Page 130 - Platon - Država

pripada
učenje
mladi
XVI.
još
(philekoos), niti prema istraživanju, nego mrze svaki računanja i — Onima koji su propedevtičkih disciplina, u
geometrije
i
svih
takav napor. A hramlje i onaj ko je svoju sklonost prema kojima treba da se obrazuju pre no što pristupe dijalek­
naporu usmerio u suprotnom pravcu. tici. Ali oblik poučavanja ne sme biti nasilan.
— Govoriš najistinitije — reče on. — Zašto?
— Isto ćemo tako u odnosu prema istini — rekoh
Zato
-—
e — smatrati da je osakaćena ona duša koja — iako mrzi e izučavati ropski što slobodan čovek ne sme nijednu nauku
napori,
kad
čak
i
telesni
Jer
—
—
rekoh.
namernu laž i sama je teško podnosi, a veoma se ljuti se vrše nasilno, ne čine telo nipošto gorim, dok se u duši
kad drugi lažu — ipak nenamernu laž 82 mirno prima i ne ne zadržava nikakvo nametnuto znanje.
ljuti se ako je uhvate u neznanju, nego se zadovoljno, — To je istina — reče on.
kao svinja, valja u njemu.
536 — Svakako — reče on. 537 — Da bi, dakle, što pre mogao da uočiš za šta je
sposoban,
po
prirodi
svaki
treba
— A u odnosu prema umerenosti — rekoh — pre­ tavaš pojedinac nipošto silom, dragi moj. da decu vaspi-
uz
igru
a
ma hrabrosti, plemenitosti i svim delovima vrline mora­ — To što govoriš, razumno 86 je — reče on.
mo naročito paziti na zakonit i nezakonit porod. 83 Jer ako
ni pojedinac ni država ne znaju da takve razlikuju, onda — Sećaš li se — nastavih ja — kako smo rekli da
decu
konjima
kao
voditi
rat
će nasumce uzimati za prijatelje i za vladare kako one ako se treba na bezbedno mesto, i u ih treba posmatrače, a
nađe
sasvim
da
dovesti
koji hramlju, tako i one koji su nezakonit porod. blizu i dati im, kao mladim psima, da okuse krv.
— Zaista je tako — reče on.
— Mi se, međutim — rekoh ja — moramo svega — Sećam se — reče on.
b toga dobro čuvati. Jer ako onima, koji su telesno i du­ — I da onoga ko se u svim ovim naporima, nau-
hovno potpuni, propisujemo toliko učenje i vežbanje onda kama i opasnostima bude pokazao naj okretnij i, treba pri­
nam ni sama Dike (boginja pravde — prim. prev.) neće miti u naročiti broj odabranih.
prigovarati, a sačuvaćemo državu i državno uređenje; b — U koje doba starosti? — zapita on.
inače, ako tako odgajimo one koji su od ovih drukčiji, " — Čim završe potrebne telesne vežbe — rekoh.—Jer
3
u svemu ćemo dobiti ono što je suprotno našoj nameri, je to vreme, makar trajalo i dve ili tri godine, nemoguće za
a na filozofiju ćemo sručiti bujicu podsmeha. kakvo drugo delo. Zamor i spavanje su neprijatelji nau­
— To bi zaista bila sramota — reče on. ka. A osim toga, kakav će ko biti u tim telesnim vežba-
— Svakako — rekoh ja — ali sada mi se čini da se njima, to je neka vrsta probe.
i meni nešto smešno dogodilo. — Kako da ne?
— Kako to? — upita on. — Posle toga vremena — nastavih — biće oni koji
c — Pa zaboravio sam da se šalimo i počeo sam da su među dvadesetogodišnjacima odabrani u većoj slavi
govorim previše oduševljeno. Govoreći, mislio sam na nego ostali, a znanja koja se deci u toku vaspitanja pru­
filozofiju, pa videći kako je nedostojno bačena u blato, žaju bez reda, moraju se za njih pregledno rasporediti,
čini mi se da sam se naljutio i da sam kao u gnevu govo­ c prema srodnosti sa ostalim naukama i prema prirodi
rio suviše ozbiljno ο onima koji su za to krivi. same stvari.
— Nisi, tako mi Zevsa — reče on — jer meni kao
slušaocu to zaista nije tako izgledalo. — Samo je ono znanje koje na takav način ulazi u
— Ali meni kao retoru jeste — rekoh ja. — No ne­ čoveka stalno — reče on.
mojmo zaboraviti i to da smo u ranijem 85 odabiranju birali — I ono, ujedno, najbolje dokazuje da li je neka
d stare ljude, a u ovom to nećemo činiti. Jer ne treba vero- priroda dijalektička ili nije, jer je dijalektičar samo onaj
vati Solonu da je čovek koji stari sposoban da mnogo ko vidi stvari u njihovoj povezanosti, a ko tako ne gleda,
nauči, nego znajmo da može manje učiti nego trčati. Svi taj nije.
su veliki i učestali napori za mlade ljude. — To isto mislim i ja — reče on.
— Neizbežno — reče on.
231
230