Page 96 - Milomir Marić - Deca Komunizma

ć
shvaćen kao branilac Crne ruke, a hteo je samo ista i da je u zemlji sada
osnovna dilema: diktatura ili revolucija.
č
Teško je Mustafa živeo u Be u. Koliko su mogli, pomagali su ga
„crnorukci“ Božin Simi , koji je u Nici bio oženjen jednom bogatom
ć
Francuskinjom, i Vlada Tucović, koji se u međuvremenu u Beogradu
obogatio kao liferant drveta. Sredio se tek kad je u Be č za njim stigao
njegov prijatelj obućar Alija Mujkić, koji je otvorio malu radionicu i
pravio onda veoma tražene naše seljačke opanke.
Sa grupom bivših „crnorukaca“ Golubić je, preko malene

Republikanske stranke Jaše Prodanovića, postavljao pitanje obnove
Solunskog procesa u zemlji ili inostranstvu, a svoje stavove o tome
najcelovitije je izložio u tekstu Tajne beogradske kamarile, koji je pod
pseudonimom Nikola Nenadović objavio u časopisu Balkanska federacija.
Suštinu procesa Golubić je video u neskrivenom republikanskom

opredeljenju pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa i njegovom
ogorčenju zbog korumpiranosti i razbojništva tradicionalnih
monarhističkih institucija. Pošto je propao planirani atentat na Apisa,
montirani proces se učinio kao najbolje rešenje. Za regenta Aleksandra,
Apis je bio kriv, jer je, prvo, iskreni, strašni i odlučni protivnik
monarhije, drugo, organizator Sarajevskog atentata i, treće, da u slučaju

izmirenja sa Austrijom ne bi teretio Aleksandra i Paši a, kao svoje
ć
saučesnike. Sam predsednik kraljevske vlade Stojan Protić obelodanio je
postojanje pismenog dokumenta koji je isključivao eventualno Apisovo
pomilovanje. „Taj pismeni dokument“, otkriva dalje Golubić,
„predstavlja priznanje Dimitrijevića da je organizovao Sarajevski
atentat.“ Likvidacijom Apisa, „olakšan je put ka uspostavljanju

hegemonije velikosrpske buržoazije i srpskog militarizma, vlast
razbojnika i ubica, koju simbolizuju vladalac, Bela ruka i njihova
Radikalna partija“. Zato je Golubiću bilo jasno da taj režim ne može da
padne na izborima, „već samo kao rezultat oružanog ustanka
ugnjetenih, izrabljivanih i prevarenih narodnih masa i stvaranja
Balkanske federativne republike“.

Kralj Aleksandar je tokom celog života imao opsesiju da mu
Mustafa Golubić radi o glavi. Neka vračara mu je navodno rekla da se
čuva Bosanaca, a i Mustafa je s njim neprekidno vodio pravi rat nerava.
Često mu je slao različita preteća pisma, u društvu i na javnim
skupovima govorio je da je ubistvo Aleksandra rešenje za jugoslovensku

krizu. Znao je da inkognito stigne u Beograd i kralju poruči da je tu, da
ga čeka i neka izvoli da ga potraži.
Golubi ć nije imao nikakve veze s atentatom, koji je na Aleksandra

96