Page 189 - Platon - Država

26 Tim recima Odisej smiruje svoje srce, koje je „zalajalo kao se osobitom mudrošću, pa je takvom junaku kakav je postao Ahilej
kučka", tražeći od njegovog vlasnika da pomori Penelopine prosce, koji najbolje odgovarao kao glavni vaspitač, pored Fenika, koji već kao
su provodili noći u krevetu s Penelopinim dvorkinjama. Odiseja (XX, starac ide sa Ahilejem u trojanski rat.
17, passim). 36 V. 378b, 379c, 380c, 391ab.
27 Poslovični stih pripisan Hesiodu. 37 Fragment iz Eshilove tragedije Nioba. Nioba tu govori ο svom
28 Sažeto prepričan motiv iz Ilijade (IX, 513—527). ocu Tantalu, Zevsovom sinu.
29 Misli se na nekoliko mesta u Ilijadi (IX, 112 i dalje; XIX, 140 33 Ilijada (I, 15 i dalje). Dva Atrida su braća: Agamemnon i Mene-
i dalje, 278 i dalje). laj, Atrejevi sinovi.
30 Ovde Platonova interpretacija ne odgovara onom što stoji u 39 Upor. dijalog Fedon (60d i dalje).
Ilijadi (XXII, 337—354; XXIV, 117—119, 175 i dalje). Uopšte označeno 41 40 Hris je, naime, bio Apolonov sveštenik.
mesto u dvadeset drugom pevanju, kao i veliki delovi dvadeset četvrtog Ditiramb je u prvobitnim oblicima ispunjen mitovima ο Dio-
pevanja pokazuju da su se čak i bogovi morali umešati kako bi ubedili nisu (Bahu).
Ahileja da pristane na otkup mrtvog Hektorovog tela. Ahilej ovako 42 V. 370a-c.
govori umirućem Hektoru: 43 Kao Sofokle u Ajantu i Euripid u Heraklu.
4 4
Tri vrste ritmova odgovaraju trima vrstama brojnih odnosa:
„Kad bi me nekako srce i srdžba mogli navesti (I) odnos jednakosti (2 : 2); (II) odnos celog i jedne polovine prema
presno ti meso da režem i jedem — što učini meni! ćelom (1 + 1 / 2 : 1 = 3 / 2 : 1 = 3 : 2); (III) odnos dvostrukog (2 : 1).
Stoga nikoga nema od glave da pse ti odagna Obeležavajući odnose među tonovima, Grci su intervale delili na kon-
ni da mi deset puta il' dvadeset još da mi puta sonantne i disonantne. Među konsonantne spadale su kvarta, kvinta i
veće odmere otkup, i drugo da obreknu jošte, oktava. Sve ostale su smatrali disonantima. Niz od četiri tona, ο kojem
ni da celoga tebe potegnuti naredi zlatom se u gornjem Platonovom tekstu govori, naziva se tetrakord. Prvi i
Prijam, Dardanov sin, — ni tako te dostojna mati poslednji ton toga niza stoje u intervalu kvarte. Tetrakord je osnov iz
koja te rodi, neće na odar metnut' ni ridat' kojeg su razvijene sve druge grčke tonske lestvice. Dva spoljašnja tona
za tobom, nego će psine i ptice celog te trgat'." tetrakorda su nepromenljivi, a dva unutrašnja su promenljivi.
ritam,
marš.
Enoplij
4 5
ratnički
je
(Ilijada (XXII, 346—354). (daktvlon) i heroj (enoplion) su nazivi za svečani, nešto kao borbeni Daktil
odnosno
(heroon)
ritam.
3 ' Ilijada (XXII, 15, 20). Prema onom što prethodi tim Ahilejevim U epskom pesništvu. naročito onom Homerovom, heksametar je do-
recima (v. Ilijada, XXI, 599 i dalje), Apolon je prevario Ahileja time bijao atribut „daktilski" (svečani), a govorilo se u tom okviru i ο
što je na sebe uzeo lik trojanskog junaka Agenora, pa bežao ispred „herojskim stihovima". U Grčkoj, epske pesme su pevane, a ne samo
brzonogog Ahileja, odvodeći ga od gradskih zidina, da bi mu se na recitovane, kao što su i pojedini delovi tragičke poezije pevani, slično
kraju otkrio kao Apolon i ukorio ga zbog toga što on (Ahilej), smrtni modernoj operi.
čovek, progoni boga. Atribut „riajzloćudniji", ili „najpokvareniji" (oloo- 46 Upor. dijalog Gozba (209b, 210bc).
tatos), upućen Apolonu, verovatno potiče iz legende, prema kojoj je 47 Upor. Fedar (249a) i Gozba (211b).
48
Apolon odrao živog satira Marsiju, kada se ovaj usudio da se s njim Upor. Gozba (219cd).
takmiči u sviranju na fruli. 49 50 Upor. Država (411e), Fedon (61a).
32 To je reka Skamandar ili Ksant (danas Mendere-Su) u nepo­ 51 Upor. dijalog Harmid (156e i dalje).
srednoj blizini Troje. U toj reci je boravilo istoimeno rečno božanstvo, Upor. u dijalogu Gozba (219e—220d) opis Sokratovog vojničkog
koje prema Ilijadi (XXI, 211 i dalje), ljutito opominje Ahileja da pre­ držanja.
Platon
je
lično
52
prvi
i
stane u njoj ubijati Peonce, jer su joj „valovi ljupki ubijenih boraca 387. g. pre n. e.) ο tome imao Siciliji i u iskustvo kada je dvoru put (oko
boravio
na
Dionisija
na
Sirakuzi,
puni", te ne može više da se uliva u more. Ahilej ne haje mnogo za tu
opomenu, pa Skamandar odlučuje da ga svojim naglo nadošlim vodama Starijeg.
5 3
utopi. Ahilej jedva uspeva da se bežanjem spase od nabujale reke, čija Pripadnici lekarskog klana, nazvani tako prema njihovom pra­
ga bujica progoni poljem. roditelju Asklepiju (Eskulapu), osnivaču grčke lekarske veštine, koji je.
33 Sperhej, reka u Tesaliji, kojoj je Ahilejev otac Pelej bio obe­ prema legendi, bio Apolonov sin. Ovaj klan je imao svoja učilišta i
Epidara,
u
ćao žrtvu sinovljeve kose. Ali, pri spaljivanju mrtvog Patroklovog tela, lečilišta Gornji tekst Kireni, na Kosu, Knidu i Rodosu. jedanaestom pe­
54
u
onome
stoji
što
ne
odgovara
svi njegovi ratni drugovi su odrezali svoju kosu i bacili je na lomaču, vanju Ilijade. Jedino odgovara to da je Euripil, Euemonov sin, iz Tesa-
pa je isto učinio i Ahilej, koji je tada već bio uveren da se više nikada lije, bio ranjen i da ga je Patrokle, iako nije lekar, izlečio (804—848).
neće vratiti u otadžbinu. V. Ilijada (XXIII, 128—153). Napitak od pramnejskog vina se doista služi, ali ne kao lek i ne uzima
34 Ilijada (XXIV, 14—16, 50—52; XXIII, 175). ga ranjeni Euripil, nego taj napitak piju: kralj Pila, mudri Nestor, i
35 Prema legendi, Ahilejeva mati je Tetida Nereida — morska bo­ njegov saborac Eurimedont, i to da bi žeđ ugasili (618—641). Zabuna je
ginja; otac Pelej potiče od Eaka, Zevsovog sina, jednog od sudija u možda nastala zbog toga što je Platon mislio na neku drugu verziju
podzemnom carstvu mrtvih. Hiron je legendarni kentaur, čije je bora­ Ilijade, jer se i malo dalje u tekstu Države (408a) kaže da su Asklepijevi
vište bilo na planini Pelionu, koja sa istočne strane odvaja Tesaliju od sinovi (Mahaon i Podalirij) lečili Euripila (prema našem tekstu Ilijade,
Egejskog mora. Hiron je poznavao veštinu lečenja travama, odlikovao rane mu je izviđao Patroklo). U dijalogu Ijon (538bc) pokazuje se slično
348 349