Page 108 - Platon - Država
P. 108
d praznom ohološću i uobraženjem bez uma samoga sebe žem: da od ljCfdi koji se njome bave, jedni ne vrede ništa,
uzdići visoko? a drugi samo donose mnoga zla.
— Razume se da hoće. — Tako se i govori, zaista.
— Pretpostavimo sada da takvom čoveku neko — I s pravom se tako govori — rekoh. — Kad drugi
mirno pristupi i kaže mu istinu da u njemu nema uma, čovečuljci vide da je ovo mesto prazno a puno lepih reci
iako mu je um veoma potreban, te da ga može steći samo i visokih počasti, onda oni, kao zatvorenici koji trče iz
ako mu bude služio kao rob, misliš li da će ovome — d zatvora u hramove, pojure radosno sa svojih poslova ka
budući da je već prisvojio toliko rđavog — biti lako da filozofiji, i to čine naročito oni koji su u svojoj veštini
to čuje? najbolji. Jer filozofija ipak, iako se sa njom sve to dešava,
— Mnogo bi toga bilo potrebno — reče on. sadrži više dostojanstva nego sve ostale veštine, a za tim
— No ako se ipak nađe jedan koji bi se, zbog svoje dostojanstvom teže mnogi ljudi nesavršene prirode; nji
e prirodne obdarenosti i sklonosti da posluša reci valjanog ma su njihove veštine i bavljenje grubim poslovima upro-
saveta, dao nagovoriti da pristupi filozofiji, šta misliš, e pastili tela i slomili im dušu, a niski poslovi su ih pot
šta će uraditi oni koji će pomisliti da su time izgubili ko puno istrošili. Nije li to neminovno?
risti koje su imali od druženja s njim? Neće li oni i re — Svakako.
cima i delom učiniti sve da on taj savet ne posluša? I zar — Zar ti misliš — nastavih ja — da oni izgledaju
se neće istovremeno ustremiti na savetnika i nastojati da drukčije nego ćelav i malog rasta kovač, koji je zaradio
ga onemoguće svim sredstvima, privatnim intrigama i novac i koji je nedavno oslobođen iz zatvora, pa se oku
javnim sudskim progonima? pao u kupatilu, obukao novo odelo, spremio se kao mla
495 — Oni će to sigurno uraditi. doženja i pošao da se venča s kćeri svoga gospodara zato
— Je li onda moguće da takav čovek filozofira? što je ona siromašna i usamljena?
— Uopšte nije moguće. 496 — Nema baš mnogo razlike među njima — odgo
IX. — Sada, dakle, vidiš da smo imali puno pravo vori on.
kad smo rekli da su i same osobine filozofove prirode na — Šta će onda ovi ljudi rađati? Zar neće kopilad
neki način krive ako on otpadne od svog pravog poziva i slabu decu?
i ako dobije rđav odgoj, a potom krivac su i takozvana — Sigurno.
dobra: bogatstvo i slične potrebe. — Hajdemo dalje. Šta ćemo reći ako se filozofiji
— Zaista smo imali puno pravo. približe i venčaju se sa njom ljudi nedostojni obrazo
— To su, dakle, dragi moj, opasnosti i uzroci pro- vanja? Kakve će mfsli i mnenja oni roditi? Zar to neće
zaista
b padanja koji pogađaju najbolju prirodu, onu koja je biti i ono što nikakve treba nazvati sofizmom, što nije isprav
s
veze
no
razumevanjem?
nema
pravim
stvorena za najviše zadatke. A takva priroda je i inače, — Biće tako, zaista.
kako smo rekli, retka. Od ovakvih ljudi postaju oni zlo
činci koji čine najveća zla i državama i pojedincima, a X. — Preostao je, dakle, sasvim mali broj ljudi,
koji
Adeimante,
čine i dobročinstva, ako ih neko povede takvim putem. b su ili one naravi su dostojni da se druže s i filozofijom; to
dobro
koje
roda
vaspi-
su
plemenita
Sićušna priroda, međutim, nikad ne stvara nešto veliko, tane, koje je pogodila neprilika progonstva, pa su po
ni velikog pojedinca, ni veliku državu. svojoj prirodi ostali verni filozofiji, jer tamo nije bilo
— To je savršena istina. onih koji bi ih mogli iskvariti; ili se moglo desiti da se
— Ako, dakle, od filozofije otpadnu ljudi kojima u nekoj maloj državi rodi neka velika duša, koja s visine
ona najviše dolikuje, i ako je oni ostave usamljenu i bez i sa prezrenjem gleda na političke stvari; a retko bi kad
c pristalica, onda će oni sami živeti životom nedostojnim prišao filozofiji kakav čestit čovek iz drugog umenja, koje
i lažnim, a filozofiji će kao udovici i onome ko je bez ro bi opravdano prezreo. Nekoga bi pak mogla u tome spre-
25
đaka prići drugi, nedostojni nje, okaljaće je, izneti na c čiti uzda koja je sprečila našeg družbenika Teaga ; jer,
rđav glas, grditi i prekorevati i biće tako kao što ti ka- u njega je sve bilo udešeno tako da ga odvrati od filozo-
186 187
