Page 99 - Milomir Marić - Deca Komunizma

zaludne i sirotinju. U njima je bilo toplo, a nije se pravilo pitanje ni kad
neko ceo dan sedi s jedva jednom popijenom kafom, galami i vodi
politiku. U otmenom svetu kafane zato i služe. Ponekad se podižu

maltene na nivo paralelnih narodnih predstavništva i računaju ih za
male i uticajne parlamente.
Na nekoj ispraznoj sedeljci 1924. godine Mustafa Golubić je
predložio da pokrenu teorijski marksistički časopis, pošto KPJ posle
Komunista, Moše Pijadea, više nije bila u stanju da u zemlji izdaje glasilo
koje bi ionako dezorijentisano i osuto partijsko članstvo upoznavalo s

najosnovnijim teorijskim postavkama, u duhu aktuelne politike
Komunističke internacionale. Golubić se zalagao da novopokrenuti Srp i
čekić pretežno štampa prevode iz temeljnih Lenjinovih dela. Na Trećem
kongresu KPJ doneta je odluka da list postane zvanični partijski organ i
to je od tada pisalo u njegovom zaglavlju.

U Beču je Mustafa napisao i ilegalno izdao brošuru Lenjin o vojnim
pitanjima, posvetivši je „Drugu Stanku, vojnom instruktoru KPJ“, za
koga se jedino zna da je ubijen u Petrovaradinskoj tvrđavi. Zanimljivo je
da su svi instruktori koje je Kominterna upućivala na rad u Jugoslaviju
sredinom dvadesetih godina nosili konspirativno ime „Stanko“. Obično
su dobro znali srpskohrvatski i Stanko im se verovatno činilo kao tipično

naše ime.
A „Hajduk Stanko“ je neosporno simbol balkanske hajdučije, bez
obzira protiv čijih se zuluma bori i u ime koje ideologije.
Iako je Partija odbacivala individualne akcije i žrtve kao način
revolucionarne borbe, Golubić i Bastajić su ilegalne metode i direktan
teror intimno pretpostavljali klasnoj borbi proletarijata za ostvarenje

društvene pravde. To nisu krili i time su se, kako kaže njihov poznanik
Turok-Popov, otvoreno ponosili.
Golubić je još od 1922. član KPJ, dok je Bastajićev prijem stalno
odlagan, pošto svojeglavo i ljubomorno ni za dlaku nije odustajao od
svojih radikalnih, anarhističkih uverenja. Držao je do svojih viteških
etičkih principa. Marks i Engels su mu bili dosadni, sumnjao je u

Lenjinovu inteligenciju, nalazeći da je Trocki od njega neuporedivo
zaslužniji za pobedu Oktobarske revolucije, a Staljina je jednostavno
prezirao. To su bila neoprostiva skretanja s krute partijske linije, ali
partijski sekretar bečkih studenata Dimitrije Stanisavijević Krka, pristao
je da Bastajića primi u Partiju, na intervenciju i uz garanciju Golubića, da

će povesti računa na njegovom prevaspitavanju.
Jednog dana je Mustafa Golubić u kafani Šleselhof najavio
predavanje osnivača italijanske komunističke partije Antonija Gramšija,

99