Page 172 - Platon - Država
P. 172

je  steknu  manje  —  sporije.  Najzad,  zaključićemo  da  ne­             c     znali  njeno  pravo  biće,  ne  smemo je  gledati  onakvu  kakva
                      pravični  ljudi  ne  umiru,  kao  što  se  to  sada  dešava,  po­               je  sad:  unakaženu  zajednicom  sa  telom  i  drugim  zlim
                      gubljenjem  koje  im  se  određuje  kao  kazna. 57                              stvarima, nego je moramo u potpunosti i razumno posma-
                            —  Zevsa  mi  —  reče  on  —  nepravičnost  se  ne  poka­                 trati  onakvu  kakva  je  kad  je  očišćena  od  svega  toga,  pa
                      zuje  tako  strašnom  za  onoga  ko  je  poseduje,  jer  ako  ga                ćemo  onda  videti  da  je  ona,  u  stvari,  mnogo  lepša  i  moći
                      usmrćuje,  ona  ga  time  spašava  od  zala. 5S  Ali  pre  će  se,              ćemo  mnogo   bolje  da  razlikujemo  pravičnost  i  nepravič­
                      mislim,  pokazati  da  nepravičnost,  sasvim  nasuprot  tome,                   nost  i  sve  ono  ο  čemu  smo  dosad  raspravljali.  Jer,  sad
                 e     usmrćuje  druge 59  ako  joj  se  za  to  ukaže  prilika,  a  one              smo   kazali  istinu  ο  njoj,  ali  se  ta  istina  odnosi  na  nju
                      koji  njome  raspolažu  ne  samo  da  većinom  ostavlja  u  ži­                  samo  kad  je  duša  onakva  kakva  se  sada  pojavljuje;  a  gle-
                      votu  nego  te  koji  su još  živi  drži  u  stalnoj  nesanici. 60  Tako   d     dali  smo  kao  ljudi  koji  gledaju  morskog  boga  Glauka,  a
                      je  ona  —  po  svemu  sudeći  —  daleko  od  toga  da  bude                    ne  mogu  više  tako  lako  da  ga  vide  onakvog  kakav  je  bio,
                      smrtonosna   za  onoga  u  kome  boravi.                                        jer  su  prvobitni  njegovi  delovi  otrgnuti  od  tela  —  deli-
                            —  Lepo  govoriš  —  rekoh  ja.  —  Jer  ako  sopstvena                   mično  razbijeni  i  potpuno  unakaženi  talasima,  a  nešto
                      pokvarenost  i  sopstveno  zlo  uistinu  nisu  dovoljni  da                     drugo  je  naraslo  po  njemu:  školjke,  alge  i  kamenje,  tako
                      usmrte  i  razore  dušu,  s  mukom  će  zlo  kojim  se  druga                   da  on  mnogo  više  liči  na  kakvu  životinju  nego  na  ono
                      stvar  uništava  razoriti  dušu,  ili  nešto  drugo,  osim  ono                 biće  koje  je  nekada  bio;  tako  i  mi  posmatramo  dušu  u
                       čemu  je  prirođeno. 41                                                        takvom  stanju  u  koje  je  dospela  iz hiljadu  zala.  Mi,  među­
                            —  Po  svemu  sudeći,  doista  s  mukom  —  reče  on.                     tim,  moramo  gledati  na  nešto  drugo,  moj  Glaukone!
                            —  Prema  tome,  budući  da  ne  postoji  nijedno  zlo,                         —  Na  šta?  —  zapita  on.
                       ni  ono  prirođeno  ni  ono  tuđe,  kojim  bi  se  duša  mogla            e         —   Na  njenu  ljubav  prema  mudrosti;  i  moramo  je
                 611   razoriti — nužnim  načinom  i  jasno  sledi  da  je  ona  večno                gledati  kao  rođaku  onog  božanstvenog,  besmrtnog  i  veči-
                       biće;  te  ako  je  večno  biće,  da  je  besmrtna. 62                         tog,  da  vidimo  za  čime  ona  teži,  kakvo  društvo  traži  i  šta
                            —  Nužnim   načinom  —  reče  on.                                         od  nje  može postati  ako  se  sasvim  oda  svome  biću,  ako  se
                            XI.  —  Uzmimo,  dakle,  da  je  to  tako — rekoh  ja.  —                 podigne  iz  morskih  dubina  u  kojima  se  sada  nalazi  i  oslo-
                       No  ako  je  doista  tako,  shvataš  li  onda  da  uvek  postoje          612   bodi  se  kamenja  i  školjki  koje  sada  svuda  po  njoj  vise,  a
                      jedne  te  iste  duše.  Jer  ako  uistinu  nijedna  ne  biva  razo­             isto  tako  i zemlje  i  kamenja koje radi  tobožnjega  blaženog
                      rena,  njihov  broj  se  ne  bi  mogao  ni  smanjivati, ni uveća­               uživanja obilato  i  divlje pritiska. Tako bismo je mogli  vide­
                       vati.  Jer  ako  bi  se  broj  besmrtnih  bića  uvećavao,  znano               ti  u njenoj  pravoj  prirodi i saznali bismo da li  je  mnogolika
                       ti  je  da  bi  to  uvećavanje  išlo  na  račun  smanjivanja  broja            i!i  jednostavna,  kuda  spada  i  kakva  je.  A  sada  mislim  da
                       smrtnih  bića,  te  bi  tako  na  kraju  sve  postalo  besmrtno. 63            smo  njena  stanja  i  patnje  u  ljudskom  životu  dosta  pre­
                            —  Istinu  govoriš.                                                       tresli.
                            —  Ali  —  rekoh  ja  —  ne  možemo  sasvim  u  to  pove-                      —   Jeste,  dosta  smo  ο tome  govorili.
                 b     rovati,  jer  dokaz  (logos)  za  to  ne  postoji.  S  druge  strane,                XII.  —  Pa  onda  —  rekoh  ja  —  u  izlaganju  (en  to
                       ne  možemo  poverovati  ni  u  to  da  duša,  po  svojoj  najisti-        b    log6)  smo  sve  ostalo  zanemarili,  pa  ne  spominjasmo  ni
                       nitijoj  prirodi,  može  biti  takva  da  je,  ona  sama  u  odnosu            platu  ni  slavu  koje  se  za  pravičnost  dobijaju,  kao  što  ka­
                       na  sebe  kao  takvu,  obilno  ispunjena  šarenilom,  nejedna-                 žete  da  Homer  i  Hesiod  spominju,  nego  dokazivasmo  da
                       košću  i  različitošću.                                                        je  pravičnost  sama  po  sebi  najbolja  za  dušu  samu  po  sebi,
                            —  Kako  to  misliš?  —  zapita  on.                                      i  da  duša  treba  da  čini  pravična  dela,  bez  obzira  da  li
                                                                                                                                 65
                            —  Nije  lako  —  odgovorih  ja  —  da  bude  večito  ono                 ima  ili  nema  Gigov  prsten ,  i  pored  tog  prstena,  još  i
                       što  je  sastavljeno  iz  mnoštva  delova,  koji  nisu  na  najbolji           Hadovu   kacigu. 66
                       način  sintetisani,  a  sada  nam  duša  izgleda  tako.                             —   Sasvim  istinito  govoriš  —  reče  on.
                            —  Po  svemu  sudeći,  izgleda  tako.                                          —   Zar  nam  se,  Glaukone,  od  sada  može  prigovoriti,
                            —  A  da  je  duša besmrtna,  to  kaže  i  dokaz  koji  smo               ako  upravo  spomenutim   kvalitetima  dodamo   platu  za
                       malopre  naveli,  kao  i  drugi  dokazi. 64  Da bismo,  međutim,          c    pravičnost  i  ostale  vrline,  i  to  onu  i  onakvu  platu  kakvu

                  314                                                                                                                                      315
   167   168   169   170   171   172   173   174   175   176   177