Page 181 - Platon - Država

Drugi opet to poriču i smatraju da su oba epa postala iz više (Homer, Ilijada, IV, 218). — U Ilijadi često leci rane (IV, 193 do
pesama koji su kasnije — za vreme Pizistrata — dobili ovaj oblik. 218) i biva i sam ranjen (Ilijada, XI, 501). Kasnije je zajedno sa
u
Epidauru,
obožavan
i
IDA je ime nekoliko planina u staroj Grčkoj. Na jednoj od njih je Asklepijem mestu gde su na se mnogim mestima, kao zgradama Askle-
hramu
stari
čuvenom
u
lečili
i
pastir Parid presudio koja je boginja najlepša, a to je po pre­ pijeona.
dan ju dovelo do trojanskog rata. MARSIJA (Marsyas) je bio odličan svirač u frulu. Pozvao je samog
ISMENIJE (Ismenios) Tebanac, koga Platon pominje u dijalogu Menon, Apolona na takmičenje. Apolon ga je pobedio i za kaznu što se
džavnik na zlu glasu. usudio da se s njim takmiči odrao ga. To je omiljen motiv starih
ITAKA je postojbina grčkog junaka Odiseja. Malo ostrvo u Jonskom slikara.
moru, naspram Korintskog zaliva. MEGARA je napredni grad u staroj Grčkoj, nedaleko od Atine i Korinta
KEFAL (Kephalos), otac Polemarhov, učesnik u dijalogu Država. na Istmu. Grad je u peloponeskom ratu igrao značajnu ulogu. —
KEOS je ostrvo, rodno mesto sofiste Prodika. Na mestu gde ga Platon pominje misli se verovatno na bitku iz
KERBER (Kerberos) je troglavi pas, čuvar u podzemnom svetu. godine 409.
KLOTO je jedna od suđaja. V. pod. Moire. MENELAJ (Menelaos) je pored Agamemnona učestvovao u trojanskom
KOKIT (Kokithos) je jedna od četiri reke u podzemlju (Stiks Aheron ratu jer mu je ženu, lepu Jelenu, oteo Prijamov sin Pariš (Pariš).
i Piriflegeton). Ime treba tumačiti pomoću glagola ,,kokyo" = MIDA (Midas) je bio kralj Frigije (po mitologiji). Jednom prilikom
jadikujem, uzdišem; dakle reka uzdisaja. spasao je Silena, učitelja boga Baha (Dionisa) i za nagradu dobio
KREOFIL (Kreophilos) je bio Homerov savremenik, njegov prijatelj, je moć da sve što dodirne pretvori u zlato. Tako su se i hrana i
ili čak i zet. Učeni Kalimah iz Aleksandrije pripisuje mu ep piće pretvarali u zlato i Mida zamoli boga da mu oduzme tu moć.
Osvajanje Ehalije. Pošto se okupao u reci Paktolu, izgubio je tu moć, ali je zato reka
KREZ (Kroisos) je bogati lidijski vladar za koga je vezana poznata postala zlatonosna. Jedna od lepih Ovidijevih metamorfoza. (XI
anegdota ο Solonu. V. Herodot, Istorija (I, 6, 7, 26—56 ss.). 85—145).
KRIT (Krete, latinski Creta) je ostrvo na kome je cvetala prastara kul­ MOIRE (Moirai) su grčke boginje sudbine. Kod Hesioda su kćeri Zcv-
tura. Engleski arheolog Arthur Evans vršio je otkopavanja gra­ sove. Lahesis objavljuje prošlost, Kloto sadašnjost, Atropos bu­
dova na Kritu (Knosa). Jedan drugi engleski naučnik i arheolog- dućnost.
-amater, Michael Ventris, 1953. g. pročitao je natpis (linear B) iz MOMOS je personifikacija prekora, sin Noći (kod Hesioda).
grada Knosa. Tako je utvrđeno da su svi ti natpisi na glinastim MUZE (Mousai). Po Herodotu su Muze, kojih ima devet, kćeri Zevsa
tablicama, koji potiču iz Knosa, Mikene i Pilosa — starogrčki i Mnemosine. To su boginje pesme; pesnici ih dozivaju u pomoć
natpisi! Ovaj Ventrisov pokušaj (Ventris je u 34. godini poginuo (Homer u Ilijadi i Odiseji na mnogim mestima; Vergilije u Ene-
u saobraćajnoj nesreći) potvrdila su ispitivanja nekih 300 tablica. jidi). One učestvuju na gozbama koje priređuju bogovi, a Apolon
— Tako je utvrđeno da su Homerovi preci već 200 godina pre je njihov predvodnik (zato epitet Muzaget — vođa Muza). Kasnije
Homera raspolagali pismom, doduše jednostavnim, od nekih 90 su pojedinim Muzama odredili pojedine funkcije: Klio (Kleio) je
znakova za slogove i izvesnim brojem znakova za slike. Ustav zaštitnica epske poezije, Uranija — astronomije i didaktičke
ostrva Krita bio je u staro doba, pored spartanskog, najpoznatiji. (astronomske) poezije, Melpomena — tragedije, Talija (Thaleia)
U novije vreme su naučnici malo skeptičniji u odnosu na Ventri- — komedije, horske lirike — Terpsihora (Terpsihore), ljubavne
sovo tumačenje. pesme — Erato, elegije — Kaliopa (Kaliope), aulodike -^ Euterpe,
(Polyhymnia).
Folihirrmija
KRONOS je ime prvog boga, oca Zevsa, Posejdona, Here i Hada. Kro- igre — astronomije Uranija. U nauci je zaštitnica istoričara
Klio,
nosu odgovara rimsko božanstvo Saturnus. Zevs se zbog toga
naziva Kronides ili Kronion. MUZEJ (Musaios) je ime mitskog pevača, pored Orfeja i Tamirida. Sin
KSERKS (Xerxes) je sin Darija i Atose, persijski vladar (485—465. go­ Eumolpov. Kasnije su Muzeju, kao i Orfeju, pripisivali niz kultnih
dine pre n, e.), vodio ratove protiv Grka. V. Herodot, Istorija, I, pesama. Njemu, između ostalog, pripisuju i osnivanje najpozna­
183; IV, 43; VI, 98; VII, VIII. tijih eleusinskih misterija.
LAHESIS je jedna od suđaja. V. Moire. NIOBA (Niobe) je bila kći Tantalova. Imala je sedam sinova i sedam
LAKEDEMON (Lakedaimon) je staro ime za Spartu. Spartanci se nazi­ kćeri. Gorda zbog toga, ona je izazvala boginju Latonu (grčki
vaju još Lakedemonjanima (Lakedaimonioi). Ustav toga grada Leto), koja je imala svega dvoje dece: Apolona i Artemidu. Apolon
visoko su cenili stari Grci, njega je dao Likurg (Lvkurgos). je pobio sve Niobine sinove, a Artemida sve kćeri. Majka se od
LETA (Lethe) je reka u podzemnom svetu. Reč znači „zaborav", jer ko tuge pretvorila u stenu, ispod koje izvire izvor. Tu metamorfozu
pije vodu iz nje, zaboravlja na svoj raniji život. je obradio Ovidije (VI 146—312). Kod Homera je opis malo druk­
LIKURG (Lvkurgos, 9. v. pre n. e.), autor spartanskog ustava. čiji. Nioba ima šest sinova i šest kćeri. Deca ostaju nesahranjena
MAHAON (Machaon), tesalski lekar i polubožanstvo, sin Asklepija i devet dana, a desetog dana bogovi su sahranili leševe i Nioba se
Epione. Sa svojim bratom Podalirijem (Podaleirios) krenuo je tek tada setila jela.
kao knez Trike u rat protiv Trojanaca (Homer, Ilijada, IV,
200—207). Svoje lekarsko znanje stekao je kod oca (v. s. v. Askle- ODISEJ (Odysseus), kralj Itake, sin Laerta i Antikleje, muž Penelopin.
pijadi), a njegovog oca učio je lekarskoj veštini Kentaur Hiron Jedan od najistaknutijih grčkih junaka pred Trojom, koji se ista-
332 333