Page 100 - Milomir Marić - Deca Komunizma

koga su svi zadivljeno slušali i posmatrali, uopšte ne primećujući na
njegovim leđima poveću grbu. Gramši je govorio o dolasku Musolinija
na vlast, unutrašnjim borbama među italijanskim komunistima i

osnivanju partijskog dnevnika Unita. Ubrzo posle toga, on se vratio u
Italiju kao narodni poslanik i vođa komunističke frakcije u parlamentu,
sve dok ga Musolini nije uhapsio i osudio na dvadeset godina robije, gde
je i umro. Interesantno je da je 1920. Lenjin kritikovao italijanske
komuniste i socijaliste što su izgubili Musolinija, jer ih je on mogao
dovesti do pobede! Trocki je govorio da je Musolini jedina ozbiljna karta

na koju je revolucija u Italiji trebala zaigrati!?
Čest gost za „našim stolom“ bio je vođa austrijskih komunista Franc
Koričoner, tim pre što su svi Jugosloveni u Beču privremeno bili, prema
statutu Kominterne, članovi legalne KP Austrije. Pored predavanja
Koste Novakovića i drugih članova najviših foruma KPJ, na inicijativu

Mustafe Golubića upriličen je susret sa Vladimirom Ribnikarom,
Dragišom Vasićem i Sretenom Stojanovićem, koji su kroz Beč prolazili
na putu za Moskvu, na proslavu desete godišnjice Oktobarske
revolucije.
Komunisti su dugo na Hrvatsku seljačku stranku Stjepana Radića,
pa čak i na siromašne seljake, gledali kao na prevrtljivce, potencijalne

buržuje i neprijatelje. Zato je bilo moguće da mase hrvatskih seljaka
vode teške i krvave borbe s vojskom, a da radnici ostanu mirni i
nezainteresovani, kao što ć e HRSS ć utke pre i preko zabrane KPJ i
ć
progona komunista. Obišavši pola Evrope u nadi da će naći
međunarodnu diplomatsku podršku za ostvarenje svojih zahteva u
zemlji, Radić se pojavio u Beču 24. decembra 1923. godine. U sklopu

novog zahteva za stvaranje samostalnih radničko-seljačkih državica na
Balkanu, pozvan je u Moskvu da pristupi Seljačkoj internacionali.
Ovu nagodbu sa Radićem ugovorio je Mustafa Golubić. U Beču ga
je smestio u ilegalni stan, predao mu potrebna dokumenta za put,
sačekao ga u povratku i organizovao njegovo ilegalno prebacivanje u
zemlju. O toj tajanstvenoj operaciji Golubić je kasnije pričao prijatelju

Dimitriju Stanisavljeviću. Radić je bio sklon iznenađujućim i šokantnim
odlukama. Voleo je da popije i uz č ašicu je Mustafi poverio da u
krajnjem slučaju ima nameru da pokuša saradnju i sa Pašićem i
radikalima, na šta je ovaj skočio kao oparen: „Slušajte, ja sa Pašićem
č
imam prili no iskustva, vi znate za moje bavljenje u Srbiji, i mogu vam
reći da će on biti čovek koji će vas koštati glave!“
Otprilike je tako i ispalo, pošto je Radić odmah odustao od saradnje
s komunistima, kao prolazne riskantne avanture, koja će mu poslužiti da

100