Page 191 - Platon - Država

8 To je Platonova generalizacija one spoljnopolitičke prakse koja
je već postojala među grčkim državicama, samo produbljena i preo-
bražena, shodno uviđanju procesa socijalno-ekonomskog raslojavanja u
državama i podeli na međusobno sukobljene grupacije, slojeve ili klase.
Interesantno je da Platon u planiranju spoljne politike svoje države ne
uzima u obzir nikakve moralne imperative, nego spoljnu politiku zasniva
na načelu da cilj opravdava sredstva. A cilj je da se sopstvena država
očuva podsticanjem razdora u onim državama koje su joj potencijalni
neprijatelji.
9 Smisao Adeimantove primedbe nije sasvim jasan. Verovatno
je reč ο tome da se tako nešto samo po sebi razume i da zbog toga nije
potrebno tome dati karakter naredbe. Ili se možda misli da se za takve
pominje,
posle
toga
kao
za
Sokrat
K N J I G A ČETVRTA ( Δ ) slučajeve, znalaca i nisu one koje efikasne, neposredno bivaju poništene dej-
budući
mnogo
naredbe
da
1 Upor. tekst na str. 369b i dalje. stvom mnogo jačih strasti.
2 10 Na strani 415bc.
Neurorraphoi = oni koji šiju i krpe koncima, izraz verovatno 11
imenuje više zanata: obućare, sarače, krojače. 12 Upor. strane 370b i dalje, 374a-d, 394e i dalje, 395bc.
3 Izraz phylakes = čuvari, upotrebljava se najpre u drugoj knjizi 13 Upor. stranu 462b. družbe, koje je, prema ovome što Platon
Načelo
pitagorejske
Države (374e) u značenju imena za pripadnike jednog posebnog zani­ ovde kaže, već postalo poslovično. Ovde se samo nagoveštava predmet
manja. Filakes su tu: ratnici, vojnici, ljudi čiji je zanat i posao da ra­ ο kojem će se ponovo razmatrati u petoj knjizi (457c i dalje).
tuju i čuvaju državu, da stražare na njenim granicama i, uopšte, da se 14 Odiseja (I, 351 i dalje).
obučavaju i osposobljavaju kao profesionalni vojnici. Kasnije, u nared­ 15 Platon pretpostavlja da su načela muzike (u užem smislu reci,
nim knjigama Države, kao i ovde (421a), Platon proširuje značenje toga kao i u širem u kojem je muzika zajedničko ime za sve oblike duhov­
izraza, te mu čuvari označavaju ne samo vojnike nego i sve one pri­ nog ispoljavanja) neodvojivo povezana sa nepisanim i pisanim zakoni­
padnike države čija je posebna dužnost da se staraju ο normalnom ma ponašanja individua i zajednica. Doista, u starim oblicima društve­
funkcionisanju i održanju države. Izraz „čuvari" postaje, dakle, oznaka nog života, rituali i muzika igrali su daleko veću i neposredniju ulogu
za ceo upravljački sloj, skupni naziv za one koji se bave javnim poslo­ u ispoljavanju zajedništva nego što je to slučaj u modernim društvima.
vima. U tom značenju, čuvarski ili upravljački sloj postavlja se naspram Stoga Platon, zajedno sa učiteljem muzike Damonom, veruje da se
sloja onih nad kojima se upravlja. Pripadnici ovog drugog sloja su promenom muzičkih načela menjaju i sami temelji na kojima počiva
ljudi koji su dužni da vode samo svoju ličnu brigu, samo svoje (pri­ organizovana zajednica (država). V. napred, 398d i dalje.
vatne) poslove. Pripadnici onog prvog sloja su, međutim, dužni da se 16 Da promena muzičkih načela i oblika može imati takve daleko­
staraju ο poslovima ćele zajednice, dakle ο javnim poslovima. Prema sežne i sveobuhvatne posledice, nama se danas čini sasvim neverovatno.
tome, Platonovi „čuvari države i zakona" nisu samo profesionalni voj­ Platon je, međutim, smatrao — shodno onome što je rečeno napred u
nici nego i političari, kao što ovi poslednji nisu samo profesionalni poli­ belešci (15) — da muzika poseduje neku vrstu magijske moći uticaja
tičari nego i ratnici. na ljude i na strukturu njihovih zajednica. Razlog je verovatno taj što
4 Reč demiourgos (demiurg) ovde označava čoveka koji se uopšte su mnogi oblici religioznog života bili povezani s muzikom, a tako isto
bavi nekim poslom: profesionalac, stručnjak u svom domenu. Naša reč i najznačajniji egzistencijalni događaji kao što su rađanje, umiranje,
„zanatlija", prema tome, ne pokriva sasvim to značenje. Platon očigled­ rat, sklapanje braka i dr. Osim toga, valja imati u vidu da je pesništvo
no tvrdi da su i „čuvari" zanatlije, tj. stručnjaci u domenu svojih po­ u životu Helena duboko zadiralo u duhovno formiranje ljudi, da su
slova i dužnosti, kao što su to i sve „ostale zanatlije" u delokrugu Homerovi epovi odigrali ključnu ulogu u formiranju panhelenske svesti,
svojih poslova. V. prethodnu belešku (3). i da su svi oblici pesničkog života bili direktno povezani s muzičkim
5 Misli se na loše obavljene poslove zbog nedostatka alata i formama. Reč mousikos u starogrčkom jeziku označava ono što se
drugih materijalnih sredstava (v. 421e), ali i na težnju za brzim i lakim odnosi na muziku — muzički, ali ujedno i ono što se odnosi na ponašanje
bogaćenjem. i duhovnu formaciju — uglađen, plemenit, obrazovan.
6 Dobro uvežbani ratnik nije ugojen nego mišićav, pa se, nasu­ ' 7 Ovo upućivanje na početak nema pokriće u tekstu, nego u
prot svojim gojaznim protivnicima, može uspešno boriti na suncu i onom 18 što je od početka nameravano da se iskaže.
zapari. Atletska takmičenja u Olimpiji, Delfima i Nemeji održavana su Verovatno upućivanje na navike stalnog davanja i ukidanja po­
u sred leta, pri najvećim vrućinama. Jedino su na Istmu ta takmičenja jedinih zakona (425e).
održavana u proleće. " V. napred, 425d.
7 Nejasna aluzija na dečju igru, čija su pravila bila dobro poznata 20 „Šeći glave hidri" izraz je koji označava uzaludan posao, jer je
učesnicima u dijalogu. Ta je igra bila nalik na šah. Svaki je igrač imao legendarni Herakle uspevao da jednim potezom mača odseče sedam
svoju „državu", odnosno svoj logor, a igra se verovatno sastojala u hidrinih glava — ali uzalud: ove su odmah ponovo izrastale.
tome da se ugrozi i osvoji „država" drugog igrača, ili da se zarobi što 21 U gornjem pasusu Platon razdvaja zakonodavno-pravnu funk­
više protivničkih „piona". ciju države, za koju smatra da treba da bude poverena najmudrijima.
352 353