Page 169 - Platon - Država
P. 169
onome ko bi vladavinu nad državom prepustio rđama i b običajem, popušta u svom nadzoru nad onim plačljivim
na taj način im i državu predao i omogućio da ovi naj delom. Njemu se tada čini (kad posmatra patnje drugih)
bolje ljude pobiju, postupa i mimetički pesnik, koji duši da za njega samog nema ničeg nedostojnog, ako se kakav
svakog pojedinca daje izopačen ustav. Jer, ovaj ugađa drugi čovek, koji inače važi kao dobar, neprikladno pre
neumnom delu duše, onom što ne razaznaje ni šta je veće daje tuzi, da takvog čoveka hvali i s njim saučestvuje.
c ni šta je manje, nego za iste stvari drži čas da su velike, Naprotiv, on nalazi da je na dobitku, jer tako stiče zado
čas da su male, te fantazirajući stvara fantome, koji su voljstvo, pa ne prihvata da, preziranjem celokupnog po
od istine veoma daleko. etskog đela, bude lišen tog zadovoljstva. Jer, mislim, ma
— Sasvim tako. lom broju njih uspeva da prosudi neizbežnost delovanja
VII. — Ali još nismo podigli onu najtežu optužbu tuđih emocija na naše; 45 kad u tuđim emocijama odga-
protiv te umetnosti. Jer najstrašnije je to što ona, sa vrlo jimo i ojačamo sažaljenje, neće nam biti lako da ga u
malim brojem izuzetaka, može da pokvari i odlične ljude. sopstvenim stanjima suzbijemo.
— Ako ona to zaista čini, onda je to, svakako, naj c — To je živa istina.
strašnije. — A zar to isto ne važi i za smešno? Ako se, naime,
VII. — Slušaj i gledaj! I oni najbolji među nama — ti sam stidiš da budeš smešan, a veoma se raduješ kad
kad slušaju Homera, ili kakvog drugog tragičkog pesnika, čuješ šalu pri podražavanju na komičnoj pozornici, ili
d kako podražava nekog od junaka koji je u žalosti, te se kad je kod kuće slušaš, i ne odbijaš to kao loš primer,
predaje dugoj govoranciji ispunjenoj jadikovkama, ili zar ne činiš onda isto kad je u pitanju i sažaljenje? Jer
40
koji se, pevajući , busa u grudi — znaš da u tome nalaze si sada pustio na slobodu onu sklonost prema komičnome
zadovoljstvo, pa prepuštajući se i sami tome osećanju, koju si, da sam ne bi izgledao kao neozbiljan lakrdijaš,
hitaju da takvog pesnika pohvale kao dobrog pesnika svojim razumom sprečavao kada je htela da načini šalu,
koji nas je najbolje umeo dovesti do takvog stanja. 41 a čim si joj dao suviše veliku slobodu, načinio se nepri-
46
— Znam! Kako ne bih znao? metno komediju i od sopstvenog života.
— A ako nekoga od nas zadesi sopstvena nevolja, — U svakom slučaju — reče on.
primećuješ li kako onda, baš naprotiv, postanemo gordi d — Isti takav uticaj ima pesništvo i na ljubavni ži
ako možemo da sačuvamo spokoj stvo i ako možemo da vot, i na naprasitost i na sve naše požude, na osećanja
kažemo,
naše
de-
sve
i
e podnesemo, kao da je to muški, a ono drugo što smo radosti Ono bola, a zaliva to, kako mi trebalo da prati osuši, ono
gaji
lanje.
što
i
ono
bi
se
tamo hvalili, ženski. nam određuje za gospodare ono što bi trebalo da nam
— To sam zapazio. bude sluga, ako hoćemo da budemo bolji i srećniji mesto
— Da li je onda sa tim hvaljenjem, sve u redu — gori i nesrećniji.
zapitah — kad gledajući čoveka, sa kojim ne bismo želeli — Nemam šta da kažem protiv toga — reče on.
da se izjednačimo jer bismo se toga stideli, ne ošećamo e — Ako, dakle, ο Glaukone, sretneš ljude koji hvale
gnušanje, već se radujemo i hvalimo ga? 42 Homera i govore da je taj pesnik vaspitao Heladu, da je
— Ne, tako mi Ževsa, to ne izgleda razložno. za vođenje i kultivisanje ljudskog života vredno ponovo
606 — Doista ne izgleda — rekoh ja — ako na to gledaš ga uzeti i izučavati, i sav svoj život prema tome pesniku
na jedan određen način. urediti i živeti, onda takve hvalitelje Homera treba blago
— Na koji to način? naklono primiti i pozdraviti ih kao ljude koji čine naj-
— Ako imaš na umu da smo jedan deo duše, u na 607 bolje što mogu, i treba se saglasiti s njima da je Homer
šim ličnim nevoljama, silom zadržali/ 3 te mu nismo do najveći među pesnicima i prvi među tragičarima, a ipak
pustili da svoju glad utoli, da se, naime, isplače i dovoljno moraš znati da u našu državu smemo primiti samo one
izjadikuje, a taj deo duše po svojoj prirodi traži takvu pesme koje su himne bogovima i pohvalni govori name-
hranu, pa kad mu je pesnici daju, on je zadovoljan i ve njeni dobrima. Jer ako u lirskim i epskim pesmama pri
seo. A onaj deo naše duše koji je po prirodi najbolji, uko
liko nije dovoljno preobražen smisaonim govorom 44 ili miš slatkorečivu Muzu, onda će ti zadovoljstvo i bol u
308 309
