Page 129 - Platon - Država
P. 129
zumevanje da se odnosi na biće (ousia). I kao što se biće e — Daću im takav zakon zajedno s tobom — reče on.
odnosi prema nastajanju — tako se poimanje odnosi — Zar ti se ne čini — rekoh ja — da je dijalektika
prema mnenju; a kao što se poimanje odnosi prema kao neka vrsta završnog kamena nad ostalim naukama,
mnenju — tako se nauka odnosi prema veri i razumsko i da se nijedna druga nauka pravilno ne može staviti iz-
saznanje prema slikovitom predstavljanju. A proporciju 535 nad nje, nego da ona predstavlja njihov krajnji cilj?
koja postoji između stvari na koje su ova imena prime- — Tako je — reče on.
njena, pa onda i dvostruku deobu svake od te dve grupe, XV. — Onda ti još samo preostaje da odlučiš koga
one koja obuhvata pomišljivo i one koja obuhvata shvat ćemo i na koji način uputiti u te nauke — rekoh ja.
ljivo — ostavićemo, Glaukone, po strani, da nas to ne — Tako je.
optereti mnogo većim brojem reći nego što je onaj koji — Da li se sećaš onog ranijeg izbora vladara i koji
smo već upotrebili. su bili oni koje smo izabrali? 73
b — I ja sam više za to — reče on — ukoliko samo — Kako se ne bih sećao? — reče on.
mogu da te pratim. — Veruj mi — nastavih — da treba birati upravo
— Da li ti nazivaš dijalektičarem i onoga ko shvata takve prirode i da treba odabrati najpouzdanije i najhrab
razlog (logos) bića svake stvari? I di li ćeš onome, ko to rije, a po mogućstvu i najlepše; 79 osim toga, ne treba tra-
ne može, reći da, ukoliko nije u stanju da ni samome sebi b žiti samo ljude plemenitih i uzvišenih osobina, nego oni
ni drugima pruži ο tome objašnjenje, to nije ni shvatio? moraju imati i darove koji odgovaraju ovakvom vaspi-
— A kako bih mu drukčije rekao, ako ne tako? — tanju.
reče on. — Kakve to darove zahtevaš?
— Pa onda je isto tako kada je reč ο dobru. Za — Moraju imati, prijatelju dragi, oštroumnost da
c onoga ko nije u stanju da u svom govoru definiše ideju shvate nauke i ne smeju sporo učiti. Duše se, naime,
dobra, te da je izdvoji i razlikuje od svega drugog; za mnogo više zamaraju ozbiljno učeći nego u vežbaonicama,
onoga ko ne zna da se, kao u borbi, probije kroz sve na jer je to mnogo više njihov lični posao koji obavljaju
pade i nađe pravi put, i ko se u toj borbi oslanja na same i ne dele ga sa telom.
mnenje a ne na stvarno stanje stvari, a u svemu tome u — Tako je — reče on.
rasuđivanju ne ide svojim putem bez posrtanja — za c — Pa onda treba tražiti dobro pamćenje, neposusta-
takvog čoveka nećeš reći da poznaje dobro kao takvo, janje, i vrednoću u svakom pogledu. Kako inače misliš
niti da poznaje ikakvo drugo dobro, nego ćeš, ako je do da bi neko mogao želeti i da podnese telesne napore i da,
njega dospela bleda slika toga, reći da je do toga dospeo u isto vreme, završi toliki zadatak i u učenju i u vežbanju?
ne znanjem, već mnenjem, i da je svoj sadašnji život — Niko — reče on — osim ako nije izvanredno
d prospavao i prosanjao, da bi, pre no što se ovde probudi, obdaren.
stigao u Had i tamo zauvek zaspao. — Svakako su — rekoh — sadašnje pogrešne pred
— Zevsa mi, zaista ću sve to reći. stave i prezrenje pogodili filozofiju zato što se, kako sam
80
— Pa dobro, ako bi svoju decu, koju sada vaspita- i ranije spominjao, njome ne bave oni koji su toga do
vaš i obrazuješ u reci, i na delu stvarno vaspitavao, sigur stojni. Njome se ne bi smeli baviti njeni nezakoniti, nego
81
no ne bi dopustio, tako bar ja mislim, da se u njih kao nju treba da neguju njeni zakoniti sinovi.
u linije usadi iracionalnost 70 i da kao takvi upravljaju — Kako? — upita on.
državom i odlučuju ο najvažnijim stvarima. d — Prvo — odgovorili — oni koji se njome bave ne
prema
u
sklonosti
naporu
— Sigurno ne bih — reče on. smeju hramati voleti napor (philoponon), a (philoponia),
drugom
po
te
samo
upola
— Obavezaćeš ih, dakle, zakonom da se ponajviše lovinom ne mariti za njega (aponon). A to se dešava u
bave onim obrazovanjem koje će ih osposobiti da u najve ljubitelja gimnastike, ljubitelja lova, i uopšte u svih lju
ćoj meri znalački postavljaju pitanja i da na njih odgo bitelja telesnih napora, i kad ovi nemaju sklonosti prema
varaju. 77 učenju (philomathes), niti sklonosti prema slušanju
228 229
