Page 104 - Platon - Država
P. 104
sposobnošću za dobro razumevanje i učenje, plemenitim dakle, poređenje ne bi li još bolje uvideo koliko sam slab
karakterom, prijatnošću, prijateljstvom i srodnošću sa u tome. Odnos onih najsposobnijih prema državi je tako
istinom, pravičnošću, hrabrošću i umerenošću? težak da inače ne postoji nešto posebno što bi bilo tome
— Ćak ni Momos 6 ne bi mogao tako nešto poku slično, nego ako želimo da branimo ove ljude, onda mo
diti — reče on. ramo iz više stvari sastaviti jednu, kao što slikari slikaju
— Zar onda ne bi državu poverio jedino takvim lju jarca koji je ujedno i koza, i slična čudovišta. Zamisli da
dima kad oni posle vaspitanja i odgovarajućeg doba sta se na većem broju lađa, ili na jednoj, desi ovako nešto:
rosti postanu za to sasvim sposobni? b vlasnik broda je veći i snažniji od svih drugih na lađi, ali
b III. Tada Adeimant 7 reče: je nagluv, i kratkovid, a njegovo znanje ο pomorskim
— Ο Sokrate, na ovo ti niko ne bi mogao staviti pri stvarima je isto tako oskudno. Mornari se svađaju oko
govor. Ali slušaooima se uvek tako dešava kad govoriš toga ko će upravljati brodom, misleći da svaki mora
kao sada. Oni misle da ih ti, zato što nisu dovoljno uvež- upravljati. Niko od njih, međutim, nikad nije učio krma-
bani da pitaju i odgovaraju, kod svakog pitanja pomalo nošku veštinu, niti može kazati ko mu je u tome bio uči
zavodiš, a kad se te sitnice skupe, onda se na kraju ra telj, ni vreme kada je učio, a osim toga tvrde da se ona
sprave pojavi neka velika greška i protivnost onome što uopšte ne može naučiti i spremni su da rastrgnu onog ko
je pre toga rečeno i, kao što dobri igrači pri kocki najzad c bi rekao da se to može. 10 Oni neprestano navaljuju na
uhvate slabije igrače tako da ovi više ne mogu ni da ma brodovlasnika molbama i čine sve da bi im on prepustio
knu svoje figure, tako i oni misle da su u toj igri kockama krmu. Ako se ponekad desi da neko u tome uspe, onda
c zatvoreni tako da na kraju ne mogu više ništa da kažu u ga drugi ubijaju ili izbacuju iz lađe." A kad im pođe za
toj kocki koja se igra recima a ne kamenčićima. To ništa rukom da čestitog brodovlasnika savladaju bilo mandra-
ne mari kad je u pitanju istina. Ali ja govorim u vezi sa gorom, ili vinom, ili nekim drugim sredstvom, onda za
sadašnjim slučajem. Neko bi ti zaista mogao reći kako gospodare brodom, raspolažu njime, piju i goste se, a
nije u stanju da recima odgovori na svako tvoje pitanje, d plove onako kako se od takvih ljudi može i očekivati. Po
ali kako u stvari vidi da su mnogi od njih koji su počeli u red toga, svakog onog ko je bio okretan te im, kad je tre
mladosti da se bave filozofijom, i koji se njome nisu ba- balo brodovlasnika ili nagovoriti ili primorati, pomogao
d vili samo da bi postigli obrazovanje, postali sasvim neo da se dočepaju vlasti, hvale da je mornar i krmanoš i da
bični, da ne kažem pokvareni ljudi, a da su najsposobniji se razume u pomorske stvari, a sve druge kore kao nespo
od njih, baveći se poslom koji ti hvališ, postali sasvim sobne. Pri tome ne znaju ni toliko da pravi krmanoš, ako
nekorisni za državu. 3 zaista hoće da bude dobar upravljač broda, mora prou
Kad to čuh, rekoh. čavati i vreme i godišnja doba, i nebo i zvezde, i vetrove
— Misliš li da lažu oni koji tako govore? i sve ono što spada u njegovu veštinu. Oni uopšte ne mi-
— Ne znam — reče on — ali bih rado čuo tvoje e sle da su za izučavanje veštine krmarenja i raspoznavanja
mišljenje. vremena, i pored svih veština, potrebna i sredstva da se
— Čućeš onda to da mi izgleda kako oni govore do toga dođe. Kad bi se tako nešto desilo na brodovima,
istinu. zar ti se ne čini da će na takvim lađama pravog krmanoša
e — Pa kako onda možeš tvrditi da se države neće 489 mornari nazivati zvezdočacem i brbljivcem i da će govo
osloboditi zala sve dok u njima ne zavladaju filozofi, kad riti kako je on za njih neupotrebljiv?' 2
smo se složili da su oni nekorisni za države? — Svakako — reče Adeimant.
— Postavljaš pitanje — rekoh — koje zahteva da
mu se odgovori poređenjem. — Mislim da razumeš šta hoću da kažem, i da nije
— Ali, mislim da nije tvoj običaj da govoriš u po- potrebno da ti ovo poređenje tumačim da bi mogao vi-
ređenjima! 9 deti kako ono liči na odnos država prema pravim filozo
IV. — Dobro — rekoh — pošto si me primorao da fima.
488 dam dokaz koji je tako težak, ti mi se još i rugaš. Čuj, — Svakako, razumem.
178 179
