Page 109 - Platon - Država
P. 109
fije, ali ga je njegovo bolešljivo telo nagonilo da se mane — Nisi pogodio — reče on. — Nisam hteo da pitam
politike i da se vraća filozofiji. Ο sebi samom, ο demon to, nego da li je to ona država koju smo mi, gradeći je,
skom znamenju koje sam primao, ne treba da govorim; opisali, ili neka druga.
jer, mislim, da se tako nešto događalo ili tek ponekom ili — Nikakva druga — rekoh — nego upravo ova.
nikome. 26 A oni koji su pripadali tom malom broju i oku I rekli smo još tada kako u državi uvek mora postojati
sili kako je prijatno i blaženo posedovati filozofiju, do- neki uzor, onaj isti koji je provejavao i tobom kad si kao
speli su do valjanog uviđanja mahnitosti svetine, te shva d zakonodavac izdavao zakone.
tili da niko ništa ne radi zdravo u poslovima države i da — To smo rekli, naravno.
d nema saveznika s kojim bi iko mogao ići pravdi u pomoć, — Ali iz straha od vaših prigovora nismo to do
i time osigurati i sopstveni spas. Staviše, oni liče na voljno objasnili — rekoh — jer ste govorili kako je ovo
čoveka koji je upao među divlje zveri, pa budući da neće dokazivanje dugo i teško. A ono što nam još predstoji,
zajedno s njima da čini nepravdu, a nije u stanju da se nije baš tako lako preći.
tim divljim zverima sam odupre, propada i postaje su — Pa šta je to?
višan i sebi i ostalima još pre nego što je koristio bilo — To je način na koji se država zanima sa filozo
državi, bilo svojim prijateljima. A onaj ko je ο svemu fijom da ne bi propala. Sve što je veliko, nestalno je i
tome dobro razmislio, pa živi u miru i radi svoj posao, još se kaže: što je lepo, to je zaista i teško.
postupa kao čovek koji kad vetar uzvitla prašinu i oblake e — Ali dok to ne postane jasno, ne treba da zavr
staje ispod nekog malog zida; on posmatra kako se drugi šimo svoje dokazivanje.
nezakonito zasićuju, zadovoljan je ako ovaj život može — Ne zato što, možda, nemam volje, nego zato što
da proživi nekako neokaljan nepravdom i bezbožnim de- ne mogu. A da sam spreman to ćeš odmah videti. Gledaj
e lima, a kad dođe vreme da ga napusti, on kreće na put kako spremno i hrabro želim da govorim: država treba
s lepom nadom, radostan i raspoložen. 27 da se bavi filozofijom na način suprotan dosadašnjem.
497 — Ali on, u tom slučaju, odlazi postigavši stvar koja — Kako to?
nije najmanja. — Sada su — rekoh — oni što se filozofijom bave
— A ni najveća — rekoh — i to samo zato što nije 498 mladići, upravo izašli iz dečaštva, koji u onom međuvre
se
baviti
počeli
domaćin
vođenjem
dok
našao uzornu državu. U jednoj uzornoj državi bi i on menu, sticanjem još nisu pristupaju njenom najtežem delu
stva
novca,
i
sam više napredovao i svojim bi blagostanjem doprineo — najtežim delom zovem ono ο govorima 28 — pa se ubrzo
blagostanju zajednice. i od toga udaljuju, misleći da su od sebe načinili najveće
XI. — Ako nemaš ništa više da dodaš, mislim da filozofe. Kasnije, ako ih ko pozove da slušaju rasprave
smo ο tome zašto je filozofija stekla rđav glas i da ga je drugih, oni već to uzimaju za veliku stvar, jer se, pored
stekla nepravično dosta govorili. ostalog, i time bave. A kad ostare, njihovo se svetio s ma
— Nemam šta da dodam tome — reče on. — Ali lim izuzecima, gasi — i to potpunije od Heraklitovog
koja od sadašnjih država, po tvome mišljenju, odgovara b sunca, 29 koje se inače uvek ponovo pali.
filozofiji? — A kako bi trebalo da bude? — zapita on.
b — Nijedna — odgovorih. — Štaviše, ja i zameram — Sasvim suprotno tome: dok su mladići i dečaci,
to što nijedno od sadašnjih uređenja nije dostojno filo treba da stiču ono obrazovanje koje odgovara mladićima
zofskoj prirodi. Stoga se ona i okreće i menja, i, kao što i dečacima, tj. da se kako treba brinu ο svom telu dok
seme posejano u zemlju koja mu ne odgovara gubi svoju ovo raste i postaje muževno, jer će tako steći osnovu za
snagu i teži da se prilagodi uslovima u toj zemlji, i tako filozofiju. Kad se već odmakne u godinama, kad duša
gubi svoju moć i menja svoj karakter. A ako pronađe naj počne da stiče svoju zrelost, tada se treba više posvetiti
bolju državu kao što je i ona sama najbolja, onda će po- c njenim vežbanjima. A kad počnu da gube snagu, te po
c kazati da je zaista božanska, a da su ostale kako po stanu neaktivni u političkim i vojnim dužnostima, tada
prirodi tako i u poslovima ljudske. Jasno je da ćeš posle se tek za njih otvara široko polje znanja kojem se mogu
svega zapitati koje je to državno uređenje.
188 189
