Page 128 - Platon - Država
P. 128
b sve dotle dok ne shvatimo ono što je samo po sebi dobro, prešli, može to učiniti vidljivim, i da to nije mogućno ni
dospećemo do onoga što je tek na kraju shvatljivo, kao na jedan drugi način?
što se viđenjem dospeva do onoga što je tek na kraju — Vredno je i za to se boriti — reče on.
vidljivo. 68 b — Ima u tome nečeg — rekoh ja — što nam niko
— Svakako se to zbiva na taj način — reče on. neće osporavati. A to je, naime, ovo što kažemo ο putu
— Šta onda? Zar ti taj put 69 ne nazivaš „dijalekti istraživanja: nema nijednog drugog istraživačkog puta
ići
do
moglo
ka" (dialektike)? kojim bi se, šta u je svim slučajevima, sebi. Sva ostala odgovora
na
svaka
pitanje
umenja
po
stvar
— Nego šta? odnose se ili na mnenja i želje ljudi, ili na ono što je
XIII. — -Doista, onaj ko se oslobodio okova — na- rođeno i načinjeno, ili na održavanje svega toga što je
stavih ja — i preokrenuo od senki prema prikazama 70 i rođeno i načinjeno. Preostale veštine, za koje smo rekli da
svetlosti; onaj ko se penje iz podzemlja pećine gore pre unekoliko dospevaju do bića, geometrija i one što iza
ma suncu; onaj ko ne može odmah da gleda životinje, nje slede, vidimo kako sanjaju ο biću, ali ga ne mogu
c biljke i svetio sunca — usmerava se na božanske privide c gledati u budnom stanju sve dotle dok se drže hipoteza
(phantasmata theia) 71 na površini vode i na senke bića, ne dirajući u njih, i nemajući moći da ο njima polože
a ne na senke prikaza koje proizlaze iz kakvog drugog račun. Jer onaj ko počinje onim što ne zna, i koji je ono
svetla nalik na ono sunčevo, jer to je svetio veštačko kao što je na kraju i ono što je u sredini takođe sastavio iz
i one prikaze. Sve to bavljenje veštinama koje smo pome- onog što ne zna — ima li on kakvo sredstvo kojim bi
nuli ima takvu moć da vodi ono što je u duši najbolje udesio da od takvog spleta nastane znanje?
prema gore, do kontemplacije onog što je u stvarnosti — Nema nikakvo — reče on.
najbolje, kao što se ono što je najosetljivije na telu 72 uz-
rekoh
—
—
XIV.
metod
jedini
ja
d diže do onog što je najjasnije u telesnom i vidljivom po koji se ne — Dijalektički nego ide je pravo prema početku
drži
hipoteza,
dručju. d da bi utvrdio kakav je on, a oko duše, zakopano u var-
— Prihvatam da je to tako — reče on. — Ipak, varsko blato, nežno izvlači na površinu i uzdiže ga, pri
meni se čini da je tu po svemu sudeći reč ο onome što je čemu su mu, kao pomoćnice i vodilje, potrebne veštine 74
teško prihvatiti, kao što je opet, s druge strane, teško ne koje smo ispitali. Mi smo njih, doduše, po navici često
prihvatiti. No kako tu nije reč ο tome da se sada odluči nazivali naukama, ali bi one morale imati neko drugo ime,
mo, nego se i kasnije na to treba više puta vraćati — uz neko koje bi značilo više nego mnenje, a manje nego nauka
mimo da je to tako kako sada govorimo, pa pređimo na — i mi smo ih već ranije negde nazvali razumnim uviđa
samu melodiju i obrađujmo i nju kao što smo obradili njem. Ali mi se čini da se ljudi kojima predstoji jedno
preludij. Govori dakle kakva je moć dijalektike, kojim e tako snažno istraživanje, kao što je naše, neće prepirati
e razdeobama se ona bavi, i koji su njeni putevi? Jer, kako oko imena.
se čini, to su oni putevi koji vode prema mestu gde se
možemo odmoriti od pređenog puta, pa i završiti naše pu — Svakako neće — odgovori on.
tovanje. 73 — Nego će biti dovoljno ako se jasno iskaže ono
533 — Dragi moj Glaukone — rekoh — ti nećeš moći da što nam je u duši?
me i dalje pratiš — jer moje oduševljenje nikako neće — Da.
popuštati — a ti nećeš više videti samo sliku onoga ο če — Biće, dakle, dovoljno — rekoh — ako, kao i ra
75
mu govorimo, već suštu istinu, onakvu kakvom se ona nije , nazovemo prvi deo naukom (episteme), drugi ra
meni prikazuje; da li je ona, međutim, takva ili nije, ne zumskim saznanjem (dianoia), treći verom (pistis), a
vredi više dokazivati. A ipak treba potvrditi da se tako 534 četvrti slikovitim predstavljanjem (eikasia); zatim, ova
nešto može videti. Zar ne? dva poslednja zajedno — mnenjem (doxa), a ona prva
— Svakako. dva zajedno — poimanjem ili razumevanjem (noesis);
— Pa i ovo treba potvrditi: jedino dijalektika ima i to: mnenje da se odnosi na nastajanje, a poimanje ili ra-
tu moć da onome, ko je savladao ono što smo do sada
226 227
