Page 172 - Platon - Država
P. 172
je steknu manje — sporije. Najzad, zaključićemo da ne c znali njeno pravo biće, ne smemo je gledati onakvu kakva
pravični ljudi ne umiru, kao što se to sada dešava, po je sad: unakaženu zajednicom sa telom i drugim zlim
gubljenjem koje im se određuje kao kazna. 57 stvarima, nego je moramo u potpunosti i razumno posma-
— Zevsa mi — reče on — nepravičnost se ne poka trati onakvu kakva je kad je očišćena od svega toga, pa
zuje tako strašnom za onoga ko je poseduje, jer ako ga ćemo onda videti da je ona, u stvari, mnogo lepša i moći
usmrćuje, ona ga time spašava od zala. 5S Ali pre će se, ćemo mnogo bolje da razlikujemo pravičnost i nepravič
mislim, pokazati da nepravičnost, sasvim nasuprot tome, nost i sve ono ο čemu smo dosad raspravljali. Jer, sad
e usmrćuje druge 59 ako joj se za to ukaže prilika, a one smo kazali istinu ο njoj, ali se ta istina odnosi na nju
koji njome raspolažu ne samo da većinom ostavlja u ži samo kad je duša onakva kakva se sada pojavljuje; a gle-
votu nego te koji su još živi drži u stalnoj nesanici. 60 Tako d dali smo kao ljudi koji gledaju morskog boga Glauka, a
je ona — po svemu sudeći — daleko od toga da bude ne mogu više tako lako da ga vide onakvog kakav je bio,
smrtonosna za onoga u kome boravi. jer su prvobitni njegovi delovi otrgnuti od tela — deli-
— Lepo govoriš — rekoh ja. — Jer ako sopstvena mično razbijeni i potpuno unakaženi talasima, a nešto
pokvarenost i sopstveno zlo uistinu nisu dovoljni da drugo je naraslo po njemu: školjke, alge i kamenje, tako
usmrte i razore dušu, s mukom će zlo kojim se druga da on mnogo više liči na kakvu životinju nego na ono
stvar uništava razoriti dušu, ili nešto drugo, osim ono biće koje je nekada bio; tako i mi posmatramo dušu u
čemu je prirođeno. 41 takvom stanju u koje je dospela iz hiljadu zala. Mi, među
— Po svemu sudeći, doista s mukom — reče on. tim, moramo gledati na nešto drugo, moj Glaukone!
— Prema tome, budući da ne postoji nijedno zlo, — Na šta? — zapita on.
ni ono prirođeno ni ono tuđe, kojim bi se duša mogla e — Na njenu ljubav prema mudrosti; i moramo je
611 razoriti — nužnim načinom i jasno sledi da je ona večno gledati kao rođaku onog božanstvenog, besmrtnog i veči-
biće; te ako je večno biće, da je besmrtna. 62 tog, da vidimo za čime ona teži, kakvo društvo traži i šta
— Nužnim načinom — reče on. od nje može postati ako se sasvim oda svome biću, ako se
XI. — Uzmimo, dakle, da je to tako — rekoh ja. — podigne iz morskih dubina u kojima se sada nalazi i oslo-
No ako je doista tako, shvataš li onda da uvek postoje 612 bodi se kamenja i školjki koje sada svuda po njoj vise, a
jedne te iste duše. Jer ako uistinu nijedna ne biva razo isto tako i zemlje i kamenja koje radi tobožnjega blaženog
rena, njihov broj se ne bi mogao ni smanjivati, ni uveća uživanja obilato i divlje pritiska. Tako bismo je mogli vide
vati. Jer ako bi se broj besmrtnih bića uvećavao, znano ti u njenoj pravoj prirodi i saznali bismo da li je mnogolika
ti je da bi to uvećavanje išlo na račun smanjivanja broja i!i jednostavna, kuda spada i kakva je. A sada mislim da
smrtnih bića, te bi tako na kraju sve postalo besmrtno. 63 smo njena stanja i patnje u ljudskom životu dosta pre
— Istinu govoriš. tresli.
— Ali — rekoh ja — ne možemo sasvim u to pove- — Jeste, dosta smo ο tome govorili.
b rovati, jer dokaz (logos) za to ne postoji. S druge strane, XII. — Pa onda — rekoh ja — u izlaganju (en to
ne možemo poverovati ni u to da duša, po svojoj najisti- b log6) smo sve ostalo zanemarili, pa ne spominjasmo ni
nitijoj prirodi, može biti takva da je, ona sama u odnosu platu ni slavu koje se za pravičnost dobijaju, kao što ka
na sebe kao takvu, obilno ispunjena šarenilom, nejedna- žete da Homer i Hesiod spominju, nego dokazivasmo da
košću i različitošću. je pravičnost sama po sebi najbolja za dušu samu po sebi,
— Kako to misliš? — zapita on. i da duša treba da čini pravična dela, bez obzira da li
65
— Nije lako — odgovorih ja — da bude večito ono ima ili nema Gigov prsten , i pored tog prstena, još i
što je sastavljeno iz mnoštva delova, koji nisu na najbolji Hadovu kacigu. 66
način sintetisani, a sada nam duša izgleda tako. — Sasvim istinito govoriš — reče on.
— Po svemu sudeći, izgleda tako. — Zar nam se, Glaukone, od sada može prigovoriti,
— A da je duša besmrtna, to kaže i dokaz koji smo ako upravo spomenutim kvalitetima dodamo platu za
malopre naveli, kao i drugi dokazi. 64 Da bismo, međutim, c pravičnost i ostale vrline, i to onu i onakvu platu kakvu
314 315
