Page 111 - Platon - Država
P. 111

kojima  vladaju  samo  red  i  razložnost  (logos).  To  on  po­                    —   Pa  tako  bi  nastala  najlepša  slika!
                       dražava  i  sa tim se izjednačuje što najviše može.  Ili možda                      —   Da  li  ćemo  one  za  koje  si  kazao  da  svim  silama
                       misliš  da  se  čovek  može  oduševljeno  baviti  nečim  a  da  ga             idu protiv nas  moći  nekako  ubediti  da je  taj  slikar  držav­
                       ne  podražava?                                                                 nog  uređenja 35  onaj  filozof  koga  smo  ranije  pred  njim
                            —  To  je  nemoguće.                                                      hvalili?  Da  je  to  onaj  zbog  koga  su  se  ljutili  na  nas  što
                            —  Filozof,  dakle,  koji  se  bavi  onim  što  je  božansko              smo mu poverili državu!  I hoće li se oni ublažiti kad budu
                 d     i  uređeno,  postaje  i  sam  uređen  i  božanski,  ukoliko  je  to            to  čuli?
                       čoveku moguće.  A  kleveta  ima  svugde  mnogo.                                     —  Ako  su  u  stanju  da  sami  sebe  savladaju,  onda  će
                            —  Svakako.                                                               suditi  mnogo  blaže.
                            —  Pa  misliš  li  ti  da  će  on  građane  rđavo  učiti  ume-       d         —  A  kako  bi  se  mogli  tome  suprotstaviti?  Hoće  li
                       renosti  ili  samosavlađivanju,  i  pravičnosti,  i  vrlinama                  onda  poricati  da  su  filozofi  ljubitelji  onoga  što  jeste  i
                       uopšte  ako  bude  prinuđen  da  ne  služi  samo  svome  lič­                  istine?
                       nom  usavršavanju  nego  da  se  posveti  i  ostalim  ljudima                       —   To  bi  doista  bilo  čudno  —  reče  on.
                       i  da  im,  i  pojedincu  i  celini,  predaje  svoje  saznanje?
                            —  Ne  mislim.                                                                 —  Ili  će  reći  da  njihova  priroda,  koju  smo  opisali,
                            —  A  kad  svetina  vidi  da  govorimo  istinu  ο  njemu,                 nije  srodna  s  najboljim?
                  e    da  li  će  se  onda  ljutiti  na  filozofe  i  zar  nam  neće  verovati            —   I  to  ne.
                       kad  budemo  govorili  kako  država  ni  na  koji  drugi  način                     —  Pa  šta  onda?  Zar  ako  je  to  uopšte  nekome  da-
                       ne  bi  mogla  biti  srećna,  osim  kad  bi  je,  ugledajući  se  na           to,  neće  baš  ova  priroda  postati  savršeno  dobra  i  filozof­
                       božanstvo,  nacrtali  slikari?                                                 ska  kad  bude  dobila  odgovarajuće  polje  rada?  Ili  ćemo
                            —  Ako  to  bude  osetila  —  odgovori  on  —  onda  se                   to  možda  pre  moći  reći  za  one  prirode  koje  smo  isklju­
                 501   neće  ljutiti.  Ali  kako  ti  zamišljaš  to  slikanje  države?                čili?
                            —  Uzeli  bi  državu  i  ljudske  naravi  kao  daščice  za           e         —  Nikako.
                       pisanje,  pa  bi  ove  najpre  očistili,  što  nimalo  nije  lako.
                       Po  tome  bi  se  oni,  kao  što  već  znaš,  razlikovali  od  dru­                 —   Hoće  li  se  oni  ljutiti  ako  kažemo  da  ni  za  državu
                       gih  reformatora.  Jer,  oni  se  ne  bi  hteli  baviti  ni  pojedin­          ni  za  građane  neće  prestati  zlo  dokle  god  vlast  u  državi
                       cem  ni  državom,  niti  bi  ijedan  zakon  napisali  pre  nego                ne  uzmu  u  svoje  ruke  filozofi,  i  da  pre  toga  neće  ni  sama
                       što  državu  prime  kao  čistu,  ili  je  sami  takvom  učine.                 država  moći  da  postoji  onako  kako  je  mi  zamišljamo?
                            —  I  bili  bi  u  pravu  —  reče.                                             —  Možda   neće  tako  mnogo.
                            —   Pa bi onda posle toga ucrtali shemu  (to schema)                           —  Hećeš  li  mesto  toga:  „neće  tako  mnogo"  da  ka­
                                                                                                                                                           slo-
                                                                                                                    ih
                       državnog  uređenja?                                                       502  žemo  da  smo  ako potpuno  smirili  i  ubedili.  Oni a će  se zato
                                                                                                          sa
                                                                                                                       ne
                                                                                                      žiti
                                                                                                                                                     ono
                                                                                                                             nekog
                                                                                                                           iz
                                                                                                                                    drugog
                                                                                                            nama,
                                                                                                                                           razloga,
                            —  Dakako.                                                                što  će  ih  biti  stid.
                  b         —  A radeći to, oni će, mislim, neprestano gledati na                          —  To  svakako  —  reče  on.
                       dve  strane;  na  ono  što  je  po  prirodi  pravično  i  lepo,  raz­
                       borito  i tome slično,  s jedne, i,  s druge strane, na one oso­                    XIV.  —  Neka,  dakle,  jedni  budu  ubeđeni  —  rekoh
                       bine  koje  ljudi  već  imaju,  pa  će  to  spajati  i  mešati  i              —  a  drugi nćka  se  prepiru  oko  toga  da  li  će  potomci  kra­
                       stvoriti  nešto  slično  čoveku,  i pridržavaće  se  onoga  za  šta            ljeva  i  vladalaca  po  prirodi  biti  filozofi.
                       je  Homer rekao  da je  u  ljudima  slično  i jednako  sa  bogo­                    —  Niko  se  neće prepirati.
                       vima. 34                                                                            —  Može  li  neko,  reći,  ako  takvi  uopšte  postanu,  da
                            —   Tako  je.                                                             ti potomci moraju bezuslovno propasti? Mi  i sami prizna­
                            —   Pri  tom  bi  nešto  izbrisali,  a  nešto  opet  uneli  u             jemo  da  je  njima  teško  da  se  sačuvaju.  Ali,  može  li  neko
                       sliku,  dok  ne  bi,  ukoliko  je  to  moguće,  načinili  ljudsku        b     da  tvrdi  kako  se  za  sve  vreme  i  od  svih  njih  neće  nijedan
                  c    narav  takvom  da  bude  bogovima  draga.                                      sačuvati?
                  192                                                                                                                                      193
   106   107   108   109   110   111   112   113   114   115   116