Page 108 - Platon - Država
P. 108

d     praznom  ohološću  i  uobraženjem  bez  uma  samoga  sebe                      žem:  da  od  ljCfdi  koji  se  njome  bave,  jedni  ne  vrede  ništa,
                       uzdići  visoko?                                                                a  drugi  samo  donose  mnoga  zla.
                            —  Razume   se  da  hoće.                                                       —  Tako  se  i govori,  zaista.
                            —  Pretpostavimo   sada  da  takvom   čoveku  neko                             —   I  s  pravom  se tako  govori  —  rekoh.  —  Kad  drugi
                       mirno  pristupi  i  kaže  mu  istinu  da  u  njemu  nema  uma,                 čovečuljci  vide  da  je  ovo  mesto  prazno  a  puno  lepih  reci
                       iako  mu je um  veoma potreban,  te  da ga  može  steći  samo                  i  visokih  počasti,  onda  oni,  kao  zatvorenici  koji  trče  iz
                       ako  mu  bude  služio  kao  rob,  misliš  li  da  će  ovome  —            d     zatvora  u  hramove,  pojure  radosno  sa  svojih  poslova  ka
                       budući  da  je  već  prisvojio  toliko  rđavog  —  biti  lako  da              filozofiji,  i  to  čine  naročito  oni  koji  su  u  svojoj  veštini
                       to  čuje?                                                                      najbolji.  Jer  filozofija  ipak,  iako  se  sa  njom  sve  to  dešava,
                            —  Mnogo   bi  toga  bilo  potrebno  —  reče  on.                         sadrži  više  dostojanstva  nego  sve  ostale  veštine,  a  za  tim
                            —  No  ako  se  ipak  nađe  jedan  koji  bi  se,  zbog  svoje             dostojanstvom  teže  mnogi  ljudi  nesavršene  prirode;  nji­
                 e     prirodne  obdarenosti  i  sklonosti  da  posluša  reci  valjanog               ma  su  njihove  veštine  i  bavljenje  grubim  poslovima  upro-
                       saveta,  dao  nagovoriti  da  pristupi  filozofiji,  šta  misliš,         e    pastili  tela  i  slomili  im  dušu,  a  niski  poslovi  su  ih  pot­
                       šta  će uraditi  oni  koji  će  pomisliti  da  su  time  izgubili  ko­         puno  istrošili.  Nije  li  to  neminovno?
                       risti  koje  su  imali  od  druženja  s  njim?  Neće  li  oni  i  re­               —   Svakako.
                       cima  i  delom  učiniti  sve  da  on  taj  savet  ne  posluša?  I  zar              —   Zar  ti  misliš  —  nastavih  ja  —  da  oni  izgledaju
                       se  neće  istovremeno  ustremiti  na  savetnika  i  nastojati  da              drukčije  nego  ćelav  i  malog  rasta  kovač,  koji  je  zaradio
                       ga  onemoguće  svim  sredstvima,  privatnim  intrigama  i                      novac  i  koji  je  nedavno  oslobođen  iz  zatvora,  pa  se  oku­
                       javnim  sudskim  progonima?                                                    pao  u  kupatilu,  obukao  novo  odelo,  spremio  se  kao  mla­
                 495        —  Oni  će  to  sigurno  uraditi.                                         doženja  i  pošao  da  se  venča  s  kćeri  svoga  gospodara  zato
                            —  Je  li  onda  moguće  da  takav  čovek  filozofira?                    što  je  ona  siromašna  i  usamljena?
                             —  Uopšte  nije  moguće.                                            496       —  Nema   baš  mnogo  razlike  među  njima  —  odgo­
                            IX.  —  Sada,  dakle,  vidiš  da  smo  imali  puno  pravo                 vori  on.
                       kad  smo  rekli  da  su  i  same  osobine  filozofove  prirode  na                  —   Šta  će  onda  ovi  ljudi  rađati?  Zar  neće  kopilad
                       neki  način  krive  ako  on  otpadne  od  svog  pravog  poziva                 i  slabu  decu?
                       i  ako  dobije  rđav  odgoj,  a  potom  krivac  su  i  takozvana                    —   Sigurno.
                       dobra:  bogatstvo  i  slične  potrebe.                                              —   Hajdemo   dalje.  Šta  ćemo  reći  ako  se  filozofiji
                            —   Zaista  smo  imali  puno  pravo.                                      približe  i  venčaju  se  sa  njom  ljudi  nedostojni  obrazo­
                            —  To  su,  dakle,  dragi  moj,  opasnosti  i  uzroci  pro-               vanja?  Kakve  će  mfsli  i  mnenja  oni  roditi?  Zar  to  neće
                                                                                                                  zaista
                  b     padanja  koji  pogađaju  najbolju  prirodu,  onu  koja  je                    biti i ono  što nikakve treba  nazvati  sofizmom,  što  nije isprav­
                                                                                                                              s
                                                                                                                         veze
                                                                                                      no
                                                                                                                                       razumevanjem?
                                                                                                           nema
                                                                                                                               pravim
                       stvorena  za  najviše  zadatke.  A  takva  priroda  je  i  inače,                   —  Biće  tako,  zaista.
                       kako  smo  rekli,  retka.  Od  ovakvih  ljudi  postaju  oni  zlo­
                       činci  koji  čine  najveća  zla  i  državama  i  pojedincima,  a                    X.  —  Preostao  je,  dakle,  sasvim  mali  broj  ljudi,
                                                                                                                  koji
                                                                                                       Adeimante,
                       čine  i  dobročinstva,  ako  ih  neko  povede  takvim  putem.             b    su  ili  one  naravi su  dostojni  da  se  druže  s  i filozofijom;  to
                                                                                                                                                  dobro
                                                                                                                        koje
                                                                                                                                          roda
                                                                                                                                                        vaspi-
                                                                                                                             su
                                                                                                                                plemenita
                       Sićušna  priroda,  međutim,  nikad  ne  stvara  nešto  veliko,                 tane,  koje  je  pogodila  neprilika  progonstva,  pa  su  po
                       ni  velikog  pojedinca,  ni  veliku  državu.                                   svojoj  prirodi  ostali  verni  filozofiji,  jer  tamo  nije  bilo
                            —   To  je  savršena  istina.                                             onih  koji  bi  ih  mogli  iskvariti;  ili  se  moglo  desiti  da  se
                            —  Ako,  dakle,  od  filozofije  otpadnu  ljudi  kojima                   u  nekoj  maloj  državi  rodi  neka  velika  duša,  koja  s  visine
                       ona  najviše  dolikuje,  i  ako  je  oni  ostave  usamljenu  i  bez            i  sa  prezrenjem  gleda  na  političke  stvari;  a  retko  bi  kad
                  c    pristalica,  onda  će  oni  sami  živeti  životom  nedostojnim                 prišao  filozofiji  kakav  čestit  čovek  iz  drugog  umenja,  koje
                       i  lažnim,  a  filozofiji  će  kao  udovici  i  onome  ko  je  bez  ro­        bi  opravdano  prezreo.  Nekoga  bi  pak  mogla  u  tome  spre-
                                                                                                                                                        25
                       đaka  prići  drugi,  nedostojni  nje,  okaljaće  je,  izneti  na         c     čiti  uzda  koja  je  sprečila  našeg  družbenika  Teaga ;  jer,
                       rđav  glas,  grditi  i  prekorevati  i  biće  tako  kao  što  ti  ka-          u  njega  je  sve  bilo  udešeno  tako  da  ga  odvrati  od  filozo-
                  186                                                                                                                                      187
   103   104   105   106   107   108   109   110   111   112   113