Page 193 - Platon - Država

38 Upor. Gozba (200c-e). 00
umsko
i
Razumsko
39 To je odnos po kvalitetu. tumačenju, najdubljem tonu svojstvo duše odgovara, prema Robenovom
svojstvo
odgovara
nagonsko
muzici,
u
40 Žeđ je, na primer, nešto jedinačno što se kao takvo odnosi onom najoštrijem i najpiskavijem. Thimos (v. belešku 46 uz ovu knjigu)
prema gladi koja je takođe sama po sebi nešto jedinačno, tj. određeno bi, prema tome, bio ono srednje, što vrši usklađivanje najdubljeg i
u jednom jedinstvenom egzemplaru. najoštrijeg tona. Meni se, naprotiv, čini da tom srednjem tonu odgovara
41 Upor. dijalog Fedon (102cd). umsko i razumsko svojstvo duše, koje je zapravo jedino sposobno da
42 Znanje se ne identifikuje sa svojim predmetom, osim ako je vrši usklađivanje onoga najžešćeg i najbučnijeg sa onim što je najniže.
taj predmet samo znanje. Ili, drugim recima, znanje koje se odnosi na 61 Sokrat ne odgovara na postavljeno pitanje, nego kaže nešto
nešto drugo što nije znanje — relativno je; a znanje u kojem nema tog drugo što se uopšte na to pitanje ne odnosi. Nije poznato otkuda ova
odnošenja prema drugosti — apsolutno je. Stoga se apsolut, kako ga praznina u tekstu. Ono što dalje sledi sve do 445e samo je nagoveštaj
Aristotel shodno tome određuje, imenuje kao noesis noeseos = znanje širih raspravljanja u VIII knjizi Države, u III (698a i dalje) i IV (710d i
znanja, misao koja sebe misli, svest svesti. dalje) knjizi Zakona, kao i u jednom odeljku Državnika (302c i dalje).
4 3 Treća formulacija principa protivrečnosti po smislu identična
sa prvom na str. 436b i drugom na str. 437a.
4 4 Platon misli na jednostavnu sliku zatezanja luka, pri čemu
jedna ruka gura luk napred, a druga privlači uže nazad.
45 Jedna je razumska, a druga nagonska. Pitanje je: da li duša po-
seduje i neku treću moć?
46 Ta treća moć je ovde samo nagoveštena pitanjem i za nju u
našem jeziku ne postoji odgovarajuća reč. Platonov termin thymos
preveden je ovde rečju „volja", ali to ne odgovara u potpunosti. Jer
thymos je jedna moć duše za koju je Platon mislio da joj je središte
u srcu, kao što je mozak uzimao za središte razumskih i umskih
funkcija, a stomak i genitalije za središte nagona i požuda. Thymos je
u gornjem Platonovom tekstu neposredno vezan za glagol thymoo,
thymoomai = razljutiti se, rasrditi se, zapasti u gnev, ili, ražestiti se
u plemenitom smislu. Thymos je istovremeno htenje i volja, moć odlu­
čivanja, manifestacija životne snage i, uopšte, strasne sklonosti. Stoga
Platon tu reč upotrebljava kao sinonim za thymoeides. V. napred, str.
375ab, 410d, 411bc.
47 Ni Glaukon nije načisto s tim da bi thymos trebalo da bude
neka treća moć duše, pored razumske i nagonske. Stoga Sokrat mora
posebno da dokazuje postojanje te treće moći, pa to i čini, počev od
pričanja anegdote koja neposredno sledi.
48 Upor. str. 375a i dalje, 414b, posebno 416a-c.
49 V. 390d.
5 0 Ono što je rečeno na str. 434a-c.
51 V. strane 433b, 435a-c.
Na str. 411a do strane 412a.
52
53 Upor dijalog Gozba (209bc, 210a-d).
54 V. u devetoj knjizi str. 584c. Posebno ο zadovoljstvu govori
dijalog Fileb.
5 5
Isto kao što je i sama država mudra po onom malobrojnom
delu svojih članova. V. napred, stranu 428de. Opšti je princip: ono čega
ima manje vredi više od onoga čega ima mnogo.
56 V. strane 431e do 432b.
57 Na stranama 434bc, 435bc.
58 Ovo može da upućuje na tekst koji se nalazi na stranama 368e
do 369b, ili možda na stranu 432de.
59 Zadržao sam ovde izvornu reč praxis, koju treba razumeti u
izvornom značenju, kao delanje u najširem opsegu: moralnom, politič­
kom, porodičnom i onom koje konsfcituiše ličnost i njen integritet.
356