Page 212 - Platon - Država

strane, moguće je da Glaukon ovde pomišlja i na druge mislioce (pita-
gorejce?), te bi sledilo da Sokrat (odnosno, Platon) nije jedini koji za­
stupa teoriju formi.
12 To je bilo rečeno samo u nagoveštaju na strani 596b.
13 Po stepenu realiteta njihovih proizvoda, bog je na prvom me-
stu (forma stola koju on stvara najrealnija je), stolar je na drugom
mestu (njegov sto je empirijski realan), a slikar je na poslednjem mestu
(jer je njegov sto samo vizuelna iluzija).
14 Forme postoje samo kao pojedinačni i neponovljivi uzori. Ista
teza se saopštava u dijalogu Parmenid (132de), ali uz izvođenje teškoća
koje su s njom povezane. Te teškoće su dobile naziv argumenat „treći
čovek" i svode se, ukratko rečeno, na to da, zbog relacije sličnosti iz­
KNJIGA DESETA (I) među jedinačnog uzora i njegovih mnoštvenih kopija, mora postojati
još jedna forma-uzor, viša od one prve. U tom višem „krevetu" (ili
' Mesto pesništva u državi određuje se u II i III knjizi. „čoveku") bili bi sjedinjeni forma-uzor i njene kopije. Inače, naziv argu­
2 Ο različitim funkcijama duše raspravljano je u IV knjizi, a ο menta „treći čovek" (tritos anthropos) potiče od sofista Poliksena. Ari­
koristio
je
različitim vrstama duše u VIII knjizi. stotel teorije formi. i taj argumenat, pored ostalih, u svojoj kritici Plato­
nove
3 U dijalogu Feđon (XL, 91c, Sokrat, obraćajući s« Simiji i
Kebetu, kaže: ,,A vi, ako mene hoćete da slušate, malo se starajte za 15 Izraz „prirodni" stavljen je ovde radi razlikovanja forme-uzora,
prirodno
data,
prirodno
od
Sokrata, ali zato mnogo više za istinu". Ovde se to isto načelo odnosi koja je nego ih ljudi svojim njenih veštačkih kopija, koje nisu tako svet
stvaraju,
date,
dopunjavajući
radom
na Homera: svaka čast Homeru, ali njega ne smemo ceniti više nego prirodno-datih stvari svetom veštački stvorenih stvari, svetom tehnike.
istinu. 16
Aristotel u Nikomahovoj etici (1096a; knjiga I, poglavlje VI, 1) čini se da upotrebom termina kralj (basileus) ovde hoće da se
ukazuje na to isto načelo sledećim recima: „ovo je istraživanje otežano nagovesti veza sa trijadom kralj-oligarh-tiranin ο kojoj se raspravljalo
okolnošću što su tvorci učenja ο idejama moji prisni prijatelji, no sva­ u devetoj knjizi. Reč je ο vrednosnoj rang-listi u kojoj najviše stoji
kako se može smatrati za ispravnije, štaviše za dužnost da se, kada je „kralj" (tj. filozof), potom niže od ovoga radnik-proizvođač korisnih
u pitanju očuvanje istine, i prijateljstvo odbaci ako je potrebno, a to stvari, a poslednji je na listi imitator ili podražavalac (mimčtes) kojeg
pogotovu važi za filozofe: jer iako nam je i jedno i drugo dragoceno, ovde predstavljaju slikar i pesnik.
sveta je dužnost dati istini prednost." 17 Sokrat u stvari pita da li bi slikar, koji bi slučajno znao da
Najpre aristotelovci, a kasnije i pisci koji su pisali na latinskom, napravi ono što slika (recimo: krevet), i dalje slikao; ili, da li bi čovek,
pogrešno su pripisali autorstvo tog načela Aristotelu i učinili su ga ako bi bio u mogućnosti da bira da li će biti kralj ili pesnik koji peva
poslovičnim u obliku: Amicus Plato, sed magis amica veritas. ο kraljevskim delima, izabrao prvo ili drugo?
4 Upor. str. 476c, takođe i Fedon (XLVIII, XLIX; 99d i dalje). 18 Reč je ο grčkim lekarima, koji su sebe smatrali potomcima
Ovde se podseća na metod koji vodi otkrivanju formi (ideja). Asklepiievim. Lekarski esnaf imao je kod Grka status roda, klana
5 Upor. Aristotelovo pobijanje ovog argumenta (Mataph. I, 6, Asklepijada.
988a; I, 9, 991b). 19 Naziv Homeridi (Homerides) prvobitno je rezervisan za one
6 Upor. dijalog Kratil (389a), gde se govori ο formiranju imena. koji su sebe smatrali potomcima Homerovim, a stanovali su na ostrvu
7 Reč je, kako će se videti iz onog što sledi, ο čoveku koji može Hiju. Kasnije, taj naziv se upotrebljava za rapsode, recitatore i tumače
da stvara sve, ali imitirajući i odražavajući ono što je već stvoreno. Taj Homerovih epova. U ovom poslednjem značenju govori ovde ο njima
podrugljivi opis ljudskog „tvorca" ponavlja, gotovo isto tim rečnma, Glaukon.
Teajtet u Platonovom dijalogu Sofist (233d do 234b). 20 Ime Kreofil (Kreophvlos) znači: Ljubitelj mesa. Prema legendi,
8 Glaukonovo tvrđenje je ironično, a reč sofist (sophistSs), koju Kreofil je bio družbenik slepog Homera, ali ne osobito pažljiv družbe-
on upotrebljava kao oznaku za tog „čudotvorca", dvosmislena je: ona nik, jer je slepog pesnika često zanemarivao, ostavljao ga da sam tu­
istvremeno označava čoveka koji je veštak u svom poslu i čoveka koji mara okolo.
je upućen u mudrost, te je „znalac mudrih stvari" — kako se ta reč 21 Na strani 598b.
tumači u dijalogu Protagora (312c). 22 Izraz „veština upotrebe" podrazumeva ovde poznavanje svrhe.
9 U izvorniku opet stoji dvosmislena reč poietes, koja istovre­ 23 U tekstu stoji chreia (potreba), ali je, s obzirom na kontekst,
meno znači: i tvorac i pesnik (poeta). Tom dvosmislenošću se ironično bolje staviti „svrha", inače bi ceo stav dobio previše antropomorfno i
stavlja do znanja da su upravo pesnici takvi čudotvorci koji, imitira­ pragmatičko značenje.
jući postojeće, u „slikama" stvaraju sve što hoće. 24 Ponavljanje stava sa strane 597e.
10 To je u stvari rekao sam Sokrat (596b), Glaukon je samo potvr­ 25 To su u osnovi iste one operacije koje moderna nauka prime-
dio da je to tako. njuje kao sredstva za dosezanje prave istine ο stvarima.
11 Glaukonova aluzija je nedovoljno jasna. Moguće je da se njome 26 Merenje i računanje ne poništava vizuelnu iluziju: dve duži
jednostavno izražava izvesna skeptička rezerva prema istinitosti teorije koje izgledaju nejednake daju taj isti vizuelni utisak i posle merenja
formi, što unekoliko potvrđuje i naredna Sokratova tvrdnja. S druge kojim smo utvrdili da su one u stvari jednake. Slično tome, sunce u
394 395