Page 105 - Platon - Država
P. 105

—  Ako  se,  dakle,  neko  čudi  što  filozofi  ne  uživaju                   —   Zaista  smo  tako  rekli.
                       počasti  u  državi,  onda  mu  najpre  protumači  smisao  ove                      —   A  zar  već  samo  to  nije  sušta  suprotnost  mnenju
                       slike  i  pokušaj  da  ga  ubediš  kako  bi  bilo  još  mnogo  čud-           koje  danas  ljudi  imaju  ο  njemu?
                  b    nije  kad  bi  oni  uživali  počasti.                                              —   Jeste.
                            —  Dobpo,   poučiću  ga.                                                       —  Zar  onda,  braneći  ga,  nećemo  postupiti  dobro
                            —   I  reci  mu  da  govori  istinu  kad  kaže  da  su  najspo­          ako  kažemo  da  je  onaj  ko je  željan  znanja  (philomathes),
                       sobniji  među  filozofima  mnogim  ljudima  sasvim  nepo­                b     prirodno  sklon  da  se  bori  za  ono što jest  (to  on),  a  ne
                                                                                                                                  pojedinim
                                                                                                                         mnogim
                                                                                                                   onim
                                                                                                               pri
                                                                                                                                                         koje
                       trebni.  Ali  krivica  za  tu  njihovu  neupotrebljivost  pripi-              da  ostaje  pomišlja  da  jesu?  Reći  ćemo  stvarima ne za ostaje
                                                                                                                                             da
                                                                                                                                                 on
                                                                                                        samo
                                                                                                     se
                       saće  se  onima  koji  ne  umeju  da  ih  upotrebe,  dakle  ne­               pri  tome,  nego  ide  napred,  ne  slabeći  svoj  napor  i  ne  od­
                       sposobnim.  Jer  nije  prirodno  da  krmanoš  moli  mornare                   bacujući  svoju  žudnju  (eros),  sve  dok  prirodu  onog,  što
                       da  ih  vodi,  niti  da  „mudri  idu na vrata bogataša", 13  a  onaj          svaka  stvar  po  sebi  jest,  svojom  dušom  ne  shvati  i  u
                       ko  je  to  rekao  bio  je  lažljivac.  A  stvarno  treba  da  bude           njoj  kao  takvoj  sudeluje  kao  u  onom  što  je  njoj  srodno.
                       ovako:  ko  je  bolestan,  pa  bilo  da  je  siromašan  ili  bogat,           Postižući  tako  bliskost  i  združenost  sa  stvarnim  bićem
                  c    mora   ići  na  vrata  lekaru  i  svaki  onaj  kome  je  potrebno             (to on  ontos),  istovremeno  postiže  da  se  rodi  um  (nous)
                       vodstvo  treba  da  ide  na  vrata  onog  ko  može  da  ga  vodi,             i  istina,  dospeva  do  saznanja,  istinskog  življenja  i  uzdiza­
                        a ne  da vladalac,  ako  on zaista nešto  vredi,  moli podanike              nja,  pa  će  tek  tada  njegov  bol  prestati,  nikako  pre. 15
                       za  dozvolu  da  njima  vlada.  Tako  i  ti  nećeš  pogrešiti  ako
                       sadašnje  političke  vođe  porediš  sa  mornarima  koje  smo                       —   To  bi  doista  bila  odbrana  koja  najviše  odgovara
                       maločas  pomenuli,  a  one  druge  sa  pravim  krmanošima                     samoj  stvari  —  reče  on.
                                                                                                              Ali
                        koje  su  oni  nazivali  suvišnim,  brbljivim  i  zvezdočacima.              da  je — mrzi? kako?  Da  li  on  treba  da  voli  laž,  ili  naprotiv,
                             —  Sasvim  tačno.                                                  c         —  Da  je  mrzi.
                             —  Zbog  svega  ovoga  i  u  ovakvim  prilikama  nije,                       —   Ako  predvodi  istina,  mislim  da  nećemo  reći  kako
                        dakle,  lako  da  taj  najviši  poziv  hvale  oni  koji  se  bave  ne-       nju  prati  skup  poroka.
                  d     čim  suprotnim.  Ali  najviše  i  najjače  kleveću  filozofiju                    —   Kako  bismo  to  mogli  reći?
                        baš  oni  koji  tvrde  da  se  njome  bave;  i  na  koje  onaj  ko                —   Naprotiv,  prati  je  zdrava  i  pravična  ćud,  kojoj
                        kleveće  filozofiju  cilja  kad  tvrdi  kako  je  najveći  deo  filo­        se  pridružilo  i  samosavlađivanje  ili  umerenost.
                        zofa  potpuno  iskvaren  i  kako  su  ti  najsposobniji  ljudi                    —   Tako  je  —  odgovori  on.
                        neupotrebljivi,  čime  si  rekao  istinu  koju  sam  i  ja  potvr­                —   A zašto  da  opet  iz  početka  postavljamo  sve ostale
                        dio.  Zar nije tako?                                                         vrline  flozofa!  Ti  se  svakako  sećaš  da  njima  pripadaju
                             —   Jeste.                                                              hrabrost, velikodušnost,  sposobnost učenja,  pamćenje.  Tu
                                                                                                                     6
                             V.  —  Tako  smo,  dakle,  ispitali  zašto  sposobne  ljude             si  me  prekinuo'  i rekao da se sa ovim  svako  mora  složiti,
                        smatramo   neupotrebljivim?                                             d    ali  da  će,  ako  se  ne  pridržava  samo  reci,  nego  posmatra
                             —   Jesmo.                                                              ljude  ο  kojima  je  govor,  ipak  morati  reći  kako  među
                             —  Hoćeš  li,  onda,  da  posle  ovoga  vidimo  i  zašto  se            njima  vidi  i  neke  koji  su  neupotrebljivi,  a  vrlo  mnogo
                                                                                                                                                      kleveti,
                                                                                                                                            razlog
                                                                                                            pokvarenih.
                                                                                                                               smo,
                                                                                                                                                  toj
                                                                                                                        Zatim
                                                                                                                                     tražeći
                        najveći  deo  ovih  ljudi  vremenom  iskvari  i  da,  ako  je  to            sasvim do  ovog  pitanja  zašto  su  mnogi  ljudi  koji  se  bave
                                                                                                     došli
                   e    moguće,  dokažemo   kako  tome  nikako  nije  kriva  filozo­                 filozofijom  rđavi.  Zato  smo  ponovo  uzeli  u  pretres  pri­
                        fija?                                                                        rodu  pravih  filozofa  i  odredili  je,  jer  je  to  bilo  potrebno.
                             —   Hoću,  svakako.                                                e         —  Tako  je  —  reče  on.
                              —  Onda  čujmo  i  govorimo  dalje  sećajući  se  onoga                     VI.  —  Sada  moramo   razmotriti  zašto  u  najvećem
                        čime  smo  započeli  kad  smo  utvrdili  kakva  treba  da  bude              broju  slučajeva  ljudi  sa  takvim  prirodnim  sposobno­
                        priroda  savršenog  čoveka. 14  Njega  je,  ako  se  sećaš,  najpre          stima  propadaju,  i  zašto  samo  jedna  manjina,  koju  onda
                   490   vodila  istina,  za  kojom  on  svuda  i  na  svaki  način  mora            ne  zovu pokvarenom  nego  samo  suvišnom,  može  da  tome
                         da  ide,  ako  nije  bukač  i  ako  ima  bilo  kakve  veze  sa  filo­
                   180   zofijom.                                                                                                                         181
   100   101   102   103   104   105   106   107   108   109   110