Page 95 - Milomir Marić - Deca Komunizma

sedište rukovodstva KPJ. U njemu su održane dve partijske konferencije
ć
č
i Tre i kongres KPJ, na kome je delegat be kih studenata bio upravo
Mustafa Golubić. U žestokoj frakcijskoj borbi i međusobnom
optuživanju, držao se po strani.
Pod konspirativnim imenom Omega, napao je rad u sindikatima
zbog sindikalizma, a onda je predložio rešenje za stalne frakcijske borbe
time što će Centralni komitet Partije činiti pretežno radnici, uz najviše
dva intelektualca i jednog predstavnika Kominterne.
Golubi ć je od kongresne komisije tražio da pored opštih uzroka

ć
krize u zemlji unese još jedan – Solunski proces: „Mogao bih povu i
paralelu između Drajfusove afere i Solunskog procesa. Žan Žores je
onda branio Alfreda Drajfusa, a Žil Gizd je stajao na stanovištu da se
socijalisti nemaju u to mešati. Roza Luksemburg je osudila držanje
obojice i tražila da se afera iskoristi za dezorganizaciju vojske. Lenjin je

tada napisao da može i jedna politička afera poput Drajfusove izazvati
revoluciju. Sada malo predistorije Solunskog procesa. Poznata je borba o
prioritetu između Radikalne partije i Crne ruke povodom režima
zavedenog u zaposednutoj Makedoniji i korupcije. Sa vojskom i
opozicijom bio je i kralj Petar. Pašić je tražio intervenciju Rusije zbog
koje je Petar morao odstupiti. Sarajevski atentat i rat je taj antagonizam

utišao. Na Krfu 1916. godine Pašić je hteo zaključiti s Austrijom
separatni mir. Zato su hteli ubiti Apisa. To im nije pošlo za rukom; na to
su izmislili da su ’crnorukci’ hteli predati front austrougarskoj vojsci.
Zbog toga su ih pohapsili. Međutim, nije bilo reči o tome na procesu.
Izmislili su, naime, atentat na regenta Aleksandra, dobili lažne svedoke i
ubili Apisa. Od toga datuma razdelila se Radikalna partija u dva tabora.

Ova afera se može revolucionarno iskoristiti. Zato predlažem da Partija
uzme u svoje zadatke parolu borbe za reviziju Solunskog procesa, čime
će se podeliti i dezorganizovaati vojska.“
Na to je partijski sekretar Sima Marković rekao: „Drug Mustafa
Golubić je lepo izložio istorijat koji treba poznavati, da se razume razvoj
političkih prilika u našoj zemlji. U načelu bih se sa njegovim predlogom

složio s malom izmenom. Naša je Partija imala 1920. godine parolu: ’Za
reviziju Solunskog procesa’. Posle su se dešavali u krugu Crne ruke čudni
događaji, korupcije i demoralisanja, ima u njoj i republikanizma i
simpatizerstva s nama. Neka se to preda CK-u. Uzroci poslednje krize
tako su komplikovani da ih treba ozbiljno studirati. Jedan od osnovnih

momenata su te stvari koje je drug Mustafa izložio. One moraju da dođu
u rezoluciju kao jedan od sastavnih delova analize uzroka krize.“
Golubić se još jednom javio za reč, objasnivši da je pogrešno

95