Page 111 - Platon - Država
P. 111
kojima vladaju samo red i razložnost (logos). To on po — Pa tako bi nastala najlepša slika!
dražava i sa tim se izjednačuje što najviše može. Ili možda — Da li ćemo one za koje si kazao da svim silama
misliš da se čovek može oduševljeno baviti nečim a da ga idu protiv nas moći nekako ubediti da je taj slikar držav
ne podražava? nog uređenja 35 onaj filozof koga smo ranije pred njim
— To je nemoguće. hvalili? Da je to onaj zbog koga su se ljutili na nas što
— Filozof, dakle, koji se bavi onim što je božansko smo mu poverili državu! I hoće li se oni ublažiti kad budu
d i uređeno, postaje i sam uređen i božanski, ukoliko je to to čuli?
čoveku moguće. A kleveta ima svugde mnogo. — Ako su u stanju da sami sebe savladaju, onda će
— Svakako. suditi mnogo blaže.
— Pa misliš li ti da će on građane rđavo učiti ume- d — A kako bi se mogli tome suprotstaviti? Hoće li
renosti ili samosavlađivanju, i pravičnosti, i vrlinama onda poricati da su filozofi ljubitelji onoga što jeste i
uopšte ako bude prinuđen da ne služi samo svome lič istine?
nom usavršavanju nego da se posveti i ostalim ljudima — To bi doista bilo čudno — reče on.
i da im, i pojedincu i celini, predaje svoje saznanje?
— Ne mislim. — Ili će reći da njihova priroda, koju smo opisali,
— A kad svetina vidi da govorimo istinu ο njemu, nije srodna s najboljim?
e da li će se onda ljutiti na filozofe i zar nam neće verovati — I to ne.
kad budemo govorili kako država ni na koji drugi način — Pa šta onda? Zar ako je to uopšte nekome da-
ne bi mogla biti srećna, osim kad bi je, ugledajući se na to, neće baš ova priroda postati savršeno dobra i filozof
božanstvo, nacrtali slikari? ska kad bude dobila odgovarajuće polje rada? Ili ćemo
— Ako to bude osetila — odgovori on — onda se to možda pre moći reći za one prirode koje smo isklju
501 neće ljutiti. Ali kako ti zamišljaš to slikanje države? čili?
— Uzeli bi državu i ljudske naravi kao daščice za e — Nikako.
pisanje, pa bi ove najpre očistili, što nimalo nije lako.
Po tome bi se oni, kao što već znaš, razlikovali od dru — Hoće li se oni ljutiti ako kažemo da ni za državu
gih reformatora. Jer, oni se ne bi hteli baviti ni pojedin ni za građane neće prestati zlo dokle god vlast u državi
cem ni državom, niti bi ijedan zakon napisali pre nego ne uzmu u svoje ruke filozofi, i da pre toga neće ni sama
što državu prime kao čistu, ili je sami takvom učine. država moći da postoji onako kako je mi zamišljamo?
— I bili bi u pravu — reče. — Možda neće tako mnogo.
— Pa bi onda posle toga ucrtali shemu (to schema) — Hećeš li mesto toga: „neće tako mnogo" da ka
slo-
ih
državnog uređenja? 502 žemo da smo ako potpuno smirili i ubedili. Oni a će se zato
sa
ne
žiti
ono
nekog
iz
drugog
nama,
razloga,
— Dakako. što će ih biti stid.
b — A radeći to, oni će, mislim, neprestano gledati na — To svakako — reče on.
dve strane; na ono što je po prirodi pravično i lepo, raz
borito i tome slično, s jedne, i, s druge strane, na one oso XIV. — Neka, dakle, jedni budu ubeđeni — rekoh
bine koje ljudi već imaju, pa će to spajati i mešati i — a drugi nćka se prepiru oko toga da li će potomci kra
stvoriti nešto slično čoveku, i pridržavaće se onoga za šta ljeva i vladalaca po prirodi biti filozofi.
je Homer rekao da je u ljudima slično i jednako sa bogo — Niko se neće prepirati.
vima. 34 — Može li neko, reći, ako takvi uopšte postanu, da
— Tako je. ti potomci moraju bezuslovno propasti? Mi i sami prizna
— Pri tom bi nešto izbrisali, a nešto opet uneli u jemo da je njima teško da se sačuvaju. Ali, može li neko
sliku, dok ne bi, ukoliko je to moguće, načinili ljudsku b da tvrdi kako se za sve vreme i od svih njih neće nijedan
c narav takvom da bude bogovima draga. sačuvati?
192 193
