Page 218 - Platon - Država
P. 218

duši  (369a).  Poreklo  države  (369b).  Predlog  da  se  u  mislima  osnuje jedna
                                                                                                država  (369c).  Različitost  potreba  i  podela  rada  kao  način  njihovog  za­
                                                                                                dovoljavanja  (369d).  Postoje  li  granice  širenju  potreba?  (372c—374a).
                                                                                                Ο  potrebi  za  profesionalnom  vojskom  i ο  prirodi  vojnika  (374a—376c).
                                                                                                Ο  vaspitanju  vojnika  (376c—376e),  i  uopšte  ο  vaspitanju  zasnovanom
                                                                                                na  gimnastici  i  muzici  (376e).
                                                                                                     Početak  kritike  pesničke  mitologije  (377a).  Teodiceja  (379a—379d).
                                                                                                Kritika  Homera  i  drugih  pesnika  sa  stanovišta  teodiceje  (379d—383c).
                                                                                                                          KNJIGA
                                                                                                                     I I I  ( Γ ) ,  386a—417b
                       TEMATSKI    PREGLED    PLATONOVE     DRŽAVE*                                  Kritika  pesništva  sa  stanovišta  pedagogije  (386a—392c),  s  pogle­
                                                                                                dom  na  sadržaj  pesničkih  tvorevina.  Pedagoška  kritika  pesništva,  s  po­
                                                                                                gledom  na  formu  pesničkog  izraza  (392c—394e).  Podražavanje  (mimesis)
                                          KNJIGA                                                i  vaspitanje  (394e—396c).  Vrednost  podražavanja  s  obzirom  na  poučnost
                                     I  (A),  327a—354c                                         predmeta  podražavanja  i  na  zahtev  da  u  valjanoj  državi  svako  obavlja
                                                                                                samo  jednu  vrstu posla  (396c—398b).
                    Sokrat  priča  ο  svom  odlasku  u  Pirej  na  svečanost  u  čast  boginje       Reci,  melodija,  ritam,  harmonija  i  disharmonija  u  funkciji  formi­
               Artemide  (Bendide).  Polemarhov  poziv  Sokratu  da  dođe  u  njegovu           ranja  karaktera  (398c—403c).
               kuću.  Adeimant  obaveštava  Sokrata  da  svečanosti  još  nisu  završene             Gimnastičke  vaspitanje  (403c—405a).  Medicina  i  pravo  kao  sred­
               (327a—328b).  Dolazak  u  Kefalovu  kuću  u  Pireju,  gde  će  se  dijalog  vo­  stva  za  ozdravljenje  obolele  države.  Fokilidova  maksima  (407a).  Obra­
               diti.  Razgovor  s  Kefalom  ο  starosti  i  erosu  (328b—329e).  Razgovor       zovanje  dobrih  lekara  i  valjanih  sudi  ja.  Mera  muzičkog  i  gimnastičkog
               s  Kefalom  ο  tome  kako  podnosi  starost,  ο  bogatstvu  i  nasleđu.  Aneg­   obrazovanja.  Neprijatelj  logosa  (41 Ide).
               dota  ο  Temistoklu  i  Šerifljaninu  (329e—330c).  Kefal  govori  ο  strahu  od      Odabiranje  „čuvara" i  „pomoćnika".  „Feničanska  laž"  (414c).  Mit
               smrti,  sumnji  i  nadanju,  ο  pravičnom  i  nepravičnom  životnom  putu        ο  zlatnim,  srebrnim  i  bronzanim  ljudima  (415a).  Dužnosti  „čuvara  dr­
               (330d—331b).                                                                     žave"  naspram  podanika  (416a).  Komunizam  „čuvara  države"  (416d).
                    Šta  je  pravičnost?  Simonidova  izreka  ο  pravičnosti  i  njeno  tuma­
               čenje.  Sokratova  kritika  mnenja  ο  pravičnosti  kao  „kazivanju istine  i                              KNJIGA
               vraćanju  duga".  Simonid  je  hteo  reći:  „pravično  je  dati  svakome  ono
               što  mu  pripada".  Druga  mnenja  ο  pravičnosti  i  zaključak  da  ona  nije                      I V ( A ) , 4 1 9 a — 4 4 5 e
               ono  što  se  obično  misli  da  jeste  (331c—336b).
                                                                                                                                                       ostalih.
                                                                                                                                              čuvara
                                                                                                                      u
                                                                                                                                 i
                                                                                                            nejednakosti
                                                                                                                        pravima
                                                                                                                                   dužnostima
                    Trasimahov  govor  ο  Sokratovom  „brbljanju".  Ukazivanje  na  So-         Sreća  Problem  kao  celine,  ostvarena  odgovarajućom  raspodelom i dužnosti.
                                                                                                     države,
               kratovu  „uobičajenu  ironiju"  (337a).  Aluzije  na  ponašanja  sofista.  Tra-                nemaština  uopšte  (421d);  s  obzirom  na  rat  (422a).
               simahova  teza;  „pravično  je  ono  što  koristi  jačemu"  (338c).  Sokratovo        Bogatstvo  ι
               pobijanje  Trasimahove  teze  (338c—343b).  Trasimahov  govor  u  slavu  ne­          Spoljna  politika  uzorne  države  (422d).  Klasni  sukobi  (422e,  423a).
                                                                                                            države
                                                                                                                                  jednog
                                                                                                                               iz
                                                                                                                                         staleža
                                                                                                                        Prelaz
                                                                                                                                                  drugi
                                                                                                                                                       (423d).
                                                                                                                                               u
                                                                                                                  (423c).
               pravičnosti  (343b—344d).  Dijalog  Sokrat—Trasimah  (344d—354c).                     Veličina  prijateljima  je  sve  zajedničko"  (424a).  Održanje  i  napredak
                                                                                                     „Među
                                                                                               uzorne  države  (424ab).  Politički  smisao  načela  muzike  (424c).  Vaspitna
                                                                                               načela  igre  (424e).  Pravila  pristojnosti  (425b).  Domen  dejstva  pravnih
                                          KNJIGA                                               normi  (425bc).
                                     II  ( B ) ,  357a—383c                                         Domen  religije  (427b).  Četiri  kardinalne  vrline,  u  odnosu  na  dr­
                                                                                               žavu  (427e).  Mudrost  države  (428b).  Hrabrost  države  (429ab).  Umerenost
                    Glaukon  pojačava  Trasimahovo  stanovište  (357a—362d).  Adeimant         države  (430d).  Pravičnost  države  (432b).  Pravičan  čovek  (434d).
               priskače  u  pomoć  svome  bratu  i  govori  ο  hipokriziji  onih  koji  savetuju     Čovek  kao  država  u  malom  (435d).  Princip  protivrečnosti  (436b).
               da  se  bude  pravičan  (362d—367e),  pri  čemu  se  poziva  na  pesnike,  te         Teorija  motivacije  (437b).  Teorija  relativnih  pojmova  (438b).  Od­
               ističe  da  „pesnicima  moramo  verovati"  (365e).  Sokrat  predlaže  da  se    nos  znanja  i  njegovog  predmeta  (438c).  Odnos  motiva  i  njegovog  pred­
               najpre  ispita  šta  je  pravičnost  ,,u  velikom"  tj.  u  državi,  pa  tek  onda  da  meta  (439a).  Analiza  motiva  s  obzirom  na  princip  protivrečnosti  (439b).
               se  razmotri  šta  bi  moglo  biti  pravičnost  ,,u  malom",  tj.  u  individualnoj   Konflikt  motiva  (439c).  Dve  međusobno  suprotne  moći  duše  i  na-
                                                                                               goveštaj  treće,  koja  između  ovih  posreduje  (439de).  Poimanje  volje  kao
                    *  Rimski  brojevi,  zajedno  sa  alfabetskim  oznakama  u  malim  zagradama,  označa­  posrednika  između  razumnosti  i  požudnosti  (440a).
               vaju  redne  brojeve  svake  od  deset  knjiga  Države.  Arapski  brojevi  od  327  do  621,  uz  koje  Zaključak  ο  strukturi  jedinke  i  strukturi  države  (441c).  Pravičan
               stoje  slova  a,  b,  c,  d,  e,  o/.načavaju  uobičajenu  internacionalnu  paginaciju,  koju  je  prvi
               uveo  H.  Stefanus  u  svom  izdanju  celokupnih  Platonovih  dela  (Lion,  1578),  označavajući  čovek  i  pravična  država  (44ld).  Četiri  kardinalne  vrline,  u  odnosu  na
               odeljke  na  svakoj  stranici  tim  slovima.                                    jedinku  (442cd  ).  Zaključak  ο  principu  i  liku  pravičnosti  (443bc).
               406                                                                                                                                       407
                                                                                                     _^^_^_^_
   213   214   215   216   217   218   219   220   221   222