Page 110 - Platon - Država
P. 110
posvetiti ne radeći ništa dingo, osim uzgredno — uko moguća. Inače bi nam se s pravom podsmevali da se ba
liko, razume se, hoće da žive srećno i da, posle smrti, vimo samo pobožnim željama. Zar nije tako?
život koji su proživeli nastave dostojnom sudbinom na — Tako je.
onom svetu. — Ako su, dakle, oni koji vrhune u filozofiji bili,
XII. — Ti zaista govoriš spremno, ο Sokrate — reče u beskrajno dalekoj prošlosti, nekom nužnošću navedeni
on — ali ja mislim da će mnogi od slušalaca, počev od na to da se ο državi brinu, ili to i sada čine u nekom var-
Trasimaha, istupiti protiv tebe još spremnije jer ti ne varskom kraju, daleko izvan našeg pogleda, ili se to mora
veruju. d kasnije dogoditi — onda smo spremni da se govorom
— Nemoj zavađati nas dvojicu, mene i Trasimaha, (to logo) borimo za to da državno uređenje koje smo
d jer smo se tek sprijateljili, a ni ranije nismo bili nepri opisali postoji, ili da je postojalo, ili da će postojati, kada
jatelji. Nećemo propustiti nijedan pokušaj da i njega i ta Muza 33 državom ovlada. Doista nije nemoguće da se
ostale ili ubedimo, ili im pružimo nešto što će im biti od tako nešto dogodi, niti mi ο nemogućem govorimo, iako
koristi za onaj život kad se budu ponovo rodili 30 i ponovo smo saglasni u tome da je to teško.
se namerili na takve razgovore. — I meni se tako čini — reče on.
— Govoriš zaista ο nekom kratkom vremenu! — Hoćeš li time da kažeš kako mnogima ne izgleda
— Ništa to nije u poređenju sa celokupnim vreme tako? — zapitah ja.
nom (večnošću). A to što se mnogi ne daju ubediti na — Možda — odgovori on.
šim recima, nije nikakvo čudo. Oni još nikada nisu videli — O, blaženi čoveče — rekoh — nemoj da tako optu-
c da se obistinilo ono ο čemu sad govorimo, nego su samo e žuješ mnoge ljude. Ako se sa njima ne budeš svađao, nego
čuli nekoliko fraza koje su na veštački način dovedene u ih budeš savetovao, ako težnju za znanjem budeš branio
sklad, ali se, međutim, u stvarnosti nisu obistinile, tj. oni od kleveta i ako budeš ukazivao na one koje ti nazivaš
nikad nisu videli ni jednog čoveka ni više njih koji bi i filozofima, ako budeš odredio njihovu prirodu i njihov
499 delom i recima bio sušto i savršeno oličenje vrline, a koji posao da ne bi ljudi mislili kako ti govoriš ο onim filozo-
bi vladao u nekoj drugoj takvoj državi. Ili možda misliš 500 fima na koje oni misle, onda će oni steći drukčije mišlje
da jesu? nje. Ili, možda, misliš da će oni i pored toga ostati pri
— Ne, nikako. svome pogrešnom shvatanju i da će ga i dalje iskazivati?
koji
nije
čovekom
svađa-
— Pa nisu dovoljno slušali ni lepe i slobodne reci, Zar misliš da se neko svađa sa sam nije zavidljiv i koji je
lica,
čoveku
koji
zavidi
ili
da
najbolji moj prijatelju, dakle one koje ozbiljno i sa svim bez zlobe i blag? Ja ću te preteći u odgovoru i reći ću da
naporima traže istinu radi saznanja. Naprotiv, slušali su se tako teška priroda možda i može naći u malobrojnih,
samo uglađene i erističke rasprave koje i na sudu i na ali ne u većine.
i
privatnim skupovima teže samo za spoljnim utiskom i — I ja tako mislim.
prepirkom. b — Pa onda isto tako misliš i to da su tome što je
— Nisu — reče on. veliki broj ljudi tako neraspoložen prema filozofiji krivi
— Zbog toga, dakle, i zato što smo to predviđali, mi oni koji su nepozvani spolja jurnuli u nju i koji je sada
3
b snio sa strahom, doduše, ali prisiljeni istinom rekli ' da u svojoj mržnji kleveću i neprestano govore ο ljudima
nijedna država, nijedno uređenje i isto tako nijedan čo- ono što filozofima ni najmanje ne dolikuje.
vek neće biti savršen dok ti malobrojni nepokvareni filo — Sasvim tako.
zofi koje sad nazivaju neupotrebljivim, želeli oni to ili ne, XIII. — Onaj ko je svoj duh zaista upravio prema
ne budu nekako sudbinom prinuđeni da se pobrinu ο onome što stvarno jest, nema vremena, ο Adeimante, da
državi i da joj posluže, ili dok istinska ljubav prema ζ spušta svoj pogled na ljudske stvari, da se bori sa njima i
c pravoj filozofiji kao kakav božanski dah ne obuzme si da se ispunjava zavišću i mržnjom, nego gleda i posmatra
nove onih koji sada vladaju i kraljuju, 32 ili same vladare. uređene stvari koje uvek ostaju iste, u kojima nema među
A ja ne vidim zašto jedan ili oba ova slučaja ne bi bila sobnog pričinjavanja niti podnošenja nepravde, nego u
190 191
