Page 174 - Platon - Država
P. 174
— Zaista, lepa i stalna nagrada! godina — jer to odgovara ljudskom veku — da bi tako
— A ipak sve to ni po količini ni po veličini nije platili desetostruku kaznu za krivicu; ako su, na primer,
ništa prema onome što obojicu očekuje tek posle smrti. nekoliko njih bili krivi za smrt mnogih, zato što su izdali
I to moramo takođe saslušati, kako bi svaki od njih dvo države ili vojske i bacili ih u ropstvo, ili inače izazvali
jice čuo ono što mu naše raspravljanje duguje. neku veliku bedu, onda su za svaki taj prestup morali
b — Samo ti govori! Jer nema ničeg što bi moglo platiti desetostruku kaznu; ako su, naprotiv, ukazivali
biti prijatnije da čujem. dobročinstva i bili pravični i pobožni, onda su i za to
— Ali ti ja neću pripovedati neku Alkinojevu pri primali prikladnu nagradu. Za one koji su odmah umrli
ču/ 1 nego priču jednog hrabrog junaka, Era Armenijevog c i malo vremena živeli, kazao je druge stvari koje ne vredi
72
sina , Pamfilca rodom. On je pao u ratu, i kad su posle ni pominjati. A za bezočnost prema bogovima i rodite
deset dana pokupili vojničke leševe koji su već bili počeli ljima, i za pobožnost i za samoubistvo kazna i nagrada
da trule, našli su ga još čitavog i preneli kući, s namerom je, pričaše, još veća i teža.
da ga posle dvanaestog dana sahrane. Kad je već ležao Zatim je rekao kako je bio prisutan kad je neko
na lomači, on se probudi, ožive i poče pripovedati šta je zapitao nekoga gde se nalazi Ardijej Veliki. A ovaj Ardijej
tamo video. Rekao je ovo: kad je njegova duša izišla iz bio je još hiljadu godina ranije tiranin u nekom gradu
c njega, putovala je u društvu mnogih, i svi su došli u neko d Pamfilije, ubio je svoga starog oca i starijeg brata i, kako
čudno mesto gde su bila dva otvora u zemlji; ona su bila se pričalo, bio počinio još mnoga druga zla. Kaže da je
jedan pored drugog, a njima nasuprot bila su dva ne upitani odgovorio: „Nije ovde i neće ovamo ni doći."
beska otvora. Između ovih su sedele sudije , i oni su, XIV. Jer smo među mnogim strašnim prizorima vi-
73
pošto su izrekli presudu, naredili pravičnima da pođu deli i ovaj:
na desnu stranu, i gore kroz nebesa, a na grudi su im Kad smo već bili blizu ulaza i nameravali da se po-
stavili znake svoje presude; nepravičnima, pak, naredili pnemo, pošto smo već sve ostalo bili pretrpeli, primetili
su da idu na levu stranu i nadole, a i ovi su na leđima smo iznenada njega i neke druge, gotovo većinu njih ti
imali znake svojih dela. Kad je on sam došao pred njih, rane; a bili su i neki koji nisu bili državnici, a koji su
d rekli su mu kako treba da odnese ljudima poruku ο ta počinili velika zla — i njih, kad su već hteli da se popnu,
mošnjim stvarima, i naredili mu da sluša i posmatra sve e otvor nije hteo da primi, nego je čim bi neko od ovih neiz-
u tome kraju. On je video kako duše, kad im se presudi, lečivo pokvarenih, ili neko koji još nije dovoljno trpeo
odlaze kroz otvore, jedan nebesni i jedan zemljin, i kako pokušao da se popne, odmah počinjao da buci. I odmah
se kroz druga dva otvora ponovo vraćaju: iz zemlje, pune bi se — tako je on nastavio — pojavili divlji ljudi, koji
e blata i prašine, a iz drugog otvora čiste. I izgledalo je su izgledali kao da su u plamenu, i koji su razumeli to
kao da duše koje se neprestano vraćaju putuju izdaleka, bučanje, pa su neke od njih ščepali da ih odvedu; ali
da radosne odlaze na livade, skupljaju se kao na svetko 616 Ardijeju i još nekima povezaše zajedno ruke, noge i glave,
vinu, pozdravljaju se među sobom, ukoliko se poznaju, baciše ih na zemlju, odraše ih i odvukoše sa puta da ih
i raspituju se kod duša koje dolaze iz zemlje ο stvarima razgrebu trnjem, a pri tom su prolaznicima stalno kazi
tamo, a kod onih koje dolaze sa neba, ο prilikama kod vali zašto se to dešava i da će ove voditi i baciti ih u Tar-
615 njih. A one pripovedaju, jedne plačući i tužeći, jer se tar. A od svih mnogobrojnih i različitih strahovanja koji
sećaju koliko i šta su pretrpele i videle na svome podzem ih obuzimaju najveće je ono, da se, dok se penju, ne začuje
nom putovanju — a ovaj put traje hiljadu godina — a bučanje i svaki je bio najradosniji, kad je uspeo da se
one opet sa neba pričaju ο sreći i ο prizorima neizrecivog popne, a ono se nije pojavilo. Ovakve bi, nekako, bile
blaženstva. Mnogo vremena bi nam oduzelo, ο Glaukone, b kazne i osvete, a prema njima su i odgovarajuće nagrade.
pripovedanje svih pojedinosti. A glavno — rekao je on — Kada je za duše iz svake grupe proteklo sedam dana
bese ovo: za svaku nepravdu koju su ikad počinili i za provedenih na livadi, morale su se osmog dana odatle dići
sve one kojima su je učinili, imali su da, za svaki poje- i krenuti na put. Četiri dana posle toga dospevaju do
b dini slučaj, pretrpe desetostruku kaznu — i to svakih sto mesta odakle se gore vidi svetlost kako se prostire preko
318 319
