Page 96 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 96

ć
               shvaćen kao branilac Crne ruke,          a  hteo  je  samo  ista i  da  je  u  zemlji  sada
               osnovna dilema: diktatura ili revolucija.
                                                          č
                     Teško    je  Mustafa   živeo   u  Be u.   Koliko    su  mogli,   pomagali     su  ga
               „crnorukci“     Božin    Simi ,   koji  je  u  Nici  bio  oženjen    jednom     bogatom
                                             ć
               Francuskinjom, i Vlada Tucović, koji se u međuvremenu u Beogradu
               obogatio    kao   liferant  drveta.   Sredio   se  tek  kad  je  u  Be č  za  njim  stigao
               njegov prijatelj obućar Alija Mujkić, koji je otvorio malu radionicu i
               pravio onda veoma tražene naše seljačke opanke.
                     Sa grupom bivših „crnorukaca“ Golubić                       je, preko malene

               Republikanske stranke Jaše Prodanovića, postavljao pitanje obnove
               Solunskog      procesa    u  zemlji   ili  inostranstvu,    a  svoje  stavove    o   tome
               najcelovitije je izložio u tekstu Tajne beogradske kamarile,                koji  je  pod
               pseudonimom Nikola Nenadović objavio u časopisu Balkanska federacija.
                     Suštinu procesa Golubić         je video u neskrivenom republikanskom

               opredeljenju pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa i njegovom
               ogorčenju       zbog      korumpiranosti          i   razbojništva       tradicionalnih
               monarhističkih institucija. Pošto je propao planirani atentat na Apisa,
               montirani proces se učinio kao najbolje rešenje. Za regenta Aleksandra,
               Apis je bio kriv, jer je, prvo, iskreni, strašni i odlučni protivnik
               monarhije, drugo, organizator Sarajevskog atentata i, treće, da u slučaju

               izmirenja     sa  Austrijom     ne  bi  teretio   Aleksandra      i  Paši a,  kao   svoje
                                                                                        ć
               saučesnike. Sam predsednik kraljevske vlade Stojan Protić obelodanio je
               postojanje pismenog dokumenta koji je isključivao eventualno Apisovo
               pomilovanje.        „Taj    pismeni      dokument“,        otkriva     dalje    Golubić,
               „predstavlja priznanje Dimitrijevića da je organizovao Sarajevski
               atentat.“ Likvidacijom Apisa, „olakšan je put ka uspostavljanju

               hegemonije velikosrpske buržoazije i srpskog militarizma, vlast
               razbojnika i ubica, koju simbolizuju vladalac, Bela ruka                       i njihova
               Radikalna partija“. Zato je Golubiću bilo jasno da taj režim ne može da
               padne na izborima, „već               samo kao rezultat oružanog ustanka
               ugnjetenih, izrabljivanih i prevarenih narodnih masa i stvaranja
               Balkanske federativne republike“.

                     Kralj   Aleksandar      je  tokom     celog   života    imao    opsesiju    da  mu
               Mustafa Golubić       radi o glavi. Neka vračara mu je navodno rekla da se
               čuva Bosanaca, a i Mustafa je s njim neprekidno vodio pravi rat nerava.
               Često mu je slao različita preteća pisma, u društvu i na javnim
               skupovima govorio je da je ubistvo Aleksandra rešenje za jugoslovensku

               krizu. Znao je da inkognito stigne u Beograd i kralju poruči da je tu, da
               ga čeka i neka izvoli da ga potraži.
                     Golubi   ć  nije  imao  nikakve    veze  s  atentatom,    koji  je  na  Aleksandra


                                                           96
   91   92   93   94   95   96   97   98   99   100   101