Page 178 - Platon - Država

I M E N S K I R E G I S T A R
ABDERA je ime grada u Trakiji; prvo feničanska, zatim grčka klazo-
menska naseobina.
AFRODITA, boginja lepote i ljupkosti, žena ružnog Hefesta.
AGAMEMNON, kralj Mikene, brat Menelajev, vođa Grka u borbi protiv
Trojanaca. Posle desetogodišnjih borbi pred Trojom vraća se u
svoj rodni kraj kao pobednik i tu nalazi smrt od žene Klitemne-
stre kojoj je pomogao njen ljubavnik Egist. To je sadržina prvog
dela Eshilove trilogije (jedine u celini sačuvane) Orestije. Njegovu
smrt je osvetio sin Orest (II i III deo trilogije).
AGLAION je otac Leontijev. V. Leontije.
AHAJCI su jedno grčko pleme, ali Homer to ime upotrebljava za Grke
uopšte.
AHIL (Achilleus) je grčki junak, sin boginje Tetide i kralja Peleja, vla­
dar Mirmidonaca. Učestvovao je u ratu protiv Trojanaca. Tu se
istakao velikim junaštvom i ubio Prijamovog sina Hektora, naj­
poznatijeg trojanskog junaka.
AJANT (Aias), sin Telamonov, sa ostrva Salamine, smatran je posle
Ahila najvećim junakom kod Troje. Posle Ahilove smrti, u borbi
za njegovo oružje, pobedio ga je lukavi Odisej. Zbog toga je Ajant
poludeo i u ludilu poklao stado ovaca misleći da su to Grci. Kad
se osvestio, ubio se svojim mačem. Tragičar Sofokle (497—406) je
to obradio u svojoj drami Aias. I u Homerovoj Odiseji i u X knjizi
Države prikazuje se Ajant kako ne može da zaboravi tu uvredu.
Homer, Ilijada, XI, 549 ss.
ALKINOJ (Alkinoos) je kralj starosedelaca ostrva Krfa — Fejaka, otac
Nausikaje koja je našla Odiseja na morskoj obali i odvela ga
svome ocu. Na dvoru kralja Alkinoja Odisej je ispričao svoje
doživljaje posle trojanskog rata (Homer, Odiseja, X do XIII). Ovaj
deo Odiseje bio je kod starih poznat pod imenom „Alkinojeve
priče".
ANAHARSID (Anacharsis) je bio mudri Skit kraljevskog roda. Ponekad
su ga ubrajali među sedam mudraca. Pripisuju mu pronalazak
sidra i lončarskog točka.
ANANKA (Ananke) = Nužda, Neminovnost. Personifikacija neumitno­
sti i kao takva majka Suđaja (Moirai), v. pod Mojre.
ANTISTEN (Antisthenes) je osnivač takozvane kiničke škole koja je
dobila ime po gimnazionu Kinosargu gde je Antisten učio. Svrha
života je, po njemu, postizavanje vrline, a ova se sastoji u radu
i zadovoljenju malim. Bio je nepomirljivi protivnik Platonovog
učenja ο idejama. Platon mu je odgovorio u svome dijalogu Euti-
327