Page 15 - Platon - Država

Platon ni od čega nije više strepeo nego da nerazumni filozof. On je filozofiji postavio velike zahteve, ali je još veće
ljudi upravljaju državom i odlučuju ο najvažnijim stvarima zahteve postavio svima koji njome hoće da se bave. Smatrao
(534d). Da bi se sprečilo takvo upravljanje državom, Platon je da filozofijom ne treba da se bave ni nedostojni ni nespo­
je zahtevao da se mladi ljudi — budući državnici — obavežu sobni. Bojao se zloupotrebe filozofije, jer je verovao da su
„zakonom da se ponajviše bave onim obrazovanjem koje će sofisti glavni krivci dekadencije atinske politike. Zato je tra­
ih osposobiti da u najvećoj meri znalački postavljaju pitanja žio da filozof bude odgovorni znalac, a ne samo dobronamerni
i da na njih odgovaraju" (loc. cit.). Tako državnici postaju ljubitelj mudrosti koji ne zna da traži istinu, koji je za takav
filozofi, a filozofi — državnici, a gde toga nema, države slabo posao nesposoban, ili kojem do istine uopšte nije ni stalo.
prolaze, ili, kako Platon doslovno kaže, „ako sadašnji kra­ U prilikama koje su pretile da obezvrede dijalektiku, odnosno
ljevi i vlastodršci ne postanu pravi i dobri filozofi, i ako težnju za mudrošću koja se ispunjava u nepristrasnom tra­
oboje: politička moć i filozofija (ljubav prema mudrosti) ne ganju za istinom, nije teško shvatiti sledeće Platonovo upo­
postanu jedno, i ako silom ne isključe one mnogobrojne pri­ zorenje:
rode koje teže samo za jednim, ili samo za drugim... neće „Svakako su sadašnje pogrešne predstave i prez-
prestati nesreće ne samo za države nego... ni za ljudski rod, renje pogodili filozofiju zato što se, kako sam i ranije
i državno uređenje koje smo sada recima opisali neće postati spominjao, njome ne bave oni koji su toga dostojni. Njo­
moguće niti će ugledati svetlost sunca" (473de). me se ne bi smeli baviti njeni nezakonti, nego nju treba
Po svemu izgleda da se Platon nikad nije mogao sasvim da neguju njeni zakoniti sinovi" (535c).
izlečiti od velikih iluzija svoje mladosti zbog kojih umalo nije A „zakoniti sinovi filozofije" su oni koji, kako se to
završio kao rob — da samo filozofi mogu biti dobri uprav­ dalje u tekstu Države (535d) objašnjava, ne hramlju u du­
ljači i da dobri upravljači moraju biti filozofi. 19 Razočaravši hovnom naporu, ni na teškom putu traganja za istinom, niti
se u političare, Platon je svu svoju delatnost ograničio na se kolebaju kad je u pitanju vrednost istine. Stoga ni posle
Akademiju, i tu je svoj ideal jedinstva filozofije i politike dvadeset i četiri stoleća, koja nas dele od Platona i njegovog
zasnivao teorijski, ostvarujući na taj način u teoriji ono što doba, ova upozorenja nisu izgubila ništa od svog živog i traj­
nije mogao da postigne u praksi. nog smisla.
Država je u pravom smislu teorijsko zasnivanje Plato­ Dr Vel)ko KORAĆ
novog ideala jedinstva filozofije i politike. U ovom delu Pla­
ton je izrazio ono što mu je bilo najviše priraslo za srce i u
njemu se najviše oseća dah Platonovog filozofiranja. Zato se
ovde logika neprekidno mesa s poezijom, dijalektika s mitom,
mašta s racionalnim umovanjem, spekulacija s empirijom.
Platon se pokazuje kao pesndk, političar, socijalni i politički
reformator, filozof — ujedno. Ipak je, pre svega i iznad svega,

19 Ο toj Platonovoj iluziji, koju su upravo filozofi najviše i naj­
češće kritikovali, pisao je Kant:
„Da kraljevi filozofiraju, ili da filozofi postanu kraljevi — teško
se može dogoditi; ali to nije ni poželjno, jer posedovanje moći neizbežno
kvari slobodno rasuđivanje. Međutim, da kraljevi ili kraljevski narodi
(tj. oni narodi koji sami sobom upravljaju po zakonima jednakosti) ne
potiskuju i ne ućutkuju filozofe, već da ih puste da se otvoreno izjaš­
njavaju — to je neophodno jednima i drugima, da bi mogli bolje raz­
jasniti svoje poslove ..." (Zum ewigen Frieden, Insel-Verlag Leipzig
1917, str. 40.)
Karl Poper se pridružuje Kantovom mišljenju i sa svoje strane
piše: „Kakva li spomenika ljudske sitničavosti u toj zamisli filozofa
kralja!" (Karl Popper, op.cit., str. 153.)
XXVIII