Page 195 - Platon - Država

a drugo žensko. Verovatno je zbog ove poslednje mogućnosti Platon 40 Pljačkanje leševa smatrano je svetogrđem, ali je ipak činjeno.
predviđao odobrenje apolonskog proročišta za svaki slučaj uspostav­ Sahranjivanje ili spaljivanje tela umrlih i poginulih tradicionalno je
ljanja brakova. Ipak je teorija ο zajednici dece u ovom slučaju ostala u Heladi uzdizano kao jedna od najviših moralnih i religioznih obave­
u nejasnim, donekle i konfuznim, nagoveštajima. Zakoni ο braku i ra­ za, što se vidi iz homerskih spevova, iz Sofoklove Antigone i mnogih
đanju dece trebalo bi, prema 423e, da budu izuzeti iz nadležnosti apo­ drugih pisanih spomenika. Pa ipak, protivnici su gotovo po pravjju
lonskog kulta (v. dalje 424ab), a ovde se predviđa odobrenje Pitije nastojali da spreče sahranjivanje. Koliko je obavezi poštovanja mrtvih
(461e). S druge strane, ako je već predviđeno, na strani 460ab, da vr­ tela, a naročito tela poginulih u ratu, pridavana važnosti, vidi se iz pre­
hovni umovi države potajno utiču na to kome će i kada pasti kocka sude atinskim admiralima. Ovi su, naime, kod Arginuskih ostrva jugo­
da se ženi i da začinje decu, onda bi oni isto tako potajno mogli imati istočno od Lezba odneli veliku 80 pobedu nad peloponeskom ali mornaricom
neprijateljskih
potopivši
n. e.),
zbog
oluje
brodova,
(406.
g.
pre
uvid i u stepene srodstva, a čemu je onda potrebno odobrenje Pitije?
brodolomce
svoje
Konfuzija se povećava još i time što se iz X knjige Države vidi da je nisu uspeli da pokupe admirala osudio na i tela poginulih. Zbog toga je
i
pogubio.
atinski
šestoricu
smrt
sud
Platon, shodno tadašnjim pa i mnogo kasnijim verovanjima koja su 41
dopirala do renesanse, pretpostavljao da je izbor putem kocke u stvari Postojao je običaj da se oružje ubijenih neprijatelja, bilo da su
izbor kojim diktira sama sudbina. ovi pripadali nekoj od helenskih državica bilo nekoj od varvarskih sku­
24 Videti strane 422e, 432ad, 433d. pina, posle bitke odnese u Delfe ili u neko drugo svetilište i da se tamo
25 Napred je govoreno ο tome da je zajednica žena i dece pred­ obesi na zidove hrama. Platon ovde predlaže da „čuvari" i „pomoćnici"
viđena za „čuvare". Ovde se sada ista takva zajednica predviđa i za njegove uzorne države napuste taj običaj.
42
„pomoćnike". Čini se da to nije Platonov previd, nego zamisao da takva Sukob među saplemenicima je, na primer, onaj u kojem su­
zajednica treba da bude uspostavljena u celokupnom upravljačkom kobljene strane pripadaju istom plemenu, recimo, jonskom. Sukob
sloju. Ostalo je, međutim, nerazjašnjeno šta je sa ostalim pripadnicima između jonaca i doraca bio bi, prema Platonu, okarakterisan kao sukob
države (zemljoradnicima, trgovcima, zanatlijama). Da li je ovima do­ između srodnika. I jedan i drugi od te dve vrste sukoba ne bi se, po
pušteno da se slobodno žene i udaju, da rađaju decu i, uopšte, da Platonovom predlogu, deklarisao kao rat, nego kao stasis, dakle, kao
održavaju tradicionalne bračne zajednice i porodice? Razlog tome zapo­ nesloga, stranačka borba, kao i ono što se u modernim za vremenima na­
samo
rat".
Reč
ziva
između
sukob
„građanski
rezerviše
r a
Platon
stavljanju je po svoj prilici taj što je Platon bio duboko uveren da
između
primer,
Helena
sudbina države zavisi od upravljačkog sloja (v. dalje, 465b), a ne od međusobno različitih etničkih grupacija, na i Persijanaca, i tome si. To i
varvara,
Jonjana
i
Spartanaca
Persijanaca,
onog koji na državne poslove i na zakonodavnu delatnost nema nika­ je smisao koji postaje jasan iz nastavka teksta Države (470c i dalje).
kav uticai.
26 Na strani 416c-e, 417a. 43 Videti Platonovu aluziju na bolesno stanje Helade u vreme
27 Prenošenje vlasništva (fiktivno) da bi se izbeglo plaćanie peloponeskog rata, knjiga VIII (556e).
dugova. 44 Platon svoju viziju uzorne države gradi za Helene, a ne za neko
28 To je Adeimantova primedba, učinjena na str. 419a, u početku varvarsko pleme. No on nikako ne pretpostavlja da bi ta uzorna država
IV kniige. trebalo da bude panhelenska država, koja bi ujedinila sve Helene. Na­
29 Ponovna zamena izraza „čuvari" iz prethodnog sa izrazom „po­ protiv, on vidi uzornu državu kao gradsku državu (polis), koja se usta­
moćnici" u ovom pasusu, verovatno s namerom da se istakne kako ie novljuje i egzistira u okruženju drugih tradicionalno uređenih helenskih
život i iednih i drugih neuporedivo lepši i bolji od života ostalih, kojima gradskih država.
je dopuštena privatna svojina. 45 To je čuvena teza filozofima-državnicima i državnicima-filozo-
30 Hesiod, Dela i dani, 40. fima. Sokrat je, uz veliko ο ustezanje, saopštava u samoj sredini dija­
31 Misli se na to da li je postojanje takve zajednice uopšte mo­ loga Država. On kaže: „znamo kakve će se nečuvene stvari govoriti u
gućno, ili je reč ο nečemu što se ni na koji način ne bi moglo ostva­ vezi sa ovim", a ponajviše se — kako se to vidi iz reci koje prethode
riti. saopštavanju te teze — pribojava podsmeha i poruge komediografa i
32 Zajedno sa ženama. podsmeha mnoštva, koje svoja mnenja formira olako i bez ikakvog
33 Izraz „zanatlije" (demiourgoi) pokriva ovde sve ostale pripad­ udubljivanja u samu stvar. U Platonovom II pismu stoji: „Pazi da to
nike države (i zemljoradnike i trgovce). Ovo je, istovremeno, jedno od nikad ne dođe do ruku neobrazovanih ljudi; jer, čini mi se da običnim
.
retkih mesta gde se govori ο deci „ostalih", dakle onih koji nisu čuvari ljudima teško da je nešto smešnije od ovih reci" .. ,,A najsigurnija
i pomoćnici. zaštita od toga je da se ne piše". U citiranom tekstu Platon smatra da
34 Na strani 460b. su najsuptilniji filozofski problemi i rešenja nešto podobno tadašnjim
35 Stih iz Ilijade (VIII, 321). misterijama, ali samo u tome što se nikako ne preporučuje da se
36 Prema onome što se kaže u Ilijadi (VII, 162; XII, 311). njima bave neposvećeni, tj. oni koji stvar ne razumeju i ne trude se
37 Unekoliko izmenjeni Hesiodovi stihovi iz Dela i dani (122). Pla­ da je razumeju.
ton ih citira i u dijalogu Kratil (397e). 40 Glaukonove reci kao da nagoveštavaju da će najopasniji udar
38 Misli se na Apolona i njegovo proročište u Delfima. V. 427bc. na Sokrata doći upravo od „uglednih ljudi", koji će se osetiti ugroženi
39 Nagoveštaj panhelenskih ideja u Platona. Inače, Platonov savre- Sokratovim govorom ο filozofima-državnicima, jer im je njihov ugled,
menik Isokrat, koji je u Atini imao školu retorike, bio je poznat kao a ne mudrost, obczbeđivao političku moć. Iz Platonove Apologije vidi
zagovornik panhelenskog jedinstva. Platon se ovde zalaže jedino za se da je Sokrat svojim ispitivanjima utvrdio „da su oni koji behu naj-
to da Heleni ne budu robovi jedni drugima.
360 361