Page 194 - Platon - Država

pesma bila je tako prekrasna da je privukla delfine i jedan od njih
uze Ariona na leđa i vrati ga u Korint još pre no što su pohlepni
mornari, koji su ga opljačkali, tamo dospeli. Ova priča se nalazi u
Herodotovoj Istoriji (I, 24), u sholijastu uz Pindarove Olimpijske ode
(XIII, 25), u Higina: Fabula 194 i drugde.
10 Veština protivrečenja, antilogika (antilogike) je ona kojom su
sofisti odlično vladali, a sastojala se u tome da se sagovornik u dija­
logu navede na to da prizna ono što je prethodno poricao, ili da poriče
ono što je prethodno tvrdio.
" Ovde Platon uvodi razlikovanje dijalektike i sofistike, naziva­
jući ovu poslednju „antilogikom" (v. prethodnu belešku). Kako se dija­
lektički postupak izvodi, podrobno je prikazano u dijalozima: Fedar
(265e i dalje), kao i Državniku, Sofistu i Filebu.
KNJIGA PETA ( Ε ) 12 U izvorniku stoje reci: philosophos i misosophos, tj. ljubitelj
mudrosti i mrzitelj mudrosti, što opet pokazuje da u vreme kada je
1 učinjeno tek u osmoj knjizi.
To je ova knjiga Države pisana, reč „filozof" još nije bila specifikovana i re-
2 Na strani 424a. zervisana za naziv jedne posebne profesije.
3 Aluzija na jedan stih (934) iz Eshilove tragedije Okovani Pro- 13 Po svoj prilici Pindarov stih; fr. 209 Bergk.
metej u kojoj horovođa kaže: „Ko pametan je, klanja se Adrastiji" 14 Taj stav će biti predmet Aristotelove kritike u prvim poglav­
(prevod Miloša Đurića). Adrasteia (ime znači: ona kojoj se ne ljima druge knjige njegove Politike.
može umaći), prvobitno je u mitologiji poštovana kao nimfa jasenovog 1 5 Sokrat to kaže zato što je hteo da umakne, pa time upoređuje
kulta, ili kao starica-jesen. Kasnije, to je drugo ime za boginju osvet­ svoj postupak sa postupkom roba koji biva kažnjavan kad pokuša da
nicu Nemesidu. Platon misli na ovu Adrasteju-Nemesidu i u šali kaže pobegne.
da se Sokrat njoj klanja, verovatno da bi izbegao njenu osvetu i kaznu 16 Reč je ο odabiranju onih žena i muškaraca koji su, po svojoj
ako u razmatranjima pogreši. Adrasteja se pominje i u dijalogu Fedar prirodi, sposobni za čuvarsku službu.
(248c). 17 U izvorniku stoji oii geometrikais — „geometrijski nije" (tj.
4 Aluzija na komične drame (mirne) koje je uspešno sastavljao nužnost da oni koji žive zajedno međusobno polno opšte nije, kako bi
sirakuški pesnik Sofron (V vek pre n. e.). Te su se komedije odnosile na smo to danas rekli, nužnost logičkog reda, nego događaj koji je neizbe-
zgode iz porodičnog života, i u jednima su bile prikazivane nevolje žan iz drugih razloga). Na običan svet mnogo jače deluju strasti nego
muževa, a u drugima nevolje žena. ono što racionalno i logički nužno sledi kao uputstvo za ponašanje.
5 Za njih je određeno da im žene i deca budu zajednički (424a). 18
6 Gvmnasion (gimnazija) je posebno mesto predviđeno za atlet­ Svete svadbe (hieros gamos, theogamia) su one koje se obav­
i
praznika
zbog
koje,
ska vežbanja. Naziv je blizak pridevu gymnos = go, nag, oskudno ode- ljaju u dane velikih božanskog para, Zevsa i toga, simbolički se predstavljaju
bi
takve
spajanje
Smatra
Here.
da
vrhovnog
ven, jer su takva vežbanja izvođena bez odeće, ili u oskudnoj odeći. Na svadbe bile najkorisnije, ili, najznačajnije, budući da im se pridaje
olimpijskim igrama su takmičari nosili neku vrstu produženog pojasa. izrazito svečani karakter kao imitacijama božanskog braka.
Priča se da je trkač Orsip na 15. olimpijadi pri trčanju izgubio taj 19
pojas i da je, ne obzirući se na to, nastavio da trči. Posle toga su svi 20 Na strani 382cd i 389b.
trkači u Olimpiji nastupali potpuno nagi. Od sredine petog veka pre 21 Videti belešku 18.
n. e. taj običaj su prihvatili i takmičari u drugim olimpijskim discipli­ 22 Videti stranu 423a-c.
nama. Platon u gornjem tekstu predlaže da se taj običaj uvede i za Aristofan je u komediji Skupština žena, koju je Koloman Rac
žene, ali se pribojava da bi takvu reformu dočekali s velikim pod- preveo pod naslovom Žene u narodnoj skupštini, podvrgao podsmehu
smehom. zamisao da sve žene treba svima da pripadaju. Tu zamisao u komediji
7 Ovo će pre biti aluzija na komediografe, ili na Aristofanovu izlaže žena po imenu Praksagora (ona koja radi na trgu), a njen oja­
spremnost da se podsmeva svakoj novini, nego aluzija na Aristofanovu đeni i zapušteni muž Blepir prepire se s njom oko toga i postavlja joj
komediju Skupština žena, koju komentatori najčešće vezuju za ovaj pitanje slično ovom koje Glaukon postavlja Sokratu: ,,ΑΓ kako će,
tekst budemo li živeli tako, ljudi decu svak' svoju prepoznati moći?". Prak­
8 Upor. tekst dijaloga Fileb (48a i dalje) u kojem se podrobnije i sagora opet daje odgovor sličan ovom Sokratovom odgovoru: ,,A što
preciznije govori ο svrsi komedije. im to treba? Ta ocem će držati svojim sve starije ljude, koji su u godi­
9 Aluzija na priču ο sviraču i pevaču Arionu sa ostrva Lezba, nama već malo odmakli". V. drugi čin ove komedije. Neizvesno je da
kome je korintski tiranin i jedan od „sedam mudraca" — Perijander — li je to Aristofanova reakcija na Sokratovu zamisao ο zajednici žena
dopustio da otplovi na Siciliju, gde je bilo priređeno takmičenje u ο kojoj se, ako je tako nešto Sokrat govorio, moralo ponešto šuškati
muzičkoj veštini. Arion je, prema predanju, bio izumitelj ditiramba po Atini.
23
(posebna vrsta poema u kojima se pevalo ο Dionisovim delima). Korint­ Valja imati u vidu da su „braća" i „sestre" reci koje ovde
ski mornari, na čijoj se lađi Arion vraćao sa Sicilije, hteli su da ga imenuju sve mladiće i devojke jedne generacije, pa je stoga isključeno
opljačkaju i bace u more. Arion je zatražio da otpeva svoju poslednju da brat i sestra, po uobičajenim merilima određivanja srodstva, stvarno
pesmu i, pošto mu je to bilo dopušteno, skočio je u more. Ali njegova stupe u brak — izuzev u slučaju blizanaca od kojih je jedno muško,
359
358