Page 168 - Platon - Država
P. 168
se u našoj duši javljaju mnoge ovakve suprotnosti i da ih — Potrebno je razmisliti ο tome što se dogodilo, te
je ona puna. da se, kao u bacanju kocki prema onome što je palo, ure
— Tačno. đuju svoje stvari onako kako razum savetuje da bi bilo
— Tačno je — rekoh ja — ali mi se čini da sada najbolje. Ο tome što nam se dogodilo ne treba, kao što
e moramo pretresti ono što smo onda propustili. čine deca kad su udarena, da se držimo za udareno mesto
— Šta to? — zapita on. i da vrištimo, nego da svoju dušu na to privikavamo i da
— Mi smo negde rekli da će pravi čovek, kad mu se d je, što je moguće brže, upućujemo na lečenje i poprav
desi sudbinom da izgubi sina ili drugo nešto što mu je ljanje onoga što je palo i obolelo, dakle ne kuknjavom
priraslo za srce, podneti to lakše nego ostali ljudi. 34 nego onako kako lekarska veština nalaže. 37
— Razume se. — To bi zaista bilo najispravnije držanje u slučaju
— A sad ćemo videti može li se desiti da se on uop- nesreće.
šte ne uzbudi, ili ako je to nemoguće, da bar bude umeren — Stoga i kažemo da je ono, što se s takvim razlož
u bolu. nim držanjem saglašava, najbolje što imamo.
— Ovo poslednje je pre moguće. — Sasvim jasno.
604 — A sada mi reci ο njemu ovo: smatraš li da će se — A ono što nas vodi sećanju na nesreću, na jadiko-
on više boriti i odupirati bolu onda kad ga ostali ljudi vanje, i što se toga nikako ne može zasititi — zar za to ne
ono
gledaju, ili kad je usamljen i u toj samoći prepušten sebi. kažemo da je sklono? što je u nama nerazumno, tromo, i
strašljivosti
— Odupiraće se više ako ga drugi ljudi gledaju. — Naravno da kažemo.
— A kad je sam, onda će reći mnogo šta čega bi se e — Prema tome, ono, što se u nama takvim načinima
stideo kad bi ga neko čuo, i učiniće mnogo šta što ne bi razdražuje, podložno je raznolikom i šarolikom podraža
hteo da ma ko vidi. vanju, a pametnu i smirenu narav, koja je uvek samoj
— Tako je — odgovori on. sebi jednaka, nije lako podražavati, a ukoliko bi se i mo
VI. — Logos i zakon 35 mu naređuju da guši svoj bol, gla podražavati, ne bi je lako mogli shvatiti oni koji do
a ono što ga vuče da tuguje, to je nevolja koja ga je sna- laze na svečanosti i oni ljudi koji se odasvud u pozoriš-
b šla, zar ne? tima prikupljaju. Doista, bilo bi to podražavanje nečega
— Da. 605 što je — takvima potpuno tuđe.
Svakako.
— Ako se, međutim, istovremeno i u istoj stvari po
jave u čoveku suprotne težnje, onda kažemo da u njemu — Jasno je, dakle, da mimetički pesnik prirodno
moraju postojati dve stvari. nije sklon tom boljem delu duše, i njegov talenat
38
— Tako je. (sophia) ne usmerava se na to da se ovome dopadne, po
— Hoće li sad jedna od njih biti spremna da se gotovo ako hoće da se kod mnoštva proslavi. Naprotiv,
upravlja po zakonu 30 onako kako to zakon nalaže? usmerava se na onu šaroliku narav koja se lako uzbuđuje,
se
jer
baš
može
dobro
podražavati.
takva
narav
— Kako to? — Jasno.
— Pa zakon kaže da je u nesreći najbolje što je mo — Bilo je, dakle, pravično što smo do sada tog mi-
guće više sačuvati mir i ne uzbuđivati se, jer uopšte ne metičkog pesnika kudili i što smo ga upoređivali sa sli-
znamo šta je u takvim prilikama dobro a šta zlo, a uzbu- karem. 39 On mu je doista nalik po stvaranju dela koja su,
c đenje ne donosi nikakvo olakšanje. Zatim, sudbine ljud s obzirom na istinu, bezvredna, kao i po tome što se ne
ske ne zaslužuju da im se pridaje veliki značaj, a osim b obraća onom delu duše koji je najbolji, nego onom dru
toga je tugovanje prepreka svemu onome što nam je u gom — najgorem. Stoga bi pravda bila zadovoljena time
takvim trenucima potrebno. što se takvom ne bi dopustilo da uđe u državu, ako se
— A šta je u takvim trenucima potrebno? — želi da ovom upravljaju dobri zakoni. Jer, on budi, hrani
upita on. i ojačava onaj deo duše koji razara razumnost. Slično
306 307
