Page 94 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 94

hotela Moskva        na Mustafu se bacio beogradski žandar Dimitrije
               Lazarević, zvani Biftek, i u ruke mu utrpao pasoš i odluku o
               proterivanju iz zemlje. Stražarno je sproveden do austrijske granice.

                     Za  jedva   nekoliko    godina,   sve  se  okrenulo    natraške.   Iz  Beograda    je
               kao zagriženi nacionalista rušio Austriju. Sada je došao u Beč, čvrsto
               rešen da se osveti čelnim ljudima tek stvorene Kraljevine SHS.
                     Postao je nerazdvojan sa Pavlom Bastajićem, čovekom njemu vrlo
               bliske, krajnje neobuzdane prirode.
                     Učesnik atentata na hrvatskog bana Cuvaja; mislilo se da je kao

               četnik poginuo u Srbiji, pa mu je Tin Ujević               napisao i štampao dirljiv
               nekrolog; blizak saradnik Vladimira Gaćinovića, koji mu je bukvalno
               umro na rukama; u Lozani je završio studije filozofije i sociologije.
               Ruskom        revolucionaru,       kasnije    sibirskom      logorašu      i   istoričaru
               Vladimiru Turok-Popovu Bastajić je početkom dvadesetih godina u Beču

               izgledao kao pravi razbojnik iz Hiljadu i jedne noći. U svojim
               uspomenama, on je posvetio dosta prostora Bastajiću i Golubiću,
               naglašavajući oreol neustrašivosti i junaštva koji ih je svuda pratio.
                     Poraz u ratu i raspad ogromne carevine nije Beču ništa oduzeo od
               sjaja i značaja. Brojni jugoslovenski studenti radoznalo su odlazili na
               marksistička predavanja Maksa Adlera, psihijatrijske seanse Sigmunda

               Frojda, spektakularne predstave u Burgteatru ili na literarne večeri Karla
               Krausa i izložbe Oskara Kokoške. Zviždali su s galerije kad je na
               osnivačkom kongresu Druge i po internacionale napadan Sovjetski
               Savez, zbog nedostatka političkih sloboda, i Kominterna, zbog kasarnske
               discipline. S prezirom su, kao na poslednjeg izdajnika, gledali unuka
               Karla Marksa Longea, koji je počasno prisustvovao kongresu.

                     Kad je Golubić      stigao, Klub jugoslovenskih studenata socijalista u
                  č
               Be u    (pod   direktnim     patronatom     KPJ)   ve ć  se  bio  pro uo    po   velikom
                                                                                     č
               broju akcija protiv Obznane i strogih kazni učesnicima atentata na
                                                  ć
               ministra    Milorada    Draškovi a     i  vo ama    Husinske    bune.   Malo   je  re i  da
                                                                                                    ć
                                                           đ
               im    se   priklju io.    Pre ć  e   biti  da    su   se   oni,   zavedeni     njegovim
                                  č
               neverovatnim ličnim šarmom i burnom prošlošću, gotovo hipnotisani
               počeli okupljati oko njega.
                     Kao profesionalni revolucionari ili kao napredni intelektualci,
               ličnosti iz bečkog miljea ostavile su upečatljiv trag u našem međuratnom
               komunističkom pokretu i revoluciji. Kroz taj istinski regrutni centar
                                                                                                    ć
               prošli   su  Ognjen    Prica,  dr  Moni    Levi,  Voja,   Rade   i  Grgur   Vujovi ,    dr
               Labud Kusovac, dr Oton Krstanović, dr Lavoslav Kraus, dr Laza
               Petrović, dr Miloš Aranicki, Štefek i Ðuka Cvijić i mnogi drugi.
                     Posle donošenja Obznane i Zakona o zaštiti države, Beč je dugo bio


                                                           94
   89   90   91   92   93   94   95   96   97   98   99