Page 218 - Platon - Država
P. 218
duši (369a). Poreklo države (369b). Predlog da se u mislima osnuje jedna
država (369c). Različitost potreba i podela rada kao način njihovog za
dovoljavanja (369d). Postoje li granice širenju potreba? (372c—374a).
Ο potrebi za profesionalnom vojskom i ο prirodi vojnika (374a—376c).
Ο vaspitanju vojnika (376c—376e), i uopšte ο vaspitanju zasnovanom
na gimnastici i muzici (376e).
Početak kritike pesničke mitologije (377a). Teodiceja (379a—379d).
Kritika Homera i drugih pesnika sa stanovišta teodiceje (379d—383c).
KNJIGA
I I I ( Γ ) , 386a—417b
TEMATSKI PREGLED PLATONOVE DRŽAVE* Kritika pesništva sa stanovišta pedagogije (386a—392c), s pogle
dom na sadržaj pesničkih tvorevina. Pedagoška kritika pesništva, s po
gledom na formu pesničkog izraza (392c—394e). Podražavanje (mimesis)
KNJIGA i vaspitanje (394e—396c). Vrednost podražavanja s obzirom na poučnost
I (A), 327a—354c predmeta podražavanja i na zahtev da u valjanoj državi svako obavlja
samo jednu vrstu posla (396c—398b).
Sokrat priča ο svom odlasku u Pirej na svečanost u čast boginje Reci, melodija, ritam, harmonija i disharmonija u funkciji formi
Artemide (Bendide). Polemarhov poziv Sokratu da dođe u njegovu ranja karaktera (398c—403c).
kuću. Adeimant obaveštava Sokrata da svečanosti još nisu završene Gimnastičke vaspitanje (403c—405a). Medicina i pravo kao sred
(327a—328b). Dolazak u Kefalovu kuću u Pireju, gde će se dijalog vo stva za ozdravljenje obolele države. Fokilidova maksima (407a). Obra
diti. Razgovor s Kefalom ο starosti i erosu (328b—329e). Razgovor zovanje dobrih lekara i valjanih sudi ja. Mera muzičkog i gimnastičkog
s Kefalom ο tome kako podnosi starost, ο bogatstvu i nasleđu. Aneg obrazovanja. Neprijatelj logosa (41 Ide).
dota ο Temistoklu i Šerifljaninu (329e—330c). Kefal govori ο strahu od Odabiranje „čuvara" i „pomoćnika". „Feničanska laž" (414c). Mit
smrti, sumnji i nadanju, ο pravičnom i nepravičnom životnom putu ο zlatnim, srebrnim i bronzanim ljudima (415a). Dužnosti „čuvara dr
(330d—331b). žave" naspram podanika (416a). Komunizam „čuvara države" (416d).
Šta je pravičnost? Simonidova izreka ο pravičnosti i njeno tuma
čenje. Sokratova kritika mnenja ο pravičnosti kao „kazivanju istine i KNJIGA
vraćanju duga". Simonid je hteo reći: „pravično je dati svakome ono
što mu pripada". Druga mnenja ο pravičnosti i zaključak da ona nije I V ( A ) , 4 1 9 a — 4 4 5 e
ono što se obično misli da jeste (331c—336b).
ostalih.
čuvara
u
i
nejednakosti
pravima
dužnostima
Trasimahov govor ο Sokratovom „brbljanju". Ukazivanje na So- Sreća Problem kao celine, ostvarena odgovarajućom raspodelom i dužnosti.
države,
kratovu „uobičajenu ironiju" (337a). Aluzije na ponašanja sofista. Tra- nemaština uopšte (421d); s obzirom na rat (422a).
simahova teza; „pravično je ono što koristi jačemu" (338c). Sokratovo Bogatstvo ι
pobijanje Trasimahove teze (338c—343b). Trasimahov govor u slavu ne Spoljna politika uzorne države (422d). Klasni sukobi (422e, 423a).
države
jednog
iz
staleža
Prelaz
drugi
(423d).
u
(423c).
pravičnosti (343b—344d). Dijalog Sokrat—Trasimah (344d—354c). Veličina prijateljima je sve zajedničko" (424a). Održanje i napredak
„Među
uzorne države (424ab). Politički smisao načela muzike (424c). Vaspitna
načela igre (424e). Pravila pristojnosti (425b). Domen dejstva pravnih
KNJIGA normi (425bc).
II ( B ) , 357a—383c Domen religije (427b). Četiri kardinalne vrline, u odnosu na dr
žavu (427e). Mudrost države (428b). Hrabrost države (429ab). Umerenost
Glaukon pojačava Trasimahovo stanovište (357a—362d). Adeimant države (430d). Pravičnost države (432b). Pravičan čovek (434d).
priskače u pomoć svome bratu i govori ο hipokriziji onih koji savetuju Čovek kao država u malom (435d). Princip protivrečnosti (436b).
da se bude pravičan (362d—367e), pri čemu se poziva na pesnike, te Teorija motivacije (437b). Teorija relativnih pojmova (438b). Od
ističe da „pesnicima moramo verovati" (365e). Sokrat predlaže da se nos znanja i njegovog predmeta (438c). Odnos motiva i njegovog pred
najpre ispita šta je pravičnost ,,u velikom" tj. u državi, pa tek onda da meta (439a). Analiza motiva s obzirom na princip protivrečnosti (439b).
se razmotri šta bi moglo biti pravičnost ,,u malom", tj. u individualnoj Konflikt motiva (439c). Dve međusobno suprotne moći duše i na-
goveštaj treće, koja između ovih posreduje (439de). Poimanje volje kao
* Rimski brojevi, zajedno sa alfabetskim oznakama u malim zagradama, označa posrednika između razumnosti i požudnosti (440a).
vaju redne brojeve svake od deset knjiga Države. Arapski brojevi od 327 do 621, uz koje Zaključak ο strukturi jedinke i strukturi države (441c). Pravičan
stoje slova a, b, c, d, e, o/.načavaju uobičajenu internacionalnu paginaciju, koju je prvi
uveo H. Stefanus u svom izdanju celokupnih Platonovih dela (Lion, 1578), označavajući čovek i pravična država (44ld). Četiri kardinalne vrline, u odnosu na
odeljke na svakoj stranici tim slovima. jedinku (442cd ). Zaključak ο principu i liku pravičnosti (443bc).
406 407
_^^_^_^_
