Page 106 - Platon - Država

umakne. Posle toga moramo videti kako podražavaju oso- i krajnja pokvarenost dolaze od proste, a ne od bogate
491 bine filozofa drugi ljudi koji se, premda im to ne doli­ ali vaspitanjem pokvarene prirode, jer slaba priroda ni­
kuje i premda tome nisu dorasli, guraju u njihov visoki kada ne može stvoriti nešto veliko ni u dobru ni u zlu.
poziv. Oni često greše i zbog njih je filozofija, kako si ti — U pravu si.
pomenuo, svuda i kod svih ljudi na rđavom glasu. 492 — Zato mislim da će se priroda koju smo pripisali
— Kako to misliš da oni propadaju? filozofu morati razviti i dostići svaku vrlinu, samo ako
— Pokušaću da ti to objasnim — rekoh — ako samo dobije prikladno obrazovanje. Ako, pak, nije posejana
budem mogao. Mislim da će se svi složiti sa nama u tome ili zasađena i ako se ne gaji na pravom tlu, razviće se u
da je takva priroda koja ima sve uslove, koje smo sada pravu suprotnost, ako joj slučajno ne pomogne neko bo­
slažeš
sa
i
ti
misle
b postavili, da bude potpuno filozofska, veoma retka kod žanstvo. Ili se pokvarili sofisti, mnogima, koji nekoliko da su
mladiće
njih,
neke
ih
da
i
kvare
ljudi i da je nesvakodnevna. Zar ti ne misliš tako? privatnih ljudi? I ο tome treba govoriti. A zar oni koji to
— Svakako.
sve,
i
govore
nisu
— A sad pogledaj kakve sve i kolike opasnosti prete b stare, i ljude najveći sofisti, koji znaju da žele i da mlade i
kako
onako
i
njih
žene vaspitaju
od
ovom malom broju ljudi. naprave ono što žele? 17
— Koje su te opasnosti? — A kada to čine?
— Najčudnije je to što i svaka od onih sposobno­ — Kad sede zajedno sakupljeni u velikim gomila­
sti koju smo kod takve jedne prirode hvalili, može pokva­ ma, u narodnim skupštinama, u sudnicama, u pozorištu
riti dušu (koja tu sposobnost ima) i odvući je od filozo­ ili taboru ili na drugim zajedničkim sastancima i uz ve­
fije. Tu mislim na hrabrost i samosavlađivanje ili ume- liku larmu sad kude ono što se kaže ili učini, sad opet
renost i na ostale vrline koje smo pomenuli. preterano hvale jedno ili drugo, uz viku i pljeskanje tako
— To je doista čudno — reče on. da još stene i mesto na kojem sede odjekuju i dvostruko
c — Štaviše— nastavih ja — osim ovoga, kvare i od­ pojačavaju i kuđenje i hvaljenje. Šta misliš kako je tada
vlače i sva takozvana dobra: lepota, bogatstvo, telesna c mladom čoveku? Kakvo treba da bude vaspitanje svakog
snaga, uticajna rodbina u državi i sve što sa tim ima veze. pojedinog od njih da bi se moglo odupreti talasu kuđenja
Ti otprilike već znaš na šta ja ciljam. ili odobravanja da ga ne odnese i da ga ne otplavi reka
— Znam — reče on — ali bih voleo da saznam još onamo kud teče, i tako da svaki od njih ne kaže, kao i
tačnije to što ti kažeš. ovi, za istu stvar da je lepa ili ružna, da ne radi to isto
18
— Onda posmatraj stvari u celini i biće ti jasno, a što i oni, i da ne bude isti kao što su oni?
neće ti izgledati neobično ono što sam ranije ο tome go­ d — Tako mora da bude, ο Sokrate?
vorio. VII. — A ipak — rekoh — ono najjače „mora" još
— Kako to misliš? nismo pomenuli.
d — Mi znamo — rekoh — da svako seme ili zame­ — Koje? — upita on.
tak, bilo da je od biljaka ili od životinja, ukoliko je jače — Ono koje ovakvi vaspitači i sofisti čine delom
utoliko više zaostaje, ako nema odgovarajuću hranu, vre- ako reč nije dovoljna. Ili ti možda ne znaš da onoga ko
me i mesto. Zlo se više suprotstavlja dobru nego onome ih ne sluša kažnjavaju gubitkom građanskih prava, ili
19
što više nije dobro. novčano, ili smrću?
— Svakako. — Još kako dobro to znam!
— Mislim da je sasvim razumljivo kako najpleme­ — Pa šta misliš? Koji sofist, ili kakvi govori poje­
nitija priroda teže podnosi hranu koja joj ne odgovara, dinaca bi se mogli boriti protiv ovih?
nego što je to slučaj sa prostijom. e — Nikakvi — mislim.
— Tako je. — Tmaš pravo — rekoh — a i sam pokušaj bi bio
e — Onda ćemo, ο Adeimante, i za duše reći da naj­ velika glupost. Jer niti se danas dešava niti se ikad de-
plemenitije od njih postaju naročito rđave ako prime 183
182 rđavo vaspitanje. Ili ti možda misliš da velika zločinstva