 Vrlina se nikome ne može dodeliti, svako mora da se za nju a ne rezultat individualnog moralno-sazr.ajnog usavršavanja.
sam izbori. Ako je vrlina znanje, a znanje isto što i sećanje, onda će Rečenica, u kojoj se spominje mogućnost da se trajna vrlina
svaka duša birati formu svog narednog života prema sećanju, odnosno stekne filozofijom, očigledno nije sastavni deo Erove priče, nego pouka
znanju kojim u trenutku izbora raspolaže. Posle izvršenog izbora, duša koju je Platon dodao toj priči. V. belešku 93.
će u zemaljskom životu, tj. u svojoj telesnoj egzistenciji, imati toliko 9 9
vrline koliko se bude trudila da stekne znanja. Po Platonovoj, ovde ne- Opet sledi kraći Platonov komentar Erove priče.
izrečenoj, pretpostavci — telesnost je izvor zaborava (= neznanja), a 10 0 Duša koja bira poslednja ima manje mogućnosti za izbor, jer
ono što se suprotstavlja omamnom dejstvu telesnosti i varljivom sve- su najbolje forme života već preuzele one duše kojima je kockom data
dočenju čulnosti predstavljeno je umom i kao takvo sačinjava izvor prednost u biranju. Ipak, trebalo bi i u ovom slučaju da važi formula,
sećanja, odnosno znanja. saopštena napred (619b): „Ni prvi koji bira neka ne bude nemaran, ni
91 Zlo ima svoje poreklo u čoveku, preciznije, u njegovom zabo­ poslednji obeshrabren".
ravu i neznanju. To je osnovna pretpostavka Sdkratove i Platonove „Zdrav način bavljenja filozofijom", uz ograničenje koje prois-
teodiceje, koja je već sadržana u odbacivanju pesničkog prikaza pri­ hodi iz sudbinskog bacanja kocke (v. belešku 89), obezbeđuje sreću u
rode i ponašanja bogova. ovozemaljskom životu i pouzdan izbor kad dođe vreme za ponovno
92 Ta odluka je logična posledica Erovog položaja. Erova smrt rađanje. Sokrat se na „zdrav način bavio filozofijom", pa uveren u to
bila je samo prividna, kratkotrajna epizoda, koja se završava vraća­ kaže na samrti: „Kritone, Asklepiju dugujemo petla! Prinesite tu žrtvu,
njem u život u istom obličju. nemojte zaboraviti!". V. dijalog Fedon, završetak.
92 a Omaška u pričanju, jer mesto na kojem duše biraju nije 101 Prema legendama, Majnade (lude žene), sveštenice Dionisovog
zemlja. orgijastickog kulta, Panove ljubavnice i Dionisove družbenice, rastrgle
93 Duša ne može birati neku drugu dušu, nego samo drugo telo su Orfeja na komade, i to po nagovoru Dionisovom.
i način života, koji je drukčiji od onog što ga je već imala u prethod­ 10 2 Tamir, ili Tamirij, prvi homoseksualac, hvalisao se da pesmom
nom ciklusu. Izbor je ipak sudbonosan, jer od toga koju će formu ži­ može prevazići Muze, koje su ga zbog toga oslepile, oduzele mu glas i
vota duša odabrati zavise njena mogućnost da se pripremi za naredni moć da svira na harfi. Upor. R. Grevs, Grčki mitovi, 21m.
izbor i naredno ponovno rađanje. Duša koja je izabrala život tiranina,
nema mnogo izgleda za preobražaj, koji se jedino može postići dijalek­ io3 TJ Odiseji (XI, 540 i dalje), Odisej priča kako je u Hadu video
tikom i saznanjem. Još manje izgleda ima duša koja je odabrala živo­ dušu (senku) Ajantovu, koja je još bila ljuta na Odiseja. Ovaj se, naime,
tinjsku formu egzistencije; njeni izgledi su zapravo ništavni. nadmetao sa Ajantom oko toga kome će od njih dvojice pripasti Ahile-
402 403