Page 173 - Platon - Država
P. 173
pravičnost obezbeđuje duši i od ljudi i od bogova, dok je no na to da postane pravičan i, upražnj avaj ući vrlinu,
čovek živ i onda kad se njegov život okonča? b božanstvu toliko sličan koliko je to za čoveka moguće.
— Svakako, to nam se ne može prigovoriti — re — Prirodno je — reče — da božanstvo ne zanema
če on. ruje onoga ko mu je sličan.
— Hoćete li mi onda vratiti ono što ste u toku izla — Treba li onda ο nepravičnom čoveku misliti na
ganja od mene pozajmili? 67 način koji je tome suprotan?
— Šta zapravo? — U svakom slučaju.
— Složio sam se s vama da pravičan čovek može — Eto, dakle, koje i kakve bi bile pobedničke na
izgledati i u mnenju važiti kao nepravičan, a nepravičan grade pobedniku od bogova.
kao pravičan. Jer, vaše je mišljenje bilo da se, iako to ne — Svakako i po mome mišljenju — reče on.
može ostati skriveno bogovima i ljudima, ipak treba s tim — A šta je — rekoh — sa onim nagradama koje
saglasiti radi raspravljanja, kao i radi prosuđivanja pra dolaze od ljudi? Zar to nije ovako, ako treba da se dr
vičnosti same po sebi naspram nepravičnosti same po žimo onoga što jest? Da li ti se čini da nepravični ljudi
d sebi. Ili se možda toga ne sećaš? postupaju upravo onako kao što na trkama postupaju
— Doista bih bio nepravičan, ako se toga ne bih se- oholi i neizvežbani trkači, koji dobro grabe odozdo, ali
ćao — reče on. ne i kad se odozgo vraćaju? Isprva, oni žestoko jurnu, a
— Pošto smo ovo poslednje prosudili, tražim da mi c na kraju bivaju ismejani, te pognute glave odlaze bez
zbog pravičnosti vratite natrag onaj ugled koji ona ima u venca. Pravi trkači pak, pošto trku valjano izvedu do kraja,
bogova i u ljudi. Tražim, dalje, da se vi saglasite u tome dobijaju nagrade i odlaze ovenčani. Ne događa li se tako
da se ona slavi zbog toga što prikuplja pobedničke na nešto najčešće i kada je reč ο pravičnim ljudima? Na
grade, koje joj pripadaju upravo zbog ugleda što ga uživa, kraju svakog njihovog poduhvata i svakog odnošenja
i da te nagrade dodeljuje i onima koji je stvarno pose- s drugima, kao i na kraju njihovog života, oni od ljudi
duju. A već se pokazalo da pravičnost daje trajna dobra dobivaju poštovanje i nagrade.
i da ne obmanjuje one koji su je stvarno stekli. — Baš tako.
e — Pravične stvari tražiš — reče on. — Hoćeš li onda trpeti ako ja ο pravičnim ljudima
— Pa onda — rekoh ja — najpre ćete mi vratiti to d kažem upravo ono što si ti govorio ο nepravičnim? 69 Reći
da ni pravičan ni nepravičan čovek nisu, po svojim oso ću, dakle, da pravični ljudi, kad dođu u svoje zrele godine,
binama, skriveni pred pogledom bogova. Ili možda ne zauzimaju u svojoj državi one položaje koje hoće, žene
ćete? se odakle hoće, udaju svoje kćeri za onoga koga oni hoće;
— Vratićemo — reče. ukratko, sve što si ti govorio ο nepravičnim ljudima, ja
— Pa ako nisu skriveni, onda će, kao što smo se u sada govorim ο pravičnim. S druge strane, ο nepravičnim
početku saglasili, 68 jedan od njih biti bogovima drag, a ljudima kažem đa većina njih, ukoliko i uspevaju da pri
drugi mrzak. kriju svoju nepravičnost dok su još mladi, na kraju trke
— Tako je. dolijaju i bivaju ismejani, i da, kad ostare, trpe uvrede
— A hoćemo li se saglasiti i u tome da ono što od i od stranaca i od svojih sugrađana, da bivaju šibani,
613 bogova dolazi miljeniku bogova, sve dolazi kao najbolje, e mučeni, zlostavljani, ukratko, da bivaju žrtve onih suro
osim ako mu nije bilo suđeno neko zlo zbog ranije poči vosti ο kojima si ti istinito govorio. Za sve to zamisli da
njenog greha? trpe nepravični ljudi, kao da si to od mene čuo. Ali još
— Svakako. jednom: hoćeš trpeti da ti ja tako govorim?
— Ο pravičnom čoveku prihvatićemo ovo: ako za — Svakako — reče — jer pravične stvari govoriš. 70
padne u siromaštvo, ili bolest, ili u neko drugo stanje za XIII.—To bi, dakle — nastavih ja — pored onih do-
koje se misli da je zlo, da će sve to njemu konačno izići 614 bara koja daje pravičnost sama po sebi, bilo ono što bogo
na dobro još za života, ili posle smrti. Jer bogovi doista vi i ljudi daju kao nagrade, kao platu i darove pravičnome
nikada ne zanemaruju onoga ko je sve svoje napore usme- čoveku za vreme njegova života.
316 317
