Page 182 - Platon - Država
P. 182

kao  naročito  svojom  prepredenošću.  Po  njegovom  savetu  (trojan­         bogovi  ostave  jelo  nedirnuto,  samo  je  Demetra  pojela  komadić
                       ski  konj)  Grci  su  zauzeli  Troju.  Posle  toga  Odisej  luta  deset  go­  ramena;  Pelopa  ožive  i  deo  koji  mu  je  nedostajao  zameni  slono­
                       dina  i  najzad  se  vraća  kući.  To  je  sadržina  epa  Odiseje,  gde  Odisej  vačom;  služilo  je  kao  gradivo  za  mnogobrojne  drame.  Eponim
                       sam  (u  pevanjima  od  IX  do  XII)  priča  ο  svojim  burnim  doživ­        Peloponeza  gde  je  vladao  (u  Elidi,  gde  je  najčuveniji  grad  bila
                       ljajima.  V.  pod  Alkinoj.                                                   Olimpija).
                 OLIMPIJA   je  ime  prastarog  svetog  mesta  sa  grobom  i  žrtvenikom        PERDIKA   je  bio  beskrupulozni  makedonski  kralj,  koga  Platon  pominje
                       Pelopa  (po  kome  je  Peloponez  dobio  ime)  pored  reke  Alfe  ja.         i  u  dijalogu  Gorgiji.
                      Homer   Olimpiju  još  ne  pominje.  Sedište  Olimpijskih  igara  od      PERIJANDAR   (Periandros)  je  jedan  od  sedam  grčkih  mudraca.  V.  pod
                      776.  godine  pre  n.  e.  i  dalje,  koje  je  po  predanju  uveo  Herakle.   Sedam  grčkih  mudraca.  Platon  ga,  doduše,  ne  ubraja  među  njih.
                       Održavane  su  svake  četvrte  godine  (parne  pre  naše  ere,  neparne       Bio  je  tiranin  u  Korintu  (627—585.  godine  pre  n. e.),  naslednik
                       posle  toga).  Prvobitno  su  trajale  tri  dana,  kasnije  pet.  I  u  arheo­  Kipselov  (u  istoriji  umetnosti  poznat  Kipselov  sanduk)  i  pod
                       loškom  pogledu  je  Olimpija  veoma  zanimljiva.  U  Zevsovom  hra­          njim  je  Korint  postigao  najveće  blagostanje.  Osnivač  mnogih
                       mu  nalazila  se  čuvena  Fidijina  statua  koja  predstavlja  boga  Zevsa    kolonija.
                      u  trenutku  kad  daje  Tetidi  saglasnost:  ovi  stihovi  glase  (Homer,  PINDAR  (Pindaros)  je  najčuveniji  grčki  pesnik  oda,  koje  je  posvećivao
                       Ilijada,  I,  528—530):                                                       pobednioima  u  igrama  u  Olimpiji,  Nemeji,  na  Istmu  i  u  Delfima.
                            Reče  i  obrvama  Kronijon  namigne  mrkim,                              Rodom  je  bio  iz  Tebe  (518—442.  godine  pre  n. e.).  Kažu  da  je
                            A  ambrosijska  kosa  koliko  se  gospodu  prosu                         njegovu  kuću  Aleksandar  Veliki  poštedeo  kad  je  osvojio  Tebu.
                            S  besmrtne  glave, sav se potrese visoki Olimp.                    PIREJ  je  poznato  pristanište  i  luka  nedaleko  od  Atine.
                      U  Olimpiji  se  nalazi  i  Praksitelov  Hermes,  originalno  delo  velikog  PIRITOJ  (Peirithoos),  kralj  Japita  u  Tesaliji,  bio  je  prijatelj  junaka
                       vajara.                                                                       Tezeja  sa  kojim  je  izvršio  čuvene  podvige,  među  kojima  i  otmicu
                 OMFALOS   (Omphalos),  što  znači  „pupak",  u  stvari  je  fetiš.  Tako  se  zove  Persefone  iz  Hada.  Sin  Zevsov  (ili  Iksionov).  Na  Zevsovom hramu
                      jedan  kamen  u  Delfima  (v.  Delfi),  koji  su  smatrali  središtem          u  Olimpiji  prikazana  je  borba  sa  Kentaurima;  prikazan  je  na
                       zemlje.  Često  je  u  umetnosti  prikazan  Apolon  kako  sedi  na  njemu.    metopama  na  Partenonu  i  na  frizu  u  Figaliji.
                       Na  vazama  i  plastičnim  spomenicima  omfalos  se  često  nalazi  i    PITAGORA   (Pythagoras)  (580—500.  godine  pre  n.  e.)  je  bio  grčki  filozof,
                       liči  otprilike  na  (okruglu)  polovinu  jajeta,  a  pored  njega  su  često  rodom  sa  ostrva  Samosa.  Bavio  se  matematikom  i  muzikom  i  te
                       prikazana  i  dva  orla.                                                      nauke  je  međusobno  povezivao,  služeći  se  pri  tom  i  mističkom
                 ORFEJ  je  slavni  trački  pevač  koji  je  svojom  pesmom  i  svirkom  mogao       spekulacijom.  U  Krotonu  je  osnovao  jednu  organizaciju  koja  je
                       da  pokreće  stene  i  da  pripitomljava  divlje  zveri.  Sin  Eagra  i  Muze  imala  i  politički  karakter.  U  brojevima  su  nalazili  mističke  oso­
                       Kaliope.  Uspeo  je  da  umilostivi  i  samoga  Hada,  koji  mu  je  do­      bine.  Savršeni  broj  je  na  primer  10,  jer  10  =  1 +  2  + 3  +  4.
                      zvolio  da  izvede  svoju  ženu  Euridiku  na  gornji  svet,  pod  uslovom     Pored  zemlje,  chthon,  postoji  i  druga  zemlja,  antichthon,  koja  se
                       da  se  ne  okrene.  Orfej  nije  mogao  da  izdrži,  okrenuo  se  i  tako  se  sa  ostalih  devet  zvezda  okreće  oko  jedne  centralne  vatre  (to  nije
                      Euridika  morala  vratiti  u  donji  svet.  Scena  je  izvanredno  lepo        Sunce).  Ta  vatra  se  zove  još  „Zevsova  kula,  Zevsova  osmatrač-
                      prikazana  na  antičkim  reljefima,  od  kojih  je  najlepši  onaj  u          nica,  Ževsov  presto".  Muzika  sfera  nastaje  od  nebeskih  tela  koja
                      Napulju.  —  Njemu  se  pripisuje  zbirka  orfičkih  pesama  koje  su          se  okreću  u  određenoj  proporciji.  Zemlja  je  lopta.  Sunce  i  Mesec
                      —  tako  se  ranije  mislilo  —  starije  i  od  samoga  Homera.  Orfizam      dobijaju  svetlost  od  centralne  vatre.  —  Pitagorovci  su  prihvatili
                      je  kasnije  obuhvatio  sav  grčki  svet.  Orfičari  su,  između  ostalih,     učenje  orfizma,  ο  seobi  duša  i  pravilo:  soma  =  sema  (telo  je  grob
                       bili  i  pitagorejci  u  Južnoj  Italiji.                                     duše).
                 PALAMED   (Palamedes)  je  ime  grčkog  junaka  koji  je  učestvovao  u  bor­  PITAK  (Pittakos)  iz  Mitilene  na  ostrvu  Lezbosu  je  jedan  od  često  citi­
                      bama  pred  Trojom,  i  važio  kao  pronalazač  praktičnih  stvari.            ranih  sedam  grčkih  mudraca.
                  PAMFILIJA  je  obalska  pokrajina  između  Likije  i  Kilikije  u  Maloj  Aziji.  PITIJA  (Pvthia),  sveštenica  Apolonovog  proročišta  u  Piti  (Delfima).  Stari
                       Stanovnici  su  se,  po  predanju,  doselili  posle  trojanskog  rata.        su  govorili  da  se  u  hramu  u  Delfima  nalazila  jedna  pukotina  iz
                       Pamfilijac  je  bio  i  Er,  Armenijev  sin  ο  kome  pripoveda  Platon  na   koje  su  izbijali  gasovi.  Iznad  toga  mesta  nalazio  se  tronožac  na
                      kraju  desete  knjige  Države.  Tu  Erovu  priču  koristili  su  i  prepri­    kome  je  sedela  Pitija  i  ona  bi,  ošamućena  ovim  gasovima,  izgo­
                       čavali  i  kasniji  filozofi,  između  ostalih  i  Ciceron  u  delu  De  repu-  varala  neke  nerazumljive  reci  koje  bi  sveštenici  tumačili  na  svoj
                       blica,  VI,  3,  3.  Razumljivo  je  što  su  je  i  hrišćanski  filozofi  rado  način,  uvek  dvosmisleno.  —  Ovu  pukotinu  Francuzi  nisu  mogli
                       prepričavali.                                                                 pronaći  prilikom  obimnih  iskopavanja.  To  još  ne  dokazuje  da  je
                  PANDAR  (Pandaros)  je  ime  trojanskog  ratnika  koji  je  ranio  Menelaja.       priča  ο  tronošcu  bila  prevara  sveštenika,  jer  su  neki  ljudi  (kako
                 PANOPEJ   (Panopeus)  je  ime  oca  Epejevog.  V.  pod  Epej.                       možemo  zaključiti  iz  Euripidove  drame  Ion,  513)  taj  tronožac
                 PATROKLO    (Patroklos)  je  bio  najodaniji  i  najmiliji  Ahilov  prijatelj.      stvarno  videli.  Verovatno  jć  tragove  te  pukotine  uništio  zemlja
                       Poginuo  je  od  Hektorove  ruke  i  zbog  toga  je  Ahil  ponovo  krenuo     tres.  Pored  svega  toga,  pitanje  omamljujućih  gasova  nije,  kako
                       u  borbi,  i  u  jednoj  od  njih  pobedio  Hektora.                          nam  izgleda,  verodostojno.  Ali  je  Pitija  padala  u  zanos  žvaćući
                                                                                                                                posvećenog
                                                                                                                         drveta,
                                                                                                                                          Apolonu,
                                                                                                                                                         raslo
                                                                                                                                                   koje
                  PETRITOJ,  v. Peritoj.                                                             lišće  svetog  lovorovog  svetog  izvora  Kastalije,  koji  i  danas  je postoji
                                                                                                                   pored
                                                                                                             Delfa,
                                                                                                     u
                                                                                                       blizini
                 PELEJ  (Peleus)  je  ime  Ahilovog  oca,  muža  morskog  božanstva  Tetide.    POSEJDON,   sin  Kronov,  brat  Zevsov,  pomorsko  božanstvo.
                 PELOPIDI   su  potomci  Pelopa,  sina  Tantalovog.  Prokletstvo  toga  ple­    PRIJAM  (Priamos),  sin  Laomedontov,  kralj  trojanski.
                      mena.  Tantal  je  svoga  sina  raskomadao  i  dao  bogovima  da  jedu,
                  334                                                                                                                                      335
   177   178   179   180   181   182   183   184   185   186   187