Page 183 - Platon - Država

PRODIK (Prodikos) sa kikladskog ostrva Keosa je bio čuveni sofist, SOLON je takođe jedan od tzv. Sedam grčkih mudraca. Aristokrat, ali
koji je imao velikog uticaja u Atini. Poznata je njegova priča ο je pesmama stekao poverenje u Atini (jer je u svojim pesmama
Heraklu na raskršću. Živeo je sredinom V veka pre n. e. često podsticao svoje sugrađane na borbu protiv neprijatelja i na
PROTAGORA iz Abdere, živeo je u V veku pre naše ere. Autor izreke osvajanje Salamine). Godine 594. pre n. e. izabran je za arhonta
„Čovek je merilo svega", bavio se etikom i gramatikom. Napisao i sproveo svoju poznatu reformu kojom je hteo ublažiti stanje u
je delo: Ο bogovima, u kome iznosi mišljenje da čovek ne zna narodu, dao nov ustav i zakone, i otišao na put pošto je od
da li bogovi postoje ili ne. Optužen za bezbožništvo, pobegao je, Atinjana uzeo zakletvu da nijedan zakon neće menjati dok se on
ali se na putu udavio. On i Gorgija bili su najpoznatiji sofisti. ne vrati. Ali kad se vratio zatekao je već pripremljen put za tira­
bio
i
mudar
je
PROTEJ (Proteus) je pomorsko božanstvo koje može da menja svoj lik. niju. Međutim, tiranin Pisistrat (Peisistratos) dobrovoljno otišao za­
Solonovih
je
držao
većinu
Solon
zakona.
je
u
SARPEDON, sin Zevsov i Europin, brat Minosov i Radamantisov (sudija izgnanstvo, iako ga je Pisistrat visoko cenio. Umro je u dubokoj
u podzemnom svetu). Minos ga je proterao sa Krita i on dolazi u starosti na Kipru (oko 560. godine pre n. e.).
Likiju. U Ilijadi, međutim, Sarpedon je sin Zevsa i Laodamije, SPERHEJ (Spercheios), reka u Tesaliji, utiče u Egejsko more kod
vođa Likijaca kod Troje. Kad je ubijen, Tanat (Thanatos) (Smrt) Jami je.
i Hipnos (San) prenose ga u Likiju i tamo sahranjuju. STESIHOR (Stesichoros) sa Sicilije, horski pesnik (oko 640—555. pre
SEDAM GRČKIH MUDRACA. Razne gnome, kao na primer: Poznaj n. e.). Iz njegovog života poznata je priča kako je Himercima^sa-
samoga sebe; Sve svoje nosim sobom; Ništa preko mere i si. po­ vetovao da se čuvaju tiranina Falarida: konj je dobrovoljno po­
znate su bile još pre Solona. A pošto je sa Solonom g η ο m s k a stao rob ljudi samo da bi se mogao osvetiti Jeleni. Dalje se priča
poezija uzela velikog maha, određen je jedan kolegijum mudrih kako ga je oslepila lepa Jelena, jer je za nju rekao da je kriva za
savremenika, koji su bili nazvani Sedam mudraca (Tales, Bias, sve nesreće koje su zadesile Grke pred Trojom. Međutim, kad je
Hilon, Mison, Pitak, Solon, Kleobul), ali se često pominju i druga ispevao drugu pesmu (p a 1 i η ο d i a), Jelena mu je vratila vid.
imena.
SELENA je boginja Meseca, kći Hiperiona, ili čak Helija (Sunca). Drugo STIKS je reka groze u podzemlju. Po predanju, nad tom rekom bogovi
ime joj je Mene; nosila je zlatan venac i vozila se kolima, čuvena su se zaklinjali da će poštovati zadatu reč.
je priča ο ljubavi Endimiona i Selene: Zevs je Endimionu ostavio
izbor između smrti ili večnog života, večne mladosti i večnog sna. TALES (Thales) je jedan od sedam grčkih mudraca. Jonski prirodni
ŠERIF (Seriphos) je malo ostrvo u Kikladima. filozof koji je smatrao da je princip iz koga se sve razvilo v l a g a
SICILIJA, grčki Sikelia, ili, ranije, Sikam'a. (voda). Pripadnik tzv. hilezoizma (hvle = materija, zoe = život).
SIMONID (Simonides) je poznati grčki pesnik (556—468. godine pre n. e.) primitivnog materijalističkog učenja. Poznat je i kao astronom
iz doba persijskih ratova. Jedan od najvećih grčkih horskih liri- koji je za 585. godinu pre n.e. predvideo pomračenje Sunca. Sma­
čara. Poznati su epigrami, odnosno elegije, napisani ο junacima tra se „ocem" grčke filozofije.
koji su pali kod Maratona i Termopila. TAMIR (Thamyris) je trački pevač koji se upustio u takmičenje sa mu­
SIRENE su u suštini isto što i Kere (Keres) ili Erinije, Moire, Harpije, zama koje su ga zbog toga oslepile (Homer, Ilijada, II, 594 ss).
Lamije. U umetnosti su često vezane za događaje sa Odisejem. U umetnosti je takođe bio predstavljen na Polignotovoj slici pod­
Kao ptice sa devojačkim telom vrlo često na nadgrobnim spome­ zemlja.
nicima i vazama. TARTAR (Tartaros) je naziv za podzemni svet, carstvo smrti, na čijem
SKILA je čudovište koje laje kao pas, ima petnaest prednjih nogu i ulazu čuva stražu troglavi Kerber. Bilo je, po mišljenju starih,
šest grla. Živi u morskim pećinama. Pominje se i sa drugim mor­ više ulaza u taj svet gde je raslo samo drveće tuge. Četiri reke
skim čudovištem Haribdom. Kasnije, opasna morska stena u si­ teku u podzemnom svetu: Stiks (kojom se zaklinju bogovi), Piri-
cilijanskom moreuzu, naspram opasnog vrtloga Haribde, u blizini flegeton, Kokit i Aheron.
Mesine.
SKITI (Skythai). Glavni izvor za istoriju je Herodot. Stanovnici južnih TELETAI su misterije i obredi posvećenja u Eleusinskim misterijama.
ruskih stepa od Tanaisa (danas Don) do Tira (Tyras, danas Dnje- TEMIS (Themis) je zaštitnica pravde, što, uostalom, i sama reč znači.
star) i Histra (danas Dunav). Sa persijskim kraljem Darijem I TERSIT (Thersites) je bio neobično ružan vojnik koji je učestvovao u
došli su u sukob (negde u današnjoj Besarabiji). Propast skitske pohodu protiv Troje. Kad je bunio vojsku i pozivao je da se
države oko 360. pre n. e. Grčki pisci govore ο radoznalome Skitu vrati svojim kućama, Odisej se obračunao s njim. Homer, Ilijada,
Anaharsidu. II, 212 ss. Njegovo ime (on se pojavljuje i u komediji) je postalo
SOFOKLE (Sophokles) (497—406. pre n. e.), jedan od najvećih grčkih sinonim za ružnog čoveka.
tragičara. Sačuvano je sedam tragedija i priličan odlomak jedne TETIDA (Thetis) je Ahilova majka, žena kralja Peleja, kći Nerejeva.
satirske drame (Ichneutai, Lovački psi). Bio je visoko cenjen od TEZEJ (Theseus) je atički nacionalni heroj, pandan Heraklu. Kao
svojih savremenika, pa je postao čak d Hellenotamias, upravnik Herakle, tako je i ovaj vršio junačke podvige (ubijanje Sinisa na
zajedničke grčke riznice. Njegove sačuvane drame su: Antigona, Istmu, koji je savijao borove i razapinjao putnike, Prokrusta itd.)
Car Edip, Ajant, Trahinjanke, Elektra, Filoktet i Edip na Kolonu. Najveći mu je podvig ubistvo Minotaura na Kritu, kome su Ati-
Sačuvan nam je priličan broj njegovih portreta, a najčuvenija je njani morali da šalju decu. U vezi s tim mit ο Arijadni.
statua u Lateranskom muzeju u Rimu.
336 337