Page 94 - Milomir Marić - Deca Komunizma

hotela Moskva na Mustafu se bacio beogradski žandar Dimitrije
Lazarević, zvani Biftek, i u ruke mu utrpao pasoš i odluku o
proterivanju iz zemlje. Stražarno je sproveden do austrijske granice.

Za jedva nekoliko godina, sve se okrenulo natraške. Iz Beograda je
kao zagriženi nacionalista rušio Austriju. Sada je došao u Beč, čvrsto
rešen da se osveti čelnim ljudima tek stvorene Kraljevine SHS.
Postao je nerazdvojan sa Pavlom Bastajićem, čovekom njemu vrlo
bliske, krajnje neobuzdane prirode.
Učesnik atentata na hrvatskog bana Cuvaja; mislilo se da je kao

četnik poginuo u Srbiji, pa mu je Tin Ujević napisao i štampao dirljiv
nekrolog; blizak saradnik Vladimira Gaćinovića, koji mu je bukvalno
umro na rukama; u Lozani je završio studije filozofije i sociologije.
Ruskom revolucionaru, kasnije sibirskom logorašu i istoričaru
Vladimiru Turok-Popovu Bastajić je početkom dvadesetih godina u Beču

izgledao kao pravi razbojnik iz Hiljadu i jedne noći. U svojim
uspomenama, on je posvetio dosta prostora Bastajiću i Golubiću,
naglašavajući oreol neustrašivosti i junaštva koji ih je svuda pratio.
Poraz u ratu i raspad ogromne carevine nije Beču ništa oduzeo od
sjaja i značaja. Brojni jugoslovenski studenti radoznalo su odlazili na
marksistička predavanja Maksa Adlera, psihijatrijske seanse Sigmunda

Frojda, spektakularne predstave u Burgteatru ili na literarne večeri Karla
Krausa i izložbe Oskara Kokoške. Zviždali su s galerije kad je na
osnivačkom kongresu Druge i po internacionale napadan Sovjetski
Savez, zbog nedostatka političkih sloboda, i Kominterna, zbog kasarnske
discipline. S prezirom su, kao na poslednjeg izdajnika, gledali unuka
Karla Marksa Longea, koji je počasno prisustvovao kongresu.

Kad je Golubić stigao, Klub jugoslovenskih studenata socijalista u
č
Be u (pod direktnim patronatom KPJ) ve ć se bio pro uo po velikom
č
broju akcija protiv Obznane i strogih kazni učesnicima atentata na
ć
ministra Milorada Draškovi a i vo ama Husinske bune. Malo je re i da
ć
đ
im se priklju io. Pre ć e biti da su se oni, zavedeni njegovim
č
neverovatnim ličnim šarmom i burnom prošlošću, gotovo hipnotisani
počeli okupljati oko njega.
Kao profesionalni revolucionari ili kao napredni intelektualci,
ličnosti iz bečkog miljea ostavile su upečatljiv trag u našem međuratnom
komunističkom pokretu i revoluciji. Kroz taj istinski regrutni centar
ć
prošli su Ognjen Prica, dr Moni Levi, Voja, Rade i Grgur Vujovi , dr
Labud Kusovac, dr Oton Krstanović, dr Lavoslav Kraus, dr Laza
Petrović, dr Miloš Aranicki, Štefek i Ðuka Cvijić i mnogi drugi.
Posle donošenja Obznane i Zakona o zaštiti države, Beč je dugo bio

94