Page 165 - Platon - Država
P. 165
poezije. Ili, dobri pesnici i kažu nešto, i doista poznaju 600 — A da li se zna za neki rat koji bi za vreme Ho
ono ο čemu se svetini čini da dobro govore. mera i pod njegovim zapovedništvom ili po njegovom sa-
— To svakako treba ispitati — reče on. vetu bio srećno vođen?
— Misliš li da će se onaj ko je u stanju da stvara — Ne zna se ni za jedan.
oboje, i ono što treba podražavati' 7 i njegovu sliku, ozbilj — Ili se, možda, kao Taletu iz Mileta i Anaharsidu
no baviti stvaranjem slika i da će smatrati za cilj svoga iz Skitije, pripisuju mudra dela, naime, misli i pronalasci
b života, kao da je to najbolje što može da uradi? koji su od značaja za umenja ili za druge poslove?
toga.
svega
— Ja to doista ne mislim. — Ništa od nije uticao na javni život, da li je onda
ako
—
No
— Onda će se — kako verujem — on ponašati su Homer, prema onome što se govori, svojim ličnim ži-
protno tome ako je istina da ο tome što podražava ima b votom bio vođ u vaspitanju onima koji su ga voleli i
stvarno znanje. On će takva znanja primenjivati na stvar s njim se družili? Da li su ovi potom preneli potomstvu
no delanje, te će ovome davati mnogostruku prednost nekakav homerski način života, upravo onako kao što je
nad podražavanjem; trudiće se da za sobom ostavi uspo Pitagora, koga su zbog toga neobično voleli, preneo na
menu na mnoga i lepa dela koja je počinio; više će se, svoje sledbenike jedan način života koji se još i danas
dakle, truditi oko toga da on bude taj koga drugi slave, naziva „pitagorejski" i po kojem ovi misle da se razlikuju
a ne onaj koji slavi druge. od ostalih ljudi?
— To i ja mislim — reče on — jer slava i korist — Ni ο tome se ο So-
ne
ništa
govori.
Jer
Kreofil,
ovde svakako nemaju istu vrednost. krate, družbenik Homerov, izgleda — s obzirom na svoju
— Što se ostaloga tiče, odgovor nećemo tražiti od 20
imena ,
svoga
smešniji
od
Homera ili kakvog drugog pesnika, pitajući ga: da li se zai- vaspitanost ο — Homeru pripoveda. Priča se, ako je istina
da
je
naime,
se
što
c sta razume u lekarsku veštinu ili samo podražava lekarske ono Kreofil svoga prijatelja, dok je bio živ, potpuno zane-
taj
reci; dalje: koga je, kao što je to Asklepije činio, uspeo c marivao i prepuštao ga samom sebi.
da izleči neki pesnik, stari ili novi i koga je on, kao što IV. — Stvarno se tako priča — rekoh. — Ali, Glau-
je onaj ostavio svoje potomke, 18 pripremio za učenika le kone, da je Homer zaista mogao da vaspita ljude i da ih
karske škole? Ni ο drugim veštinama ga nećemo pitati, čini boljima, i da je u tome bio sposoban ne samo da po
nego ćemo to ostaviti. Ali imamo prava da ga pitamo ο dražava nego i da saznaje, zar ne bi stvorio mnoge uče
najvišim i najsjajnijim stvarima: ο ratovima i vođenju nike i sledbenike i zar ga oni ne bi voleli i poštovali?
d ratova, ο upravljanju državama i ο odgajanju ljudi — ο Protagora iz Abdere, Prodik sa Keja i mnogi drugi su
kojima Homer govori — pitaćemo ga ovako: „0 dragi mogli da u ličnom ophođenju uvere svoje savremenike
Homere, ako, polazeći od istinske vrline, nisi po svojoj d kako nisu u stanju da upravljaju ni svojom kućom ni
vrlini, kao tvorac slika, tek na trećem mestu, i ako nisi državom ako oni ne upravljaju njihovim vaspitavanjem,
podražavalac, kakvog smo već pomenuli, nego stojiš na i njih su, zbog te mudrosti, toliko voleli, da su ih njihovi
drugom mestu i naučio si koje su to težnje koje ljudi u drugovi gotovo nad glavama nosili. A da su Homer i He-
javnom i privatnom životu čine boljima ili gorima, onda siod bili u stanju da privole ljude vrlini, onda ih njihovi
nam reci koja je država tvojom zaslugom dobila uređenje savremenici sigurno ne bi puštali da kao rapsodi lutaju
bolje od onoga koje je Likurg dao Lakedemonu, i kakvo po svetu, držali bi ih čvršće nego samo zlato i primoravali
e su i mnoge druge države, velike i male, dobile od svojih bi ih da ostanu kod njih, a, ako oni to ne bi hteli, išli bi
zakonodavaca? Koja država može reći da si ti bio dobar e za njima kuda god bi oni pošli, sve dok ne bi u dovoljnoj
zakonodavac i da si im koristio? Italija i Sicilija hvale meri primili vaspitanje. Zar ne?
Harondu, a mi Solona. A ko tebe hvali? Zar će biti ne — Svakako, ο Sokrate; čini mi se da govoriš suštu
koga ko će te pomenuti?" istinu — odgovori on.
— Mislim da neće — odgovori Glaukon. — Ni sami — Zar onda nećemo tvrditi da su svi stvaraoci po-
Homeridi" ne pominju nikoga. čev od Homera, samo podražavaoci slika istinske vrline
300 301
