Page 215 - Platon - Država

predmet razgovora. Sličan ambivalentni stav zauzima atinski mislilac tekstu je neprecizna, a tvrđenja vrlo sažeta i oskudna u nagoveštajima
i prema smisaonoj osnovanosti tadašnjih religioznih verovanja. sigurnih značenja.
80
76 Najveći omotač (sfondilon) nosi u sebi takozvane zvezde staja­ 81 Gledano sa Zemlje, nebo „zvezda stajaćica" izgleda šareno.
svetlosti,
Orbita
najviše
ćice, a jedna njegova kompletna revolucija traje 24 časa. Valja imati u sec dobijaju boju Sunca ima od Sunca. a orbita Meseca i sam Me­
i
svetlost
vidu da tadašnja astronomija ne zna za samostalno kretanje nebeskih 82
tela u prostoru, pa stoga svaku vidljivu promenu u položaju nebeskih Protumačeno po ključu za red nebeskih tela (beleška 76), gor­
nji
ima
i
sličnu
Saturn
značenje:
tekst
tela objašnjava kretanjem sfera, omotača, ili orbite u kojima se ne­ najintenzivniju sledeće boja Jubitera (Zevsa) Merkur imaju Mars je boju —
žutu;
najbelja;
je
crven­
beska tela nalaze kao da su prikovana. Dakle, ne kreću se zvezde svaka kast; Venera je po belini odmah posle Jupitera.
za sebe, jer se sa Zemlje vidi da one zadržavaju jednak međusobni po­
ložaj, nego se kreće kristalna (providna) sfera na kojoj su „zvezde sta­ 83 Ceo sistem se obrće jednolikim kretanjem, ali orbite planeta
jaćice" kao prikovane. i Sunca obrću se u smeru koji je suprotan smeru obrtanja neba „zvezda
Naziv „stajaćice" uveden je radi razlikovanja tih zvezda „najvi­ stajaćica". se misli na relativne brzine orbitalne rotacije „pla­
84
Verovatno
šeg neba" od Sunca i planeta (lutalica), jer, gledano sa Zemlje, Sunce
koje
kom­
izvršenje
se
tome,
i planete (lutalice) menjaju svoj međusobni položaj. Ali, ni Sunce ni neta" u orbitalne naravno ubraja i Sunce. Prema potrebno za Mesecu. Zatim,
rotacije
pletne
vremena
najmanje
je
planete ne kieću se kao samostalna nebeska tela, jer su te „zvezde",
Venera
ali
rotaciju
Merkur
izvrše
tu
i
kako se tada pretpostavljalo, pričvršćene — svaka na svojoj orbiti. Sunce, od vremena Mesečeve rotacije. Marsu u je jednakom vremenu, vre­
dužem
još
potrebno
više
Njihovo je kretanje shvatano kao kretanje njihovih orbita. A orbite su mena; gledano sa Zemlje, ova planeta se u svom orbitalnom kretanju
predstavljene u obliku „omotača" ili velikih i nevidljivih nebeskih toč- ponekad vraća unazad da bi potom nastavila kretanje u prvobitnom
kova, na kojima su ove „zvezde" (pune vatre) jedine vidljive tačke. smeru. Najzad, najviše vremena za svoju orbitalnu rotaciju troši Sa­
Veličina i međusobni položaj tih orbita su različiti, pa stoga turn, a nešto manje od ovoga — Jupiter.
Platon govori ο „omotačima" koji se svi zajedno nalaze u onom naj­ 85 Od toga tvrđenja pa nadalje slika strukture kosmosa ponovo
većem „omotaču", a osim toga i jedan u drugom, kako bi to moglo postaje primitivna i mitološka. Nužnost je personifikovana u biću
izgledati posmatraču sa Zemlje. No budući da se Erova duša ne nalazi moćnog ženskog božanstva — Ananke. Govori se ο muzici koju izvode
na zemlji, nego na nebu, ta se jednostavna slika u daljem izlaganju kosmičke sirene, takođe personifikovane; ο skladu (harmoniji) orbital­
komplikuje, naročito u onome što se odnosi na međusobni položaj i nih kretanja, od kojih svako ima svoj odgovarajući ton. Shodno mito­
međusobnu udaljenost i poredak planetarnih orbita. loškim vizijama, čije je poreklo podosta pitagorejsko, Nužnost ovde ne
Ovih orbita, kako se u tekstu kaže, ima ukupno sedam, uključu­ označava autonomno obrtanje nebeskih svetova, nego antropomorfnu
jući u taj broj i orbitu Sunca. živu silu, koja zajedno sa sudbonosnim Mojrama potpomaže to obr­
Prema kasnije nastalim latinskim nazivima, koji su inače di­ tanje. U celokupnoj slici nebeskih zbivanja vidno mesto zauzimaju
rektni prevodi odgovarajućih grčkih naziva, red tih orbita bio bi kiko nagoveštaji astrološkog povezivanja obrtanja nebeskih svetova sa ljud­
sledi: (1) orbita (sfera, omotač) zvezda stajaćica; (2) orbita Saturnova; skim sudbinama na Zemlji.
(3) orbita Jupiterova (Zevsova); (4) orbita Marsova; (5) orbita Merku- Mojre „pevaju u skladu sa Sirenama", pa taj deo vizije čini da
rova; (6) orbita Venerina; (7) orbita Sunčeva; (8) orbita Mesečeva. muzika dobija sudbonosno značenje, nalik na ono kakvo joj Platon
77 Ćelo „vreteno" ima dvostruko konusni oblik, pa „odozgo po- pridaje u odnosu na konstituciju i održanje određenih zakona i običaja
smatrano" konusni preseci su krugovi, a i nebeska tela izgledaju kao u državi.
„krugovi". Klota potpomaže obrtanje „zvezda stajaćica" i, pevajući sadaš­
78 „Osmi omotač" je najbliži Zemlji. To je lunama orbita, koja njost, razdvaja vreme na intervale dana i noći. Ovo stoga što Platon,
u sebi sadrži jedan svetao „krug", tj. mesec. Moglo bi se pretpostaviti u skladu s tadašnjom astronomijom, pretpostavlja da nebo „zvezda
da osa „vretena", prolazeći „kroz sredinu osmog omotača", istovremeno stajaćica" izvrši kompletnu rotaciju za 24 časa.
prolazi i kroz središte Zemlje, ali ο tome u samom Platonovom tekstu Atropa peva ono što će biti, budućnost novorođenih ljudskih
nije ništa rečeno. Ako je to tumačenje verodostojno, sledilo bi da bića, te stoga dodiruje unutrašnje, planetarne, orbite iz čijih područja
Zemlja miruje u središtu kosmosa, kao što je kasnije pretpostavljala dolaze u zemaljski svet duše novorođenih.
aristotelovska i ptolomejevska astronomija. Lahesa peva ono što se dogodilo, ono što niko pa ni bogovi ne
79 Ovde je, po svemu sudeći, reč ο veličini nebeskih tela. Budući mogu promeniti — prošlost. Ona potpomaže kretanje i unutrašnjih i
da je „prvi omotač" (nebo „zvezda stajaćica") najveći, sledi da su i spoljašnjih orbita, jer su i sadašnjost i budućnost već dati u prošlosti,
„zvezde stajaćice" najveća nebeska tela. Potom po redu veličine, ukoliko te se neizmenljivi red stvari i tok događaja mora uvek ponavljati na
je ovo tumačenje verodostojno, slede: Venera, Mars, Mesec, Sunce, isti način. Kružno kretanje nebeskih svetova proizvodi kružno zbivanje
Merkur, Jupiter, Saturn. u zemaljskoj prirodi i ljudskom individualnom biću.
86
U rekonstrukciji, odnosno u interpretaciji rang liste nebeskih Prema opšterasprostranjenom verovanju starih Helena, pa i
tela po veličini moguće su greške, jer nam Platonov tekst ne daje do­ helenskih filozofa, celokupna količina života je stalna, te se ne može
voljno jasnih uputstava. Ne zna se, naime, pouzdano šta ovi Platonovi ni uvećavati ni smanjivati. Posebno u Platona, ovo verovanje je razvi­
redni brojevi (stavljeni uz „omotače") označavaju, tj. ne zna se na jeno na sledeći način: život je uvek dat u formi individualnih, jedinač-
koje se nebesko telo odnose. Osim toga, terminologija u izvornom nih duša, a ukupan broj individualnih duša je konstantan, te se ne
400 401