Page 110 - Platon - Država
P. 110

posvetiti  ne  radeći  ništa  dingo,  osim  uzgredno  —  uko­                   moguća.  Inače  bi  nam  se  s  pravom  podsmevali  da  se  ba­
                       liko,  razume  se,  hoće  da  žive  srećno  i  da,  posle  smrti,             vimo  samo  pobožnim   željama.  Zar  nije  tako?
                      život  koji  su  proživeli  nastave  dostojnom  sudbinom  na                         —  Tako  je.
                      onom   svetu.                                                                        —  Ako  su,  dakle,  oni  koji  vrhune  u  filozofiji  bili,
                            XII.  —  Ti zaista  govoriš  spremno,  ο  Sokrate — reče                 u  beskrajno  dalekoj  prošlosti,  nekom  nužnošću  navedeni
                      on  —  ali  ja  mislim  da  će  mnogi  od  slušalaca,  počev  od                na  to  da  se  ο  državi  brinu,  ili  to  i  sada  čine  u  nekom  var-
                      Trasimaha,   istupiti  protiv  tebe  još  spremnije  jer  ti  ne               varskom  kraju,  daleko  izvan  našeg  pogleda,  ili  se  to mora
                      veruju.                                                                   d     kasnije  dogoditi  —  onda  smo  spremni  da  se  govorom
                           —   Nemoj  zavađati  nas  dvojicu,  mene  i  Trasimaha,                    (to  logo)  borimo  za  to  da  državno  uređenje  koje  smo
                 d     jer  smo  se  tek  sprijateljili,  a  ni  ranije  nismo  bili  nepri­         opisali  postoji,  ili  da je postojalo,  ili  da  će postojati,  kada
                      jatelji.  Nećemo  propustiti  nijedan  pokušaj  da  i  njega  i                ta  Muza 33  državom  ovlada.  Doista  nije  nemoguće  da  se
                      ostale  ili  ubedimo,  ili  im  pružimo  nešto  što  će  im biti  od           tako  nešto  dogodi,  niti  mi  ο  nemogućem  govorimo,  iako
                       koristi  za  onaj  život  kad  se budu ponovo  rodili 30  i  ponovo           smo  saglasni  u  tome  da  je  to  teško.
                      se  namerili  na  takve  razgovore.                                                 —   I  meni  se  tako  čini  —  reče  on.
                            —  Govoriš  zaista  ο  nekom  kratkom  vremenu!                               —   Hoćeš  li  time  da  kažeš  kako  mnogima  ne  izgleda
                            —  Ništa  to  nije  u  poređenju  sa  celokupnim  vreme­                 tako?  — zapitah ja.
                      nom   (večnošću).  A  to  što  se  mnogi  ne  daju  ubediti  na­                    —   Možda  —  odgovori  on.
                       šim  recima,  nije  nikakvo  čudo.  Oni  još  nikada  nisu  videli                 —   O, blaženi čoveče — rekoh — nemoj  da tako optu-
                 c     da  se  obistinilo  ono  ο  čemu  sad  govorimo,  nego  su  samo         e    žuješ  mnoge  ljude.  Ako  se  sa njima  ne budeš  svađao,  nego
                       čuli  nekoliko  fraza  koje  su  na  veštački  način  dovedene  u             ih  budeš  savetovao,  ako  težnju  za  znanjem  budeš  branio
                       sklad,  ali  se,  međutim,  u  stvarnosti  nisu  obistinile, tj.  oni         od  kleveta  i  ako  budeš  ukazivao  na  one  koje  ti  nazivaš
                       nikad  nisu  videli  ni  jednog  čoveka  ni  više  njih  koji  bi  i          filozofima,  ako  budeš  odredio  njihovu  prirodu  i  njihov
                 499   delom  i  recima  bio  sušto  i  savršeno  oličenje  vrline,  a  koji         posao  da  ne  bi  ljudi  mislili  kako  ti  govoriš  ο  onim  filozo-
                       bi  vladao  u  nekoj  drugoj  takvoj  državi.  Ili  možda  misliš        500  fima  na  koje  oni  misle,  onda  će  oni  steći  drukčije  mišlje­
                       da  jesu?                                                                     nje.  Ili,  možda,  misliš  da  će  oni  i  pored  toga  ostati  pri
                            —  Ne, nikako.                                                           svome  pogrešnom  shvatanju  i  da  će  ga  i  dalje  iskazivati?
                                                                                                                                              koji
                                                                                                                                                   nije
                                                                                                                                     čovekom
                                                                                                                                                       svađa-
                            —  Pa  nisu  dovoljno  slušali  ni  lepe  i  slobodne  reci,             Zar  misliš  da  se  neko  svađa  sa sam  nije  zavidljiv  i  koji  je
                                                                                                     lica,
                                                                                                                       čoveku
                                                                                                                              koji
                                                                                                                zavidi
                                                                                                          ili
                                                                                                             da
                       najbolji  moj  prijatelju,  dakle  one  koje  ozbiljno  i  sa  svim           bez  zlobe  i  blag?  Ja  ću  te  preteći  u  odgovoru i reći  ću  da
                       naporima  traže  istinu  radi  saznanja.  Naprotiv,  slušali  su              se  tako  teška  priroda  možda  i  može  naći  u  malobrojnih,
                       samo  uglađene  i  erističke  rasprave  koje  i  na  sudu  i  na              ali ne u većine.
                                                                                                           i
                       privatnim  skupovima  teže  samo  za  spoljnim  utiskom  i                         —  I  ja  tako  mislim.
                       prepirkom.                                                               b         —  Pa  onda  isto  tako  misliš  i  to  da  su  tome  što  je
                            —   Nisu  —  reče  on.                                                   veliki  broj  ljudi  tako  neraspoložen  prema  filozofiji  krivi
                            —  Zbog toga, dakle, i zato što smo  to predviđali,  mi                  oni  koji  su  nepozvani  spolja  jurnuli  u  nju  i  koji  je  sada
                                                                          3
                  b    snio  sa  strahom,  doduše,  ali  prisiljeni  istinom  rekli '  da            u  svojoj  mržnji  kleveću  i  neprestano  govore  ο  ljudima
                       nijedna  država,  nijedno  uređenje  i  isto  tako  nijedan  čo-              ono  što  filozofima  ni  najmanje  ne  dolikuje.
                       vek  neće  biti  savršen  dok  ti  malobrojni  nepokvareni  filo­                  —  Sasvim  tako.
                       zofi  koje  sad  nazivaju  neupotrebljivim,  želeli  oni  to  ili  ne,             XIII.  —  Onaj  ko  je  svoj  duh  zaista  upravio  prema
                       ne  budu  nekako  sudbinom  prinuđeni  da  se  pobrinu  ο                     onome što stvarno  jest,  nema  vremena,  ο  Adeimante,  da
                       državi  i  da  joj  posluže,  ili  dok  istinska  ljubav  prema         ζ     spušta svoj  pogled na ljudske stvari,  da  se  bori  sa  njima  i
                  c    pravoj  filozofiji  kao  kakav  božanski  dah  ne  obuzme  si­                da se ispunjava zavišću i mržnjom, nego  gleda  i  posmatra
                       nove  onih  koji  sada  vladaju  i  kraljuju, 32  ili  same  vladare.         uređene stvari  koje uvek ostaju iste, u kojima  nema  među­
                       A  ja  ne  vidim  zašto  jedan  ili  oba  ova  slučaja  ne  bi  bila          sobnog  pričinjavanja  niti  podnošenja  nepravde,  nego  u
                  190                                                                                                                                    191
   105   106   107   108   109   110   111   112   113   114   115