Page 185 - Platon - Država
P. 185

15  Nagoveštaj  da  učitelji  retorike  i  sofisti  naplaćuju  znanje,  koje
                drugima  predaju,  ili,  prodaju.
                     '*  Pulidamant,  pankratist  (pankratiastes), rvač i bokser, koji  se  na
                dvoru  persijskog  kralja  Artakserksa  III  nenaoružan  borio  sa  lavovima
                i  naoružanim  vojnicima,  i  u  toj  borbi  pobeđivao.  Na  olimpijskim  igrama
                408.  g.  pre  n. e.  pobednik  u  disciplini  koja  je  nosila  naziv  pankratija
                (pagkration).
                     1 7  Upor.  gore,  339c.                    .     . . . . .
                     18  U  originalu:  sikofant  (svkophantes),  onaj  ko  vlastima  prijavljuje
                prekršioce  zabrane  izvoza  smokava  iz  Atike;  denuncijant,  spletkaroš.
                     "  Nejasna  aluzija,  verovatno  smera  na  nedostatak  zrelosti  i  prak­
                tične  mudrosti  u  Sokrata,  slično  onom  što  Kalikle  u  dijalogu  Gorgija
                (484d,  passim)  bez  uvijanja  govori.                                                              KNJIGA   DRUGA   (B)
                     20  Verovatna  aluzija  na  tadašnju  versku  zatucanost  atmskih  gra­
                đana,  zatucanost  čije  su  žrtve  bili  Anaksagora  i  Protagora,  koji  su  se     1  Po  svemu  sudeći,  ova  rečenica,  kojom  se  uspostavlja  veza  sa
                spasli  bekstvom  iz  Atine,  a  sam  Sokrat  joj  nije  umakao.  Trasimahov    prvom  knjigom,  dodata  je  kasnije.  Pretpostavlja  se  da  su  ostale  knjige
                skepticizam  pokazuje  se  u  njegovom  odbijanju  da  Sokratu  protivreci      dijaloga 2  Država  napisane  kasnije.
                u  raspravi  ο  prirodi  bogova.                                                       Slično  veličanje  nepravičnog  čoveka  preduzima  Kalikle  u  dija­
                                                                                                logu  Gorgija  (481c  i  dalje).
                                                                                                      3  U  tragediji  Sedmorica  protiv  Tebe,  592.
                                                                                                     4  Stihovi  koji  slede  u  nastavku  spomenutog  mesta  Eshilove  tra­
                                                                                                gedije.
                                                                                                      5  Hesiod,  Dela  i  dani,  232.
                                                                                                      0  Homer,  Odiseja,  XIX,  109,  prevod  Miloš  N.  Đurić.
                                                                                                     7  Musejov  sin  Eumolp  (Eumolpos)  bio  je,  prema  legendi,  osnivač
                                                                                                eleusinskih  misterija.  Svešteni  klan  čuvara  i  organizatora  izvođenja  tih
                                                                                                misterija  izvodio  je  svoje  poreklo  od  Eumolpa,  a  pripadnici  klana  na­
                                                                                                zivali  su  se:  Eumolpidi  (Eumolpidai).  Čini  se  da  je  Eumolp  poticao  iz
                                                                                                Trakije,  kao  i  kult  Bendide  ο  kojem  se  govori  na  početku  dijaloga
                                                                                                Država.  Gornji  kontekst  dopušta  pretpostavku  da  Platon  pod  „obeća­
                                                                                                njima  Museja  i  njegovog  sina"  podrazumeva  obećanja  tadašnjih  pri­
                                                                                                padnika  orfičke  sekte.
                                                                                                      8  Platon  po  sećanju  navodi  Hesiodov  stih,  Dela  i dani,  285.
                                                                                                     9  Aluzija  na  orfička  verovanja.  Upor.  Fedon  (69c)  i  Gorgija
                                                                                                (493a-c).
                                                                                                     10  Upereno  je  na  priproste,  sujeverne  i  pohlepne  pripadnike  or­
                                                                                                fičke  sekte.  Upor.  Fedar  (244d-e).
                                                                                                     »  Hesiod,  Dela  i dani,  287—290.  Prema prevodu  A.  Bazale  i  N.  Mili-
                                                                                                ćevića,  gornje  mesto  glasi:  Nevaljalštinu  možeš  na  gomilu  sabrati  lako,
                                                                                                                        Lagani  do  nje  su  puti i ona stanuje  blizu.
                                                                                                                        Ispod  vrline  znoj  su  stavili  besmrtni  bozi-
                                                                                                     12  Reci  „strm  i  dug  put"  uzete  su  iz  narednog  stiha  citiranog  me­
                                                                                                sta  Hesiodove  poeme.
                                                                                                     »  Homer,  Ilijada,  IX,  497,  499—501.  Prevod  Miloša  N.  Đurića.
                                                                                                     14  To  je  jedno  od  mesta  gde  Platon  nepovoljno  govori  ο  delovanju
                                                                                                pripadnika  orfičkih  sekti  i  ο  državama  koje  su  prihvatile  priprosta  ve­
                                                                                                rovanja  i  kultove  orfičara.  Među  te  države  spada  i  Atina.  Iz  konteksta
                                                                                                se  vidi  da  Platon  smatra  da  su  besmislena  verovanja  u  mogućnost  do-
                                                                                                bijanja  oproštaja  i  očišćenja  za  nepravedna  dela  pomoću  žrtvovanja
                                                                                                i  ritualnih  igara.  Posvećeni  u  misterije  (teletai),  prema  tome  i  prema
                                                                                                364b,  uzimaju  na  sebe  ulogu  varalica  kad  takve  stvari  lakovernim  lju­
                                                                                                dima  obećavaju.
                                                                                                     15  Pindar,  fr.  213,  Poetae  lyrici  Graeci.  III  Bergk.
                                                                                                     16
                                                                                                       Reč  je  ο  pesniku  Simonidu.  Upor.  fr.  76  Berk.  op.  cit.
                                                                                                                                                          341
   180   181   182   183   184   185   186   187   188   189   190