Page 180 - Platon - Država
P. 180
čuvano je osamnaest, odnosno devetnaest, ako uzmemo u obzir i stoji određena srazmera: bolest nastaje samo od pogrešnog na
(spornu) dramu Reza (Rhesos). Kod nas su prevedene delimično, čina uzimanja hrane i života, i sve se da izlečiti dugim i zamor
a Koloman Rac je preveo sve. nim šetnjama, znojenjem, trljanjem i si.
EURIPIL (EurypyIos) je junak u Homerovoj Ilijadi. Na tom mestu HERODOT (Herodotos) je najstariji grčki istoričar, nazvan „ocem isto-
Ilijade pobrkan je sa Mahaonom. Po Homeru je pomenuto piće rije". Živeo je od 485—425. godine pre n. e. Odlazio je u Atinu i
(koje pominje Platon ponovo u dijalogu Ion) dobio Mahaon od Olimpiju i tamo čitao svoje delo te dobio 10 talanata nagrade za
Hekamede. Ο tom piću pročitati 405. st. Države na kraju. to. Priča se da je mladi Tukidid plakao kad ga je slušao. Njegovo
EUTIDEM (Euthydemos) učesnik u istoimenom Platonovom dijalogu. delo se sastoji od devet knjiga, i svaka knjiga nosi ime jedne
Muze. Cilj pisanja bio je da obuhvati istoriju celoga sveta. Naj
FEB (Phoibos) je nadimak boga Apolona. V. pod Apolon. važnije su one knjige u kojima se opisuje sukob Grka i Persija-
FENIČANI su semitski narod koji je živeo u Siriji. To su bili vrlo naca. Knjiga je puna zanimljivih, često neistinitih priča.
vesti pomorci koji su svuda po obalama Sredozemnog mora osni HESIOD (Hesiodos) grčki pesnik, koji je živeo u VIII veku pre naše
vali kolonije, među kojima je najčuvenija bila Kartagina. Na ere. Njegova pesnička dela su: Erga kai hemerai (Dela i dani) i
grčku kulturu su veoma snažno uticali, jer su Grci od njih pri Teogonija (Postanak bogova) — knjiga koja je veoma važna za
mili pismo, a mnogo Šta i iz muzike. poznavanje religije starih Grka; to je prvi „katalog" grčkih bo
FENIKS (Phoinix) je bio Ahilov vaspitač. Opširno ο njemu Homer, žanstava.
Ilijada, IX, 432—605. HIDRA je čudovište, sa više glava, kome bi za svaku odsečenu glavu
FOKILID (Phokvlides) iz Mileta, oko 540. pre n. e. poznat po svojim izrasle dve nove glave.
sentencijama, od kojih nam nije mnogo sačuvano. Spis koji mu HIMERA (Chimaira) je mitsko biće, spreda lav, umesto repa zmaj, a
se pripisuje datira iz godine 150. pre n. e., a zbirku je sastavio u sredini koza (kako ga opisuje Homer u Ilijadi, VI, 179: „Najprvo
neki učeni Jevrejin iz Aleksandrije. lav, ostraga zmaj, a u sredini pak koza. Strašno je rigala silu iz
sebe žarkoga ognja").
GIG (Gvges). Herodot pripoveda ovu istoriju drukčije (Istorija, I, 8—13). HIPOKRAT (Hipokrates) otac grčke medicine — bio je najčuveniji le-
GLAUK (Glaukos) je ime morskog božanstva i zaštitnika ribara. Samo kar staroga veka rodom iz plemena Asklepijada u kome se lekar-
ime dolazi od grčke reći „glaukos" što znači „sjajan", „blistav". ska veština prenosila s kolena na koleno. Rođen oko 460. godine
GLAUKON je jedan od govornika u dijalogu Država, Platonov brat. pre n. e. na ostrvu Kosu. Nemamo mnogo podataka ο njegovom
životu; poznato je da je mnogo putovao, i da je umro posle go
HAD (Hades) je ime podzemnog božanstva koje se zove i Pluton. Osini dine 377. u Larisi u Tesaliji. Još u Galenovo doba (129—199 g. n. e.)
toga, ime Had označava i podzemlje kuda su, po verovanju starih, nalazio se blizu Larise spomenik podignut tom velikom lekaru.
dolazile duše posle smrti. Hadova kaciga je pravila čoveka nevid Pod njegovim imenom poznate su nam 53 rasprave pisane jon
ljivim. Uporedi Homer, Ilijada, V, 844—845: „Atena uzme Aidov skim dijalektom. Koja su dela autentična a koja nisu ne zna se
šljem, da ne vidi silni je Arej." Isto Hesiod, scut. 227. Podseća nas, pouzdano. Najzanimljiviji su svakako dnevnici ο bolestima u se
dakle, na Sigfridovu i Alberihovu „Tarnkappe" iz Nibelunškog dam knjiga. Kasnije su Hipokratova dela proučavali Rimljani i
ciklusa. Tu kacigu su umetnici rado predstavljali u obliku frigij- Arabljani. Platon često pominje Hipokrata u svojim filozofskim
ske kape. dijalozima, i daje mu čak nadimak „Veliki". — Mnogobrojne priče
HARONDA (Charondas) je grčki državnik iz Južne Italije i Sicilije (iz vezane za njegovo ime svedoče nam ο tome koliko je on bio
sedmog ili šestog veka pre naše ere). Mnogim gradovima u tim poznat. Tako, na primer, postoji predanje da je Hipokrat bio
krajevima je dao ustave. Platon ga inače, osim na ovom mestu, pozvan kao konsultant kad je početkom peloponeskog rata izbila
nigde ne pominje, dok ga Aristotel često pominje. kuga; da je na molbu stanovnika grada Abdere gde je živeo veliki
HEFEST (Hephaistos) je sin Ževsa i Here, bog vatre i zaštitnik zanata fizičar i osnivač učenja ο atomima, Demokrit, došao da ispita
— kovača, muž najlepše boginje — Afrodite. Opširno ο ljubavnoj duševno stanje Demokritovo; s druge strane su ga, opet, optuži
je
na
zapalio
hram
Kosu
votivne
aferi sa bogom Arejem u Odiseji, VIII, 266 ss. vali da sa opisima Asklepijev koje su se nalazile da bi uništio bi tako
bolesti,
da
u
tablice
hramu
HEKTOR je vođa Trojanaca i najodličniji njihov junak; sin Prijamov. stvorio verovanje da je sva čudotvorna lečenja izvršio on, a ne
HELADA je ime za Grčku. (bog) Asklepije.
HELENI je kolektivno ime za Grke.
HELENA je ime lepe Jelene, žene kralja Menelaja, zbog koje je nastao HIRON (Cheiron) je mudri Kentaur kome je bilo povereno vaspitanje
trojanski rat. V. pod Stesihor. najvećeg grčkog junaka Ahila.
HELESPONT je staro ime za Dardanele. HOMER (Homeros) je najstariji i najslavniji pesnik starih Grka. Po
HERA je Zevsova žena i zaštitnica braka. tradiciji je živeo oko 800. godine pre n. e. Sedam grčkih gradova
HERAKLIT (Herakleitos) je jedan od prvih grčkih filozofa, živeo oko prisvaja sebi slavu da se taj veliki pesnik i učitelj Grčke, kako
540—480. g. pre n. e. kaže Platon, rodio u jednom od njih. Ο njemu i njegovu životu
HERODTK (Herodikos) iz Selimbrije, oko 420. pre n. e. rodom iz Megare, ne zna se gotovo ništa, ali mu se pored drugih pripisuju dva kapi
jedan od Hipokratovih učitelja, bio je po profesiji učitelj telesnih talna epa stare grčke književnosti: Ilijada i Odiseja. Neki nauč
vežbi (gimnasta), pa je tako gimnastiku spojio sa lekarstvom. nici veruju da je Homer kao pesnik postojao, i uprkos raznim
Između rada koje telo obavlja i hrane koju uzima mora da po- teškoćama u interpretaciji dela pripisuju mu autorstvo oba epa.
330 331
