Page 190 - Platon - Država

neslaganje. Tamo se, naime, kaže da je Hekameda (Nestorova lepa ro- 63 Aluzija na Menelajevu, ne odveć veliku, hrabrost u situaciji
binja) dala ranjenom Asklepijevom sinu Mahaonu napitak od pram- borbenog suočavanja sa trojanskim junakom Hektorom oko mrtvog
nejskog vina. U našem tekstu Ilijade (596—617, XI) doista se govori ο Patroklovog tela. Bilo je potrebno da mu boginja Atena ulije hrabrost
tome da je Mahaon bio ranjen, da ga je Nestor izneo sa bojnog polja, i snagu, koje ovaj inače nije imao. Upor. Ilijada (XVII, 543—596).
ali se ništa ne kaže ο tome da je on kao lek uzimao onaj Hekamedin 64 „Neprijatelj logosa" je izraz koji, u nedostatku boljeg, pokriva
napitak. reč misologos, misolog, onaj ko mrzi logos i kojem nasuprot stoji
55 U dijalogu Protagora (316de), Protagora kaže da je sofistika philo-logos (filolog, ljubitelj logosa) i philo-sophos (filozof). V. belešku
stara veština i među čuvene stare sofiste ubraja i Herodika, učitelja 33/ΙΧ.
gimnastike. U prologu Fedra (227d) pominje se Herodik kao neobičan 65 Ovde završeno razmatranje nastavlja se u šestoj knjizi, počev
čovek, koji preduzima duga i zamorna pešačenja. Ovde, u Državi, Hero­ od str. 502e pa nadalje.
dik se prikazuje kao lekar koji misli da se bolesti najbolje sprečavaju 66 V. napred, strane 382cd i 389b.
i lece gimnastikom, tj. veštinom koja telo snaži i čini ga otpornim. 67 Pod „feničanskom laži" Platon verovatno aludira na mitove ο
56 Fokilid je svoje moralne savete izlagao u stihovima. Stih na Feničaninu Kadmu, sinu Agenerovom i bratu Europinom. Ta „feničan-
koji se Platon poziva glasi, u proznom prevodu ovako: „Gledaj da sebi ska laž" kaže da je Kadmo, u traganju za svojom nestalom sestrom
obezbediš život, vrlinu pak tek onda kad je život obezbeđen". Europom, koju je Zevs ugrabio i obljubio, preko Rodosa i Tere najzad
57 Misli se na operaciju koju je nad ranjenim Menelajem izvršio dospeo u kontinentalnu Grčku. Delfijsko proročište mu je savetovalo
traga
da pođe za
kravom
osnuje
Europom, nego
dalje za
ahejski vojni lekar Mahaon, koji je, prema Homeru, lekarsku veštinu da ne tamo gde krava sestrom pala od umora. Kadmo je postupio i tako, i
grad
bude
naučio od oca mu Asklepija, a ovaj od kentaura Hirona (Ilijada, IV, 213 tamo gde je krava, koju je terao, pala od umora, osnovao je grad Tebu.
i dalje). Želeći da uginulu kravu prinese na žrtvu bogovima, Kadmo je sa svo­
58 Napitak od pramnejskog vina, pomešan s brašnom i istruganim
krenuo
Kastalskog
sirom, ο kojem se govori napred (405e). jom družinom vodu. Taj natrag u je, Delfe da bi sa čuvao nekakav svetog izvora
uzeo
žrtvenu
međutim,
zmaj,
koji
izvor
59 Pindar u Trećoj pitijskoj (54 i dalje); Eshil u Agamemnonu je poubijao većinu Kadmovih ljudi, da bi ga Kadmo najzad usmrtio i
(1022 i dalje); Euripid na početku Atkeste. posejao zmajeve zube u zemlju. No čim je to učinio, iskočiše iz bačenog
60 Prvi deo gornjeg stava zalaže se za neposredno iskustvo u sti- zmajevog semena naoružani ljudi, koji se počeše međusobno svađati
canju lekarske veštine, za ono što se danas naziva lekarskom praksom. i ubijati, tako da ih je na kraju ostalo samo pet. Sa ovom petoricom
Tvrdnja da budući lekari treba da propate sve bolesti i da ne budu i preostalim svojim Feničanima, Kadmo je otpočeo život u novoosno­
potpuno zdravog tela verovatno se zasniva na zapažanju da u mnogim vanoj gradskoj državi Tebi.
preležanim bolestima telo stiče imunitet i teško može oboleti od tih 68
ljudskih
Poređenie
različitim,
tada
priroda
istih bolesti. Ako bi telo lekara bilo potpuno zdravo, on ne bi mogao tim, metalima prvi različitih Hesiod (Dela i dani, sa 109—201). Platonu pozna­
je
uveo
to
je
da neguje bolesnike bez opasnosti od infekcije, koja bi u takvim sluča­ dobro poznato, što se vidi iz direktnog upućivanja na Hesioda u osmoj
jevima mogla biti smrtonosna po lekara. Najzad, takav zahtev mogao knjizi Države (546e).
bi značiti ί to da budući lekar treba na sopstvenom telu da upozna 69
što veći broj bolesti, kako bi na taj način mogao ponajbolje da ovlada Platon misli na mogućnost da često ponavljana laž, iz genera­
svojom veštinom i da ponajbolje razume prirode bolesti svojih budućih cije u generaciju, konačno postaje ono u šta ljudi počinju da veruju
pacijenata. Poslednja tvrdnja „telo se ne brine za telo" sugeriše ideju kao da je istinito.
da bolesti, u krajnjoj liniji, proishode iz toga što duša ne obavlja svoju 70 Sisitije (syssitia), zajednički obedi na jednom, za te svrhe, od­
upravljačku funkciju nad telom onako kako treba, pa se telo, prepu­ ređenom mestu. To je običaj dorskog porekla, posebno negovan u spar­
šteno samo sebi, kvari, postaje loše, ili ne dostiže ono stanje koje bi tanskoj državi. Kasnije, i druge helenske države upražnjavale su taj
pod odgovarajućom brigom duše moglo postići. Na kraju pasusa je običaj prilikom religioznih svečanosti.
Platonova teza ο potpunom zdravlju duše budućih lekara. Ova teza ima 71 Slične zabrane postojale su u spartanskoj državi za Spartiate.
dvostruko značenje: (I) odnosi se na ničim neokrnjeno mentalno zdrav­
lje lekara i, (II) na potpuno moralno zdravlje, pri čemu se i jedno i
drugo uzima kao imperativ lckarskog poziva.
61 Zahtev suprotan onome za lekarski poziv, jer bi u protivnom
izašlo da su bivši kriminalci najbolje sudije. Očigledno je da Platon
vcruje da je moralna i mentalna iskvarenost i poremećenost duše
mnogo opasnija bolest od bilo kakve bolesti tela, kao što, analogno
tome, misli da je iskvarenost upravljačkog sloja mnogo opasnija po
državu od iskvarenosti onih kojima se upravlja.
62 Čuvari moraju istovremeno biti i žestoki (hrabri) i blagi (ple­
meniti). Prva priroda ima svoje poreklo u „srčanosti", tj. u voljnim
funkcijama duše. Druga je pak poreklom iz umnih funkcija duše. Dru­
gim recima, Platon zahteva da čuvari države sjedinjuju u svome pona­
šanju strasnu i umnu prirodu.
350