Page 101 - Milomir Marić - Deca Komunizma

se bolje „uda“ i skuplje proda radikalima.
U Moskvi je Filip Filipović studentima KUNMZ-a održao slovo o
Radićevom boravku u Sovjetskom Savezu: „Rusi su ga želeli iskoristiti u

propagandne svrhe. Svaki intervju i podrška spolja tada su im bili
dobrodošli. Na osnovu informacija da Radić voli mnogo da popije,
ć
napravljen je plan i vozni red koga ć e se držati. Njegovi doma ini su
đ
podeljeni u tri grupe. Prva je bila sastavljena od veseljaka koji tako e
vole piti, pevati i izvoditi razne ruske šale. U jednoj sali je priređen
banket, započele su beskrajne zdravice. Kako bi koji Rus posustajao, bio

je zamenjen svežim snagama. Oko ponoći neprimetno je promenjena
prva garnitura i u dužnost uvedena druga. Kad je ujutru došla treća,
imala je šta da vidi. Stipica Radić je praznio poslednje flaše likera, dok su
pijani Rusi ležali jedan preko drugog, pod stolom. Od intervjua, razume
se, nije bilo ništa.“

Zahvaljujući Golubiću, štampan je i taj jedan Radićev pristupni tekst
č
u prosovjetskom listu Balkanska federacija, koji je u Be u izlazio na
francuskom i nemačkom i na jezicima balkanskih naroda. Pokrenuo ga je
bugarski revolucionar Nikola Harikov, a dugo ga je vodio Dimitar
Vlahov. Pavle Bastajić je uređivao rubriku na srpskohrvatskom, dr
Labud Kusovac prevodio materijal na francuski, Mustafa Golubić pisao

zapaljive članke o Sarajevskom atentatu i Solunskom procesu.
Jugoslovenskim trgovačkim brodovima Balkanska federacija je ubacivana
u zemlju i slata dalje u Bugarsku.
Kominterna je izvukla pouke iz brzog poraza socijalističkih
revolucija u Mađarskoj, Nemačkoj, Italiji, Crnoj Gori. Tek kad su
komunisti svuda bili obezglavljeni, a buržoaski poredak učvršćen,

napustila je raniju usku sektašku politiku. Došao je kraj iluzijama o
„Crvenom Zapadu“ i izbačena je nova parola da je Balkansko
poluostrvo „bure baruta“, koje treba samo dobro potpaliti. Radi svake
sigurnosti, odabran je kraći fitilj i jači i pouzdaniji saveznici. U Beču su
bez naročitog reda skupljeni svi mogući opozicionari i nezadovoljnici:
„crnorukci“, komunisti, VMRO-ovci, hrvatski i bugarski nacionalisti,

rumunski monarhisti i mađarski komunari. Ali pošto se najčešće pucalo
međusobno, svetska revolucija je još zadugo izostala.
Po direktivi Centralnog komiteta KPJ Mustafa Golubi ć se tesno
povezao sa Rusima, sa zadatkom da leva krila bivših „crnorukaca“ i
različitih nacionalnih grupa pridobije ne za saradnju sa Partijom, već

direktno sa Rusima. Zbog toga su u Beč često dolazili brat prvog srpskog
socijaliste Dimitrija Tucovića Vlada i Božin Simić. Bile su to više
sporadične usluge, nego kontinuiran rad za sovjetsku službu.

101