Page 113 - Platon - Država

— A sećaš li se i onoga što je pre toga rečeno. hoću upravo to da kažem, a pored toga još i to da mi tu
ne
međutim,
dovoljno.
— Čega? ideju ne poznajemo nam onda Ako, koristi nikakvo pozna­
jemo
drugo
nju,
ne
da
znaš
b — Rekli smo da postoji drugi put, i to zaobilazniji, saznanje, kao i kad nešto steknemo bez dobrog. Ili, možda,
da bi se sve to sasvim dobro shvatilo, ali da bi se dokazi b misliš da smo sebi nešto koristili ako imamo sve moguće
mogli nadovezati na ranije raspravljanje. Vi ste tada stvari, samo ne ono što je dobro? Ili, ako razumemo sve,
rekli da je to dovoljno, i tako je ovo, kako mi se čini, samo ne ono što je dobro i lepo?
ostalo nedovoljno jasno; ali ako je vama to bilo, onda — Zevsa mi, ne mislim tako!
samo recite. XVII. — A svakako znaš i to da svetina smatra da
— Meni se činilo da je to bilo besprekorno, a i osta­ je zadovoljstvo (hedone) ono što je dobro, dok bolji
lima je tako izgledalo. ljudi misle da je dobro u razboritosti (phronesis).
c — Ali, dragi moj — nastavih ja — ako kod ovakvih — Kako ne bih znao?
stvari mera samo malo izostaje iza istine, onda to nikako — I da oni koji tako misle, ο prijatelju, nisu u
nije besprekorno, jer ono što je nepotpuno i nije nikakva stanju da razjasne šta je ta razboritost, nego na kraju
mera. Ponekim ljudima, međutim, i to neki put izgleda bivaju prisiljeni da kažu: razboritost je ono što se odnosi
dovoljno i čini mi se da nikakvo tačnije ispitivanje nije na dobro.
ni potrebno. — Pa to je veoma smešno — reče on.
s
bilo
ne
bi
Kako
i
jedne
— Mnogi misle tako, ali to je zato što su lakomi­ c strane — nam prigovaraju da — se nastavih ja — je jer dobro, a
zna
ne
šta
sleni. s druge nam opet tako govore kao da se to zna. Kažu da
— Ali čuvar države i zakona nikad ne srne doći u je upravo razboritost to što se odnosi na dobro, te se
možemo
takvo stanje — rekoh ja. ponašaju kao da mi „dobro". to razabrati već samim izgo­
imenice
varanjem
— Razume se da ne sme. — To je sasvim tačno — reče on.
— Ovakav čovek mora ići dužim putem, prijatelju, — A šta da čine oni koji dobro određuju kao zado­
d i ne sme se manje baviti naukama nego telesnim vežbama. voljstvo? Govore li oni manje konfuzno od onih drugih?
Inače, kao što smo sad rekli, nikad neće ovladati najvi­ Konačno, moraju li se oni saglasiti sa time da ima i loših
šom naukom, jedinom koja mu dolikuje. zadovoljstava?
— Pa zar ovo nije najviša nauka? Zar postoji nešto — Tačno.
što je više od pravičnosti i vrlina koje smo pomenuli? — Posledica toga je, mislim, da oni kažu kako su
— Postoji — rekoh — ali mi to ne smemo samo dobro i zlo jedno i isto. Zar ne?
ovlaš ocrtati, niti smemo propustiti da tu sliku u potpu­ d — Tako je.
nosti izradimo. Zar ne bi bilo smešno kad bismo kod — I, jasno je, zar ne, da se oko toga vode mnoge
drugih, manje vrednih stvari učinili sve i trudili se da ih i velike prepirke?
e učinimo što jasnijim i čistijim, a za najviše stvari ne — Kako da ne?
bismo tražili najveću tačnost? — Ali je jasno i to, kako mnogi više vole da imaju
— Ova stvar zaslužuje da se ο njoj razmisli. Ili, posla sa prividnom nego sa istinskom pravičnošću i lepo-
možda misliš da će neko propustiti priliku da te zapita tom (ako i nije prava), dok kad je u pitanju dobro, ni­
šta ti podrazumevaš pod najvišom naukom i našta se kome nije dovoljno da ga ima samo prividno, nego traži
ona odnosi? istinsko dobro, a njegovu senku svako prezire, zar ne?
— Neće — odgovorili. — Zato, pitaj i ti. Ti si to, — Sasvim.
svakako, već čuo, i to ne jedanput, a sada ili ne misliš — Svaka duša, dakle, teži za dobrim i čini sve da
505 na to, ili hoćeš da mi svojim prigovorima pričiniš teš­ e do njega dođe, jer sluti da se u njemu krije nešto, ali je
koću. Mislim da će pre biti ovo poslednje, jer si često nesigurna i ne može dobro da shvati šta je to, a ne veruje
slušao da je najviša nauka ideja ο dobrom i da tek kroz
nju pravičnost i sve što sa njom stoji u vezi dobijaju 197
vrednost i postaju korisni. I sada vrlo dobro znaš da
196